https://sputnikportal.rs/20260725/kina-menja-svet-nece-dozvoliti-da-vestacka-inteligencija-bude-zabran-zapada-koji-na-tome-zaradjuje-1201689004.html
Кинa мења свет: Неће дозволити да вештачка интелигенција буде забран Запада /видео/
Кинa мења свет: Неће дозволити да вештачка интелигенција буде забран Запада /видео/
Sputnik Србија
Оснивање Светске организације за сарадњу у области вештачке интелигенције (АИ) коју је иницирала Кина, окупивши уз Русију и Србију, бројне земље у развоју... 25.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-25T13:47+0200
2026-07-25T13:47+0200
2026-07-25T13:56+0200
свет
кина
вештачка интелигенција
анализе и мишљења
енергија спутњика
економија
свет – економија
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/11/1201384766_0:320:3071:2047_1920x0_80_0_0_e9faa009c6a26d742491fb5e1382d5ed.jpg
На то је у емисији Енергија Спутњика указао доцент на Факултету организационих наука (ФОН), др Андрија Петровић, истичући да ће то вештачку интелигенцију приближити и онима који неће имати средстава да се претплате на моделе креиране на Западу.У Шанјгају је ових дана одржана светска конференција о вештачкој интелигенцији, која се већ традиционално одржава у том кинеском граду. Уочи заседања представници 29 земаља су потписали споразум о оснивању Светске организације за сарадњу у области вештачке интелигенције.Иницијативу за њено формирање представио је прошле године кинески премијер Ли Ћијанг који је упозорио да би вештачка интелигенција могла да постане привилегија малог броја држава и компанија, уколико међународна заједница не успостави ширу сарадњу у области високих технологија.Кинески одговор ЗападуПоред Кине, Русије и Србије потпис на споразум су ставили и Алжир, Белорусија, Бразил, Камбоџа, Конго, Куба, Етиопија, Индонезија, Казахстан, Кенија, Киргизија, Лаос, Лесото, Малезија, Мозамбик, Мјанмар, Никарагва, Оман, Пакистан, Сенегал, Јужноафричка Република, Таџикистан, Узбекистан, Венецуела, Замбија и Камерун.На питање на шта указује списак земаља међу којима нема ниједне са Запада који предњаче у области АИ, Петровић нема дилему:Они ће захваљујући томе практично моћи да користе знање које постоји у Кини које је на равној нози са САД, али и техничке капацитете и ресурсе, напомиње саговорник Спутњика.И сам слоган, "Интелигентни партнери - заједничко стварање будућности", под којим је реализована кинеска иницијатива јасно говори о намерама.Противтежа комерцијализацији„Кинези су схватили да је у суштини неопходно да се направи неки конгломерат који ће бити противтежа тој западној хемисфери, која је више окренута ка комерцијалној причи. То се и види кроз моделе који су доступни грађанству. Значи, ви видите тренутно, да америчке корпорације за вештачку интелигенцију какве су ОпенАИ или Антропик, или чак и Гугл, своје моделе дају на тај начин што ви морате да се претплатите на нешто. За разлику од њих, Кинези имају потпуно другачији приступ, где дају могућност другима да директно имају увид како изгледа модел, да га користе и да га примене на оно што им треба“, истиче Петровић.Другим речима, до сада је важило ко може да плати тај ће моћи да користи вештачку интелигенцију , што значи да би она могла да постане моћно оруђе у рукама релативно малог броја људи који би највећи део човечанства држао у подређеном положају. А вештачка интелигенција је, како напомиње Петровић, већ ушла у све сфере деловања и биће неизоставан део функциоинисања света.Где су границе њеног домета то, истиче он, нико не зна, јер када се осврнемо иза на њен развој кад год смо мислили да је досегнут максимум он је стално пробијан.Доцент на ФОН-у напомиње да после велике скепсе која је постојала, а и даље је у некој мери присутна, данас нисмо далеко од тога да ће се вештачка интелигенција понашати у потпуности као мислећи човек.Без условљавања„Ту постоје, у суштини, два велика проблема када ви користите неки затворени модел. Први проблем се тиче те комерцијалне условљености, где ви плаћате некоме за нешто, и у суштини тај коме плаћате може сутра да каже - то више не кошта једну јединицу нечега, него кошта 200 јединица. Имајући у виду да можемо да постанемо зависни од тих комерцијалних модела мора да постоји нека противтежа и добро је да постоји. У овом случају су то кинески модели који нам то омогућавају“, указао је Петровић.Он истиче да, поред тога, постоји и безбедносни аспект. Многи страхују да би информације лако могле да оду на неки далек клауд систем или сервер где се оне негде уписују и бивају компромитоване. Зато је, каже, добро имати противтежу.