https://sputnikportal.rs/20260726/globalni-centri-moci-koce-kraj-sukoba-u-ukrajini-video-1201707074.html
Глобални центри моћи коче крај сукоба у Украјини /видео/
Глобални центри моћи коче крај сукоба у Украјини /видео/
Sputnik Србија
Док Кремљ и Вашингтон размењују поруке о наставку дијалога, а шефови дипломатија разговарају о могућем излазу из кризе, рат у Украјини остаје без конкретног... 26.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-26T20:00+0200
2026-07-26T20:00+0200
2026-07-26T20:00+0200
свет
свет
русија
украјина
анализе и мишљења
од четвртка до четвртка
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1a/1201707359_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_374bfc7f34358fa51d554116158d51c7.jpg
Упркос све интензивнијим преговорима о евентуалном мировном решењу сукоб у Украјини не престаје. Из Кремља поручују да се дијалог са Вашингтоном наставља, али да нема разлога за претерани оптимизам, поготово после изјаве генералног секретара Сједињених Држава Марка Рубија који је након састанка са руским колегом Сергејем Лавровом рекао да су потребне нове идеје и предлози за решавање украјинског сукоба. Јањић је ипак мишљења да делује да је договор из Енкорижа пропао.„Ми не можемо тачно да знамо шта је све договорено, али сам апсолутно уверен да кад се тако нешто изговори, када се неки споразум постигне на највишем нивоу, да га једна и друга страна морају узети у обзир. Ипак се овај свет одржава у некој равнотеж сила. Могуће су акције, али морамо да очекујемо и реакције. Ниједна од ових земаља није нека мала, безначајна земља која лако може да се порази, овде су у питању највећи глобални играчи и зато додатно мора да се пази“, рекао је наш саговорник у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.Дубока држава не постоји само у САДДва шефа дипломатије, Сергеј Лавров и Марко Рубио, разговарала су у Манили о регионалним и међународним питањима, укључујући и ситуацију у персијском заливу, а поздравили су обнову контаката Роскосмоса и НАСА-е, као и развој међупарламентарне сарадње културних веза, поставља се питање зашто не може да дође до неког помака на тлу где се ратује?Јањић наглашава да након таквих разговора не сме све да се открије али да паралелно са тим постоје силе које на сваки начин покушавају да инструишу одређену политичку елиту да уради оно што је у њеном интересу. Не желе, додаје он, да се експонирају, али желе да имају глобални утицај.„И кад говоримо о дубокој држави, ми се често варамо да она постоји само у Сједињеним Америчким Државама. Не, она има своје пипке широм света. Има је и под другим земљама, а рекао бих чак и овде на нашем тлу, у нашем региону. Са једне стране, посматрамо Трампа и његовог потпредседника Венса, а на другој страни Рубија за којег се говори да је експонент дубоке државе, али сигурно су ту уплетени многи интереси и може бити да чак и америчка администрација предузма нешто што можда није по њеној вољи због унутрашњег притиска”, нагласио је наш саговорник.Профит који може да се обије о главуКада се подвуче рачун, Јањић подвлачи да треба бити свестан да на украјинском тлу не ратују Кијев и Москва, већ да гледамо сукоб НАТО против Русије, а да је Украјина ту, нажалост, колатерарна штета и то својевољно.Јањић наводи да се има веома мало памети на Западу Европе, јер не размишљују какве последице могу да буду. Занимљиво је, додаје он, да америчка администрација прилази овом сукобу са више разумевања и са више опреза, него европске земље које могу да буду прва жртва.Погледајте и:
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1a/1201707359_148:0:2879:2048_1920x0_80_0_0_2e85f7a9929e48d8bc4c1bba36da3935.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
свет, русија, украјина, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, свет – политика
свет, русија, украјина, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, свет – политика
Глобални центри моћи коче крај сукоба у Украјини /видео/
Док Кремљ и Вашингтон размењују поруке о наставку дијалога, а шефови дипломатија разговарају о могућем излазу из кризе, рат у Украјини остаје без конкретног мировног епилога. Културолог др Јован Јањић оцењује да иза званичних преговора делују моћни центри интереса који отежавају постизање договора и продужавају сукоб.
Упркос све интензивнијим преговорима о евентуалном мировном решењу сукоб у Украјини не престаје. Из Кремља поручују да се дијалог са Вашингтоном наставља, али да нема разлога за претерани оптимизам, поготово после изјаве генералног секретара Сједињених Држава Марка Рубија који је након састанка са руским колегом Сергејем Лавровом рекао да су потребне нове идеје и предлози за решавање украјинског сукоба. Јањић је ипак мишљења да делује да је договор из Енкорижа пропао.
„Ми не можемо тачно да знамо шта је све договорено, али сам апсолутно уверен да кад се тако нешто изговори, када се неки споразум постигне на највишем нивоу, да га једна и друга страна морају узети у обзир. Ипак се овај свет одржава у некој равнотеж сила. Могуће су акције, али морамо да очекујемо и реакције. Ниједна од ових земаља није нека мала, безначајна земља која лако може да се порази, овде су у питању највећи глобални играчи и зато додатно мора да се пази“, рекао је наш саговорник у емисији радио Спутњика „
Од четвртка до четвртка“.
Дубока држава не постоји само у САД
Два шефа дипломатије, Сергеј Лавров и Марко Рубио, разговарала су у Манили о регионалним и међународним питањима, укључујући и ситуацију у персијском заливу, а поздравили су обнову контаката Роскосмоса и НАСА-е, као и развој међупарламентарне сарадње културних веза, поставља се питање зашто не може да дође до неког помака на тлу где се ратује?
Јањић наглашава да након таквих разговора не сме све да се открије али да паралелно са тим постоје силе које на сваки начин покушавају да инструишу одређену политичку елиту да уради оно што је у њеном интересу. Не желе, додаје он, да се експонирају, али желе да имају глобални утицај.
„И кад говоримо о дубокој држави, ми се често варамо да она постоји само у Сједињеним Америчким Државама. Не, она има своје пипке широм света. Има је и под другим земљама, а рекао бих чак и овде на нашем тлу, у нашем региону. Са једне стране, посматрамо Трампа и његовог потпредседника Венса, а на другој страни Рубија за којег се говори да је експонент дубоке државе, али сигурно су ту уплетени многи интереси и може бити да чак и америчка администрација предузма нешто што можда није по њеној вољи због унутрашњег притиска”, нагласио је наш саговорник.
Профит који може да се обије о главу
Када се подвуче рачун, Јањић подвлачи да треба бити свестан да на украјинском тлу не ратују Кијев и Москва, већ да гледамо сукоб НАТО против Русије, а да је Украјина ту, нажалост, колатерарна штета и то својевољно.
„Треба имати у виду да је против Русије укључено више од педесет земаља, тако да слободно можемо да кажемо да се ради о глобаном сукобу. Срећом, доласком нове Трампове администрације мало је однос Вашингтона и Москве релаксиран, а показало се да су главни изазивачи сукоба и они који га потенцирају европске земље. Водеће европске земље које су се често показале као агресори и колонизатори кроз историју оне и дан данас подстичу сукоб, али иза њих се заклањају неки њихови мали сателити попут балтичких земаља. Они, нажалост, у том мрачном метежу покушавају да задобију неке своје позиције али нису ни свесни да због тога могу да плате велику цену”, објаснио је наш саговорник.
Јањић наводи да се има веома мало памети на Западу Европе, јер не размишљују какве последице могу да буду. Занимљиво је, додаје он, да америчка администрација прилази овом сукобу са више разумевања и са више опреза, него европске земље које могу да буду прва жртва.