https://sputnikportal.rs/20260726/drevni-sudar-sa-patuljastom-galaksijom-otkriveno-kako-je-mlecni-put-dospeo-u-sadasnji-polozaj--1201712978.html
Древни судар са патуљастом галаксијом: Откривено како је Млечни пут доспео у садашњи положај
Древни судар са патуљастом галаксијом: Откривено како је Млечни пут доспео у садашњи положај
Sputnik Србија
Истраживачи са Универзитета Дарам открили су да је катаклизма у директном судару са галаксијом Гаја Енкелад довела Млечни пут у његов садашњи положај. 26.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-26T23:00+0200
2026-07-26T23:00+0200
2026-07-26T23:00+0200
наука и технологија
наука
свемир
астрономија
млечни пут
галаксија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/17/1196131426_0:727:784:1168_1920x0_80_0_0_51308ed5da82a93dc370da5cae0bd19b.jpg
Астрономи су пронашли доказе да се Млечни пут преврнуо на страну након директног удара налетеле галаксије много пре него што је Сунчев систем настао.Тај катаклизмични судар десио се пре око десет милијарди година, кад је Млечни пут директно ударила патуљаста галаксије Гаја Енкелад, позната и као – из чисто астрономских разлога – Гаја Кобасица.Древни сударМлечни пут је раскидао уљеза и апсорбовао његове звезде, али је хаос изазван овим догађајем вероватно преврнуо читав диск Млечног пута за више од 90 степени у положај који видимо данас.Астрономи са Универзитета Дарам су користили симулације на суперкомпјутерима да би показали да су галаксије сличне Млечном путу укључене у фронталне сударе са галаксијом Гаја Кобасица вероватно доживеле „превртање диска“ које драстично, иако споро, реоријентише галаксију.Откриће је остварено током испитивања необично споре ротације звезда у халоу Млечног пута. Хало је редак, отприлике лоптаст облак звезда који окружује галаксију. Већина звезда у халоу првобитно је формирана у мањим галаксијама које су залутале превише близу Млечном путу и ујединиле се током времена.Раније опсервације мисије Гаја, Европске свемирске агенције, показују да звезде у диску Млечног пута орбитирају око срца галаксије брзином од око 220 км у секунди. Међутим, дуготрајна мистерија окружује звезде у звезданом халоу, које круже знатно спорије око галактичког центра - око 25 км у секунди.У потрази за објашњењем ове разлике, научници су се окренули компјутерским симулацијама еволуирајућих галаксија сличних Млечном путу. Симулације су показале да галаксије завршавају са спорим звездама у халоима ако их директно погоде оближње галаксије велике као Гаја Кобасица и затим доживе превртање диска.Патуљаста галаксијаДревни судар је откривен 2018. године, кад је међународни тим астронома користио опсервације из мисије Гаја ради мапирања путање звезда кроз Млечни пут.За неке је утврђено да имају радикалне орбите у облику кобасице, што су истраживачи пратили до распада патуљасте галаксије док је пролазила право кроз срце Млечног пута. Екстремне орбите звезда су непобитан доказ колосалног судара и разлог назива Гаја Кобасица.Астрономи сад виде овај судар као последње велико спајање наше галаксије и одређујући догађај у историји Млечног пута. То је битно преобликовало галаксију, стварајући испупчење у центру и доминирајући звезданим халоом.Иако класификована као патуљаста галаксија, Гаја Кобасица је садржала звезде, гас и тамну материју, чија маса је била више од 10 милијарди пута већа од масе Сунца. Следећи огроман поремећај се можда неће догодити за још неколико милијарди година, кад се оближња патуљаста галаксија позната као Велики Магеланов облак споји са Млечним путем.Још једно спајање је већ у току, са много мањом патуљастом галаксијом Стрелац. Очекује се да ће то имати много мање драстичан утицај на наше космичко суседство. Та галаксија није тако масивна као што је Гаја Кобасица била, па неће толико утицати на Млечни пут, а и Млечни пут је сад много масивнији него тада, кажу истраживачи.Погледајте и:
млечни пут
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/17/1196131426_0:580:784:1168_1920x0_80_0_0_56f154ecfc7c0aa2df76e1695871fa79.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, свемир, астрономија, млечни пут, галаксија
наука, свемир, астрономија, млечни пут, галаксија
Древни судар са патуљастом галаксијом: Откривено како је Млечни пут доспео у садашњи положај
Истраживачи са Универзитета Дарам открили су да је катаклизма у директном судару са галаксијом Гаја Енкелад довела Млечни пут у његов садашњи положај.