И без злоупотребе податакаЗа разлику од западног комерцијалног модела, условно говорећи источни ће вам омогућити да користитет модел који ћете прилагодити важој потреби и употреби. Петровић то објашњава на примеру:Ако хоћете да направите систем који ће да препознаје податке са личне карте ви ћете кинески модел „спустити“ на ваш рачунар , што је велика предност у односу на то да ту личну карту пошаљете некој од компанија на западу, типа ОпенАИ-у или Антропик, којој сте платили да вам одради тај посао. И практично им дали податке на изволте.На питање шта ће бити бенефити земаља чланица које су приступиле организацији за сарадњу у области вештачке интелигенције, Петровић каже да су то трансфер знања и коришћење туђе инфраструктуре.Највећа корист„Трансфер знања је изузетно битан, у смислу да ће, претпостављам, бити много лакше могуће да студенти оду у неку кинеску компанију као што је Хуавеј или неку руску компанију као што је Јандекс које су велике, изузетно снажне комапније. Са друге стране, очекујем и да ће кинески стручњаци да дођу и код нас овде у Србију да одрже позивна предавања, уђу у контакт са нашим професорима, али и стручњацима из привреде, повежу се и на тај начин омогуће да наш дигитални производ заврши код њих, а и да њихови дигитални производи заврше код нас. Претпостављам да ће ту бити обострани бенефит. Други аспект јесте, а што је данас најтежа ствар, коришћење инфраструктуре. Та инфраструктура је изузетно скупа, вредна, то је сировина“, указује стручњак за АИ.Он се нада да ћемо моћи да користимо кинеску инфраструктуру у одређеној мери што би, између осталог, нашим студентима и ђацима омогућило да се едукују, да користе велике језичке моделе потпуно бесплатно.На питање каква је позиција Србије када је АИ у питању, с обзиром на то да је сектор информационих технологија последњих година у Србији био у замаху, др Петровић сматра да имамо потенцијал. Каже да се док је био на постдокторским студијама на Кембриџу уверио да су наше основне студије на прилично високом нивоу.Добро се котирамоОн истиче да се ми добро котирамо, да генерално имамо и велики број наших стручњака који раде по свету који су овде завршили основне студије у оквиру универзитета у Србији.„Имајући у виду да смо мала земља, врло добро стојимо и надам се да ћемо у будућности имати прилике, баш због ових иницијатива, да се укључимо и у те фундаменталне гране развоја вештачке интелигенције које ће нам омогућити да скочимо на ниво који вероватно и заслужујемо, имајући у виду капацитет и знање које имамо овде“, нагласио је Петровић у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
свет, кина, вештачка интелигенција, анализе и мишљења, енергија спутњика, свет – економија, економија
свет, кина, вештачка интелигенција, анализе и мишљења, енергија спутњика, свет – економија, економија
Кинa мења свет: Неће дозволити да вештачка интелигенција буде забран Запада /видео/
13:47 25.07.2026 (Освежено: 13:56 25.07.2026) Оснивање Светске организације за сарадњу у области вештачке интелигенције (АИ) коју је иницирала Кина, окупивши уз Русију и Србију, бројне земље у развоју, одговор је на западни модел који функционише на комерцијалној основи. То ће и мање развијеним земљама омогућити да користе знање и ресурсе јер ће АИ бити део сваке сфере људског деловања.
На то је у емисији Енергија Спутњика указао доцент на Факултету организационих наука (ФОН), др Андрија Петровић, истичући да ће то вештачку интелигенцију приближити и онима који неће имати средстава да се претплате на моделе креиране на Западу.
У Шанјгају је ових дана одржана светска конференција о вештачкој интелигенцији, која се већ традиционално одржава у том кинеском граду. Уочи заседања представници 29 земаља су потписали споразум о оснивању Светске организације за сарадњу у области вештачке интелигенције.
Иницијативу за њено формирање представио је прошле године кинески премијер Ли Ћијанг који је упозорио да би вештачка интелигенција могла да постане привилегија малог броја држава и компанија, уколико међународна заједница не успостави ширу сарадњу у области високих технологија.
Поред Кине, Русије и Србије потпис на споразум су ставили и Алжир, Белорусија, Бразил, Камбоџа, Конго, Куба, Етиопија, Индонезија, Казахстан, Кенија, Киргизија, Лаос, Лесото, Малезија, Мозамбик, Мјанмар, Никарагва, Оман, Пакистан, Сенегал, Јужноафричка Република, Таџикистан, Узбекистан, Венецуела, Замбија и Камерун.
На питање на шта указује списак земаља међу којима нема ниједне са Запада који предњаче у области АИ, Петровић нема дилему:
„То је, у суштини, кинески одговор на врло сличну организацију која постоји у оквиру те западне хемисфере. За разлику од тога шта се дешава на Западу, Кинези су овде били доста отворенији посебно у односу на мање земље и земље које су, као наша, које немају тако пуно капацитета какве имају Кина, Русија. Кина је, у суштини, овим пружила на неки начин руку и осталима који желе да се укључе у ову трку за вештачку интелигенцију“, каже Петровић.
