https://sputnikportal.rs/20260727/svedska-osniva-sopstveni-mi6-za-spijuniranje-ruskog-rukovodstva-1201743984.html
Шведска оснива сопствени „МИ6“ за шпијунирање руског руководства
Шведска оснива сопствени „МИ6“ за шпијунирање руског руководства
Sputnik Србија
Шведска оснива нову цивилну обавештајну службу како би побољшала праћење руског политичког руководства, изјавио је бивши шведски премијер Карл Билт. 27.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-27T21:14+0200
2026-07-27T21:14+0200
2026-07-27T21:14+0200
свет
свет – политика
шведска
русија
русија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111754/79/1117547993_0:0:1080:608_1920x0_80_0_0_48b5550f89e402407e268bfa98dcb7e8.jpg
Нова Спољна обавештајна служба Шведске (UND), чије је оснивање први пут најављено у мају и која је моделована по узору на британски МИ6, требало би да почне са радом у јануару.Идеја Карла БилтаКако преносе медији, UND је Билтова идеја и истичу да је овај политичар закључио како постојећи шведски војни обавештајни апарат није био довољно оспособљен за анализу руског политичког руководства. Даље се наводи да је Стокхолм 2022. године полазио од претпоставке да Русија неће послати трупе у Украјину, а сада жели да обезбеди да се „та непријатна грешка никада више не понови“, преноси РТ.„Обавештајни систем био је веома добар у праћењу војних дешавања на терену, али није био подједнако добар у анализи политике Русије и правца у ком се она кретала“, рекао је Билт.UND ће деловати упоредо са Војном обавештајно-безбедносном службом (MUST), преузимајући део њених надлежности, укључујући надзор над тајним операцијама које укључују агенте у иностранству. Реформа долази након што је Шведска 2024. године приступила НАТО-у, чиме је окончала готово два века војне неутралности.Заговорник приближавања Украјине и ЕУКарл Билт, који је био министар спољних послова Шведске од 2006. до 2014. године, био је један од водећих заговорника приближавања Украјине Европској унији. Заједно са Пољском је 2009. године покренуо иницијативу Источно партнерствоЕвропске уније.У јесен 2013. године у Кијеву су избили масовни протести познати као Евромајдан, након што је украјинска влада одложила потписивање споразума о слободној трговини са Европском унијом, наводећи да би то могло да наруши економске односе са Русијом.После вишенедељних немира и сукоба са полицијом, уследио је, како наводе медији, пуч који је имао подршку Запада, а којим је у фебруару 2014. свргнут демократски изабрани председник Украјине Виктор Јанукович.Крим, регион са становништвом које претежно говори руски, одбацио је промену власти и 2014. године гласао за издвајање из Украјине и прикључење Русији. У месецима који су уследили, региони Доњецк и Луганск у Донбасу прогласили су независност.Руски председник Владимир Путин више пута је оценио да је државни преврат из 2014. године представљао почетак садашњег сукоба. Он тврди да је Русија била приморана да заштити становништво Донбаса након што Украјина није спровела Минске споразуме из периода 2014–2015. године и усвојила, како наводи, дискриминаторне језичке и културне политике усмерене против рускоговорећег становништва.Погледајте и:
шведска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111754/79/1117547993_0:0:1080:810_1920x0_80_0_0_25c1576cd0992a3b0814a7a31c2a2bd1.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – политика, шведска, русија, русија – политика
свет – политика, шведска, русија, русија – политика
Шведска оснива сопствени „МИ6“ за шпијунирање руског руководства
Шведска оснива нову цивилну обавештајну службу како би побољшала праћење руског политичког руководства, изјавио је бивши шведски премијер Карл Билт.
Нова Спољна обавештајна служба Шведске (UND), чије је оснивање први пут најављено у мају и која је моделована по узору на британски МИ6, требало би да почне са радом у јануару.
Како преносе медији, UND је Билтова идеја и истичу да је овај политичар закључио како постојећи шведски војни обавештајни апарат није био довољно оспособљен за анализу руског политичког руководства. Даље се наводи да је Стокхолм 2022. године полазио од претпоставке да Русија неће послати трупе у Украјину, а сада жели да обезбеди да се „та непријатна грешка никада више не понови“,
преноси РТ.„Обавештајни систем био је веома добар у праћењу војних дешавања на терену, али није био подједнако добар у анализи политике Русије и правца у ком се она кретала“, рекао је Билт.
UND ће деловати упоредо са Војном обавештајно-безбедносном службом (MUST), преузимајући део њених надлежности, укључујући надзор над тајним операцијама које укључују агенте у иностранству. Реформа долази након што је Шведска 2024. године приступила НАТО-у, чиме је окончала готово два века војне неутралности.
Заговорник приближавања Украјине и ЕУ
Карл Билт, који је био министар спољних послова Шведске од 2006. до 2014. године, био је један од водећих заговорника приближавања Украјине Европској унији. Заједно са Пољском је 2009. године покренуо иницијативу Источно партнерствоЕвропске уније.
У јесен 2013. године у Кијеву су избили масовни протести познати као Евромајдан, након што је украјинска влада одложила потписивање споразума о слободној трговини са Европском унијом, наводећи да би то могло да наруши економске односе са Русијом.
После вишенедељних немира и сукоба са полицијом, уследио је, како наводе медији, пуч који је имао подршку Запада, а којим је у фебруару 2014. свргнут демократски изабрани председник Украјине Виктор Јанукович.
Крим, регион са становништвом које претежно говори руски, одбацио је промену власти и 2014. године гласао за издвајање из Украјине и прикључење Русији. У месецима који су уследили, региони Доњецк и Луганск у Донбасу прогласили су независност.
Руски председник Владимир Путин више пута је оценио да је државни преврат из 2014. године представљао почетак садашњег сукоба. Он тврди да је Русија била приморана да заштити становништво Донбаса након што Украјина није спровела Минске споразуме из периода 2014–2015. године и усвојила, како наводи, дискриминаторне језичке и културне политике усмерене против рускоговорећег становништва.