Астрономи су пронашли доказе да се Млечни пут преврнуо на страну након директног удара налетеле галаксије много пре него што је Сунчев систем настао.
Тај катаклизмични судар десио се пре око десет милијарди година, кад је Млечни пут директно ударила патуљаста галаксије Гаја Енкелад, позната и као – из чисто астрономских разлога – Гаја Кобасица.
Млечни пут је раскидао уљеза и апсорбовао његове звезде, али је хаос изазван овим догађајем вероватно преврнуо читав диск Млечног пута за више од 90 степени у положај који видимо данас.
Астрономи са Универзитета Дарам су користили симулације на суперкомпјутерима да би показали да су галаксије сличне Млечном путу укључене у фронталне сударе са галаксијом Гаја Кобасица вероватно доживеле „превртање диска“ које драстично, иако споро, реоријентише галаксију.
„То вероватно захтева барем неколико стотина милиона година“, кажу истраживачи.
Откриће је остварено током испитивања необично споре ротације звезда у халоу Млечног пута. Хало је редак, отприлике лоптаст облак звезда који окружује галаксију. Већина звезда у халоу првобитно је формирана у мањим галаксијама које су залутале превише близу Млечном путу и ујединиле се током времена.
Раније опсервације мисије Гаја, Европске свемирске агенције, показују да звезде у диску Млечног пута орбитирају око срца галаксије брзином од око 220 км у секунди. Међутим, дуготрајна мистерија окружује звезде у звезданом халоу, које круже знатно спорије око галактичког центра - око 25 км у секунди.
У потрази за објашњењем ове разлике, научници су се окренули компјутерским симулацијама еволуирајућих галаксија сличних Млечном путу. Симулације су показале да галаксије завршавају са спорим звездама у халоима ако их директно погоде оближње галаксије велике као Гаја Кобасица и затим доживе превртање диска.
Древни судар је откривен 2018. године, кад је међународни тим астронома користио опсервације из мисије Гаја ради мапирања путање звезда кроз Млечни пут.
За неке је утврђено да имају радикалне орбите у облику кобасице, што су истраживачи пратили до распада патуљасте галаксије док је пролазила право кроз срце Млечног пута. Екстремне орбите звезда су непобитан доказ колосалног судара и разлог назива Гаја Кобасица.
Астрономи сад виде овај судар као последње велико спајање наше галаксије и одређујући догађај у историји Млечног пута. То је битно преобликовало галаксију, стварајући испупчење у центру и доминирајући звезданим халоом.
Иако класификована као патуљаста галаксија, Гаја Кобасица је садржала звезде, гас и тамну материју, чија маса је била више од 10 милијарди пута већа од масе Сунца. Следећи огроман поремећај се можда неће догодити за још неколико милијарди година, кад се оближња патуљаста галаксија позната као Велики Магеланов облак споји са Млечним путем.
Још једно спајање је већ у току, са много мањом патуљастом галаксијом Стрелац. Очекује се да ће то имати много мање драстичан утицај на наше космичко суседство. Та галаксија није тако масивна као што је Гаја Кобасица била, па неће толико утицати на Млечни пут, а и Млечни пут је сад много масивнији него тада, кажу истраживачи.