Они ће захваљујући томе практично моћи да користе знање које постоји у Кини које је на равној нози са САД, али и техничке капацитете и ресурсе, напомиње саговорник Спутњика.
И сам слоган, "Интелигентни партнери - заједничко стварање будућности", под којим је реализована кинеска иницијатива јасно говори о намерама.
Противтежа комерцијализацији
„Кинези су схватили да је у суштини неопходно да се направи неки конгломерат који ће бити противтежа тој западној хемисфери, која је више окренута ка комерцијалној причи. То се и види кроз моделе који су доступни грађанству. Значи, ви видите тренутно, да америчке корпорације за вештачку интелигенцију какве су ОпенАИ или Антропик, или чак и Гугл, своје моделе дају на тај начин што ви морате да се претплатите на нешто. За разлику од њих, Кинези имају потпуно другачији приступ, где дају могућност другима да директно имају увид како изгледа модел, да га користе и да га примене на оно што им треба“, истиче Петровић.
Другим речима, до сада је важило ко може да плати тај ће моћи да користи вештачку интелигенцију , што значи да би она могла да постане моћно оруђе у рукама релативно малог броја људи који би највећи део човечанства држао у подређеном положају. А вештачка интелигенција је, како напомиње Петровић, већ ушла у све сфере деловања и биће неизоставан део функциоинисања света.
Где су границе њеног домета то, истиче он, нико не зна, јер када се осврнемо иза на њен развој кад год смо мислили да је досегнут максимум он је стално пробијан.
Доцент на ФОН-у напомиње да после велике скепсе која је постојала, а и даље је у некој мери присутна, данас нисмо далеко од тога да ће се вештачка интелигенција понашати у потпуности као мислећи човек.
„Ту постоје, у суштини, два велика проблема када ви користите неки затворени модел. Први проблем се тиче те комерцијалне условљености, где ви плаћате некоме за нешто, и у суштини тај коме плаћате може сутра да каже - то више не кошта једну јединицу нечега, него кошта 200 јединица. Имајући у виду да можемо да постанемо зависни од тих комерцијалних модела мора да постоји нека противтежа и добро је да постоји. У овом случају су то кинески модели који нам то омогућавају“, указао је Петровић.
Он истиче да, поред тога, постоји и безбедносни аспект. Многи страхују да би информације лако могле да оду на неки далек клауд систем или сервер где се оне негде уписују и бивају компромитоване. Зато је, каже, добро имати противтежу.
И без злоупотребе података
За разлику од западног комерцијалног модела, условно говорећи источни ће вам омогућити да користитет модел који ћете прилагодити важој потреби и употреби. Петровић то објашњава на примеру:
Ако хоћете да направите систем који ће да препознаје податке са личне карте ви ћете кинески модел „спустити“ на ваш рачунар , што је велика предност у односу на то да ту личну карту пошаљете некој од компанија на западу, типа ОпенАИ-у или Антропик, којој сте платили да вам одради тај посао. И практично им дали податке на изволте.
На питање шта ће бити бенефити земаља чланица које су приступиле организацији за сарадњу у области вештачке интелигенције, Петровић каже да су то трансфер знања и коришћење туђе инфраструктуре.
„Трансфер знања је изузетно битан, у смислу да ће, претпостављам, бити много лакше могуће да студенти оду у неку кинеску компанију као што је Хуавеј или неку руску компанију као што је Јандекс које су велике, изузетно снажне комапније. Са друге стране, очекујем и да ће кинески стручњаци да дођу и код нас овде у Србију да одрже позивна предавања, уђу у контакт са нашим професорима, али и стручњацима из привреде, повежу се и на тај начин омогуће да наш дигитални производ заврши код њих, а и да њихови дигитални производи заврше код нас. Претпостављам да ће ту бити обострани бенефит. Други аспект јесте, а што је данас најтежа ствар, коришћење инфраструктуре. Та инфраструктура је изузетно скупа, вредна, то је сировина“, указује стручњак за АИ.
Он се нада да ћемо моћи да користимо кинеску инфраструктуру у одређеној мери што би, између осталог, нашим студентима и ђацима омогућило да се едукују, да користе велике језичке моделе потпуно бесплатно.
На питање каква је позиција Србије када је АИ у питању, с обзиром на то да је сектор информационих технологија последњих година у Србији био у замаху, др Петровић сматра да имамо потенцијал. Каже да се док је био на постдокторским студијама на Кембриџу уверио да су наше основне студије на прилично високом нивоу.
Он истиче да се ми добро котирамо, да генерално имамо и велики број наших стручњака који раде по свету који су овде завршили основне студије у оквиру универзитета у Србији.
„Имајући у виду да смо мала земља, врло добро стојимо и надам се да ћемо у будућности имати прилике, баш због ових иницијатива, да се укључимо и у те фундаменталне гране развоја вештачке интелигенције које ће нам омогућити да скочимо на ниво који вероватно и заслужујемо, имајући у виду капацитет и знање које имамо овде“, нагласио је Петровић у емисији Енергија Спутњика.
