https://sputnikportal.rs/20260728/bubasvabe-imaju-kolektivno-pamcenje-naucnici-otkrili-kako-funkcionise-1201781983.html
Бубашвабе имају колективно памћење: Научници открили како функционише
Бубашвабе имају колективно памћење: Научници открили како функционише
Sputnik Србија
Научници су открили да бубашвабе поседују врсту колективног памћења које не произилази из сећања појединаца, већ из самих друштвених интеракција унутар групе. 28.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-28T22:43+0200
2026-07-28T22:43+0200
2026-07-28T22:43+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1c/1201782658_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_09de873d8cc93fa966543199c1f3eb1e.jpg
Такво памћење је „ускладиштено“ у друштвеној структури заједнице и може бити од пресудног значаја за опстанак, иако се не преноси учењем, као што је случај, на пример, са миграционим путевима или техникама лова.Нови докази о овом феномену код бубашваба потичу из студије која показује да колективно памћење може настати искључиво из динамике групе, пише Сајенс алерт.Испитивање групног одлучивањаДа би истражили ову појаву, научници су користили станиште са два потпуно идентична склоништа која су се разликовала само по осветљењу. Једно је било осветљено црвеном светлошћу, коју бубашвабе доживљавају као таму, док је друго било под зеленим светлом.Као што се и очекивало, већина бубашваба окупила се у привлачнијем, „црвеном“ склоништу.Кључни део експеримента уследио је када су истраживачи заменили осветљење. Склониште које је група изабрала постало је зелено, а дотад празно склониште добило је црвено светло. Научници су затим посматрали како ће животиње реаговати на трајну промену услова, која је њихов првобитни избор учинила нелогичним.Док би усамљена бубашваба готово одмах напустила сада неповољно зелено склониште и потражила црвено, понашање групе било је потпуно другачије. Ако се пре промене светла у склоништу окупио довољно велики број јединки, група је једноставно остајала на истом месту. Њихова колективна одлука надјачала је нови, неповољнији сигнал из окружења.Памћење настало интеракцијомИстраживачи не верују да се било која бубашваба појединачно „сећала“ првобитног стања склоништа. Уместо тога, објашњавају да је „памћење“ групе настало непосредно из њихових међусобних интеракција.Свака бубашваба има природну склоност да остане тамо где се већ налазе друге припаднице њене врсте.Када се на једном месту окупи критична маса јединки, тај друштвени подстицај постаје јачи од спољашњих фактора, попут неповољног осветљења. Као резултат настаје феномен који функционише као колективно памћење. Ниједна јединка не памти, али се група као целина понаша као да има сећање на већ донету одлуку.Тим научника је овај принцип потврдио и помоћу рачунарских симулација. Модел у којем су виртуелне бубашвабе имале само два једноставна правила – бирај таму и остани са другима – показао је исти образац понашања. Групе су истрајавале у свом првобитном избору чак и онда када он више није био најповољнији.„Колективно памћење може настати искључиво кроз интеракције међу јединкама и може бити ускладиштено у друштвеној структури“, закључују аутори студије објављене у часопису PLOS One.Универзални принцип у животињском свету?Научници сматрају да овакав механизам вероватно није ограничен само на бубашвабе. Многе животињске групе доносе одлуке колективно – од јата риба и птица, преко колонија мрава и ројева пчела, па све до људских друштава.Тим који стоји иза студије, предвођен социјалним екологом Маријаном Калвом Мартином са Слободног универзитета у Бриселу, истиче да се њихов теоријски приступ може применити и на многе друге врсте.Иако тек треба утврдити колико је овакав облик колективног памћења заиста распрострањен у природи, резултати указују на то да су бубашвабе можда само један пример много ширег феномена – принципа који се може јавити свуда где животиње доносе заједничке одлуке.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика
Бубашвабе имају колективно памћење: Научници открили како функционише
Научници су открили да бубашвабе поседују врсту колективног памћења које не произилази из сећања појединаца, већ из самих друштвених интеракција унутар групе.
Такво памћење је „ускладиштено“ у друштвеној структури заједнице и може бити од пресудног значаја за опстанак, иако се не преноси учењем, као што је случај, на пример, са миграционим путевима или техникама лова.
Нови докази о овом феномену код бубашваба потичу из студије која показује да колективно памћење може настати искључиво из динамике групе, пише Сајенс алерт.
Испитивање групног одлучивања
Да би истражили ову појаву, научници су користили станиште са два потпуно идентична склоништа која су се разликовала само по осветљењу. Једно је било осветљено црвеном светлошћу, коју бубашвабе доживљавају као таму, док је друго било под зеленим светлом.
Као што се и очекивало, већина бубашваба окупила се у привлачнијем, „црвеном“ склоништу.
Кључни део експеримента уследио је када су истраживачи заменили осветљење. Склониште које је група изабрала постало је зелено, а дотад празно склониште добило је црвено светло. Научници су затим посматрали како ће животиње реаговати на трајну промену услова, која је њихов првобитни избор учинила нелогичним.
Док би усамљена бубашваба готово одмах напустила сада неповољно зелено склониште и потражила црвено, понашање групе било је потпуно другачије. Ако се пре промене светла у склоништу окупио довољно велики број јединки, група је једноставно остајала на истом месту. Њихова колективна одлука надјачала је нови, неповољнији сигнал из окружења.
Памћење настало интеракцијом
Истраживачи не верују да се било која бубашваба појединачно „сећала“ првобитног стања склоништа. Уместо тога, објашњавају да је „памћење“ групе настало непосредно из њихових међусобних интеракција.
Свака бубашваба има природну склоност да остане тамо где се већ налазе друге припаднице њене врсте.
Када се на једном месту окупи критична маса јединки, тај друштвени подстицај постаје јачи од спољашњих фактора, попут неповољног осветљења. Као резултат настаје феномен који функционише као колективно памћење. Ниједна јединка не памти, али се група као целина понаша као да има сећање на већ донету одлуку.
Тим научника је овај принцип потврдио и помоћу рачунарских симулација. Модел у којем су виртуелне бубашвабе имале само два једноставна правила – бирај таму и остани са другима – показао је исти образац понашања. Групе су истрајавале у свом првобитном избору чак и онда када он више није био најповољнији.
„Колективно памћење може настати искључиво кроз интеракције међу јединкама и може бити ускладиштено у друштвеној структури
“, закључују аутори студије
објављене у часопису PLOS One
. Универзални принцип у животињском свету?
Научници сматрају да овакав механизам вероватно није ограничен само на бубашвабе. Многе животињске групе доносе одлуке колективно – од јата риба и птица, преко колонија мрава и ројева пчела, па све до људских друштава.
Тим који стоји иза студије, предвођен социјалним екологом Маријаном Калвом Мартином са Слободног универзитета у Бриселу, истиче да се њихов теоријски приступ може применити и на многе друге врсте.
Иако тек треба утврдити колико је овакав облик колективног памћења заиста распрострањен у природи, резултати указују на то да су бубашвабе можда само један пример много ширег феномена – принципа који се може јавити свуда где животиње доносе заједничке одлуке.
