00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
20 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:20
10 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
20:00
60 мин
СПУТЊИК СПОРТ
07:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Нова антируска небулоза: Симбиоза Карла Билта и МИ6 - кртица која ће упасти у замку, као од шале

© AP Photo / Julia Demaree NikhinsonАгент тајне службе
Агент тајне службе - Sputnik Србија, 1920, 28.07.2026
Пратите нас
Замислите да Шведска, у ратно доба, пошаље кртицу у политички врх Руске Федерације. Могуће је. Али у филму. Оснивање нове Спољно обавештајне службе по угледу на МИ6 је небулоза. Потребне су деценије за формирање службе, планирање, оперативни рад. Идеја је апсурдна, али им је потребна за даље ширење панике и отвореног непријатељства према Русији.
Овако Андреј Млакар, војни аналитичар, коментарише за Спутњик најаву формирања нове Спољне обавештајне службе Шведске, која треба да побољша праћење руског политичког руководства:
„Паметније би било да тај новац утроше на контролу криминалних банди које харају од Гетеборга преко Стокхолма до Малмеа. Али, није им ни замерити превише, НАТО им даје информације - на кашичицу“.
Нова Спољна обавештајна служба Шведске (УНД), замишљена је по узору на британски МИ6, а требало би да почне са радом у јануару следеће године.

Параноја започела са Кримом

Служба се оснива по предлогу бившег шведског премијера Карла Билта, који је објаснио да војни обавештајни апарат није био довољно оспособљен за анализу руског политичког руководства, те да је Шведску изненадио улазак руских трупа на територију Украјине 2022. године.
Он је објаснио да Шведска жели да се „та непријатна грешка никада више не понови“ и да ће нова служба подробно анализирати политику Русије и правце у којима се креће.
Млакар подсећа да је Шведска имала добро искуство у оперативном раду војно-обавештајне службе у време совјетске армије, посебно због руских подморница на Балтику, односно острва Готланд. Опрез после Хладног рата је спласнуо, били су заинтересовани, па и куповали руску војну технику.
Међутим, захлађење односа и опрез почињу 2014. године, повратком Крима Русији, а са почетком Специјалне војне операције, опрез се претвара у хистерију.
„И пре тога, 2017. године била је чувена узбуна када су тражили руску подморницу коју никада нису пронашли. Потрошили су скоро 10 милиона долара само на потрагу за оштећеном подморницом коју су, наводно, видели рибари. Тако је кренуло, али суштински се нису бавили Русијом. Само са војне тачке гледишта због Готланда, јер постоји параноја, „претња“ да ће Руси извршити десант на острво и заузети га“.

Никада се нису заиста бавили Русијом

Млакар додаје да Швеђани помно прате и прикупљају обавештајне информације из извиђачких летова око Калињинграда и уз финско-руску границу, односно око Лењинградског војног округа. Иако Русија никада није показала претензије, параноја је, каже, непрестано присутна.
„Оно што им највише боде очи јесте политички врх Русије, коме не могу да приступе, нити да дођу до политичких информација. Јер све што добијају од НАТО-а су мрвице, а с друге стране не могу сами да им приступе, имају отворено непријатељство према Русима и, наравно, сви канали и вентили су им затворени. Нису се бавили Русијом чак ни са научне тачке гледишта. Они су се само бавили њом са војне тачке гледишта. Ствари су биле прилично предвидљивије, па су и ту погрешили“.
Наш саговорник подсећа на још једну узбуну, управо 2022. уочи почетка специјалне војне операције када су четири руска десантна брода путовала према Црном мору. Шведска је у параноји такође потрошила силни новац и распоредила војску за случај руске инвазије.

НАТО нема поверење у Шведску

Да се новац више не би бацао, сада су смислили нову акцију за, бацање новца, формирање службе по угледу на МИ6.
Млакар објашњава да Шведска за НАТО није небитна, али да Савез помно процењује које информације даје чланицама. Швеђани имају значајну улогу у прикупљању електронских обавештајних података, али то не значи и равноправна размена.
„Врх НАТО задржава за себе кључне и најважније информације, а оно што процени да је потребно Швеђанима, то ће им дати. Они немају потпуно поверење НАТО-а. Зато и раде ово, да почну сами да прикупљају информације за себе. Једноставно су упали у замку 2022. године, јер су их убедили да ће их Руси напасти после Украјине и тако их увукли у НАТО. Пристали су да се инсталирају америчке војне базе на њиховој територији“.
Страх од Русије у међувремену је додатно порастао, а Русија је, штитећи себе, појачала две нове бригаде, распоредила Искандере уз источну границу и тиме, како каже Млакар, завршила посао.
„Они су очекивали силну војску у Лењинградском војном округу, десетине хиљада тенкова, милионе војника, а испоставило се да није било ничега осим балистичких ракета Искандер, које држе на нишану Хелсинки и које могу много ефикасније да делују него било какви поморски десанти и остале глупости. Довољно је неколико Бастиона да одраде посао“.

Билт да се бави унутрашњим проблемима

Млакар сматра занимљивом чињеницу да је идеју покренуо Карл Билт, који, како каже, предњачи у русофобији:
„Боље је да се окрене криминалним бандама које тамо пљачкају, постављају експлозив, пале и туку по улицама шведских градова. Не постоји град који нема организованог криминала. Боље да се баве блискоисточним криминалом, то би имало већи ефекат, него да се баве Русијом, с обзиром на то да Русија њима никада није представљала претњу. Русија никада није планирала било какву акцију према њима. Њу интересују међународни коридори, поморски пут, ваздушни саобраћај и Калињинград, заштита своје територије“.

МИ6 и ФСБ се не праве преко ноћи

Упитан како би могла изгледати нова Спољна обавештајна служба Шведске, наш саговорник каже да је на то питање тешко одговорити, из простог разлога што су за формирање озбиљне службе, каква је британски МИ6 или руски ФСБ потребне су деценије.
Прво морају да направе оперативни и аналитички део, где ће обавештајци да раде, од кога ће да прикупљају информације, са ким ће да остваре сарадњу, где ће да развијају сарадничку мрежу. Главно је питање, каже, да ли ће уопште постојати оперативна сарадничка мрежа, јер њу није могуће направити преко ноћи.
У Русији је то, фактички, у овим условима, равно нули. Ко ће прикупљати информације, од кога? Уосталом, није реч о пуком прикупљању информација. Мозак једне обавештајне службе јесте аналитика. Процена прикупљених информација као тачних и предвиђања на основу њих. Предвиђања се не раде за један или два месеца, већ за период од пет до десет година. Треба школовати кадрове, војне или цивилне? Кога ће регрутовати? Британци и Руси тиме се баве читав један век“.
Млакар додаје да је оснивање службе један од начина за продавање магле грађанима Шведске, који сада издвајају новац и за војни савез:
„У ери ратне хистерије и наоружавања то је идеална прилика да се обичном народу прода прича. Непрестано им објашњавају да прети опасност да ће Русија напасти и заузети Балтичко море, а заправо све време они прете Русији. Она је само одговорила на константне претње и провокације и показала да Хелсинки може да држи на нишану. То је јавна информација, за њено откривање није потребна обавештајна служба“.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала