https://sputnikportal.rs/20260728/rusija-obelezava-dan-pokrstavanja-1201764565.html
Русија обележава Дан покрштавања
Русија обележава Дан покрштавања
Sputnik Србија
У Русији се 28. јула обележава Дан покрштавања Русије. Овај празник установљен је у јуну 2010. године. 28.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-28T13:13+0200
2026-07-28T13:13+0200
2026-07-28T13:13+0200
русија
русија
рпц
покрштавање
хришћанство
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1c/1201764379_0:155:3089:1893_1920x0_80_0_0_5ed6f69f0ab0f63ad46a9b710ff59335.jpg
Покрштавање Русије повезује се са именом кијевског кнеза Владимира, који је владао руском државом 37 година (од 978. године), од којих је 28 живео као крштени кнез.Међутим, чак и пре Владимира, 860-их година, кнежеви Асколд и Дир су, заједно са својим бојарима и пратњом, крштени од стране епископа кога је послао цариградски патријарх Фотије I. Ови догађаји називају се првим (Фотијевим, или Асколдовим) покрштавањем Русије.Следећа фаза у христијанизацији Русије било је крштење велике кнегиње Олге. Према „Повести минулих лета“, она је крштена 957. године у престоници Византије, Цариграду, и постала је прва владарка Кијевске Русије која је примила хришћанство. Међутим, након њеног крштења, кнежева свита и цео народ су остали пагани.Кнез Владимир био је унук велике кнегиње Олге, син кнеза Свјатослава и Малуше, која је примила хришћанство заједно са кнегињом. Своју владавину започео је у Новгородској земљи. У то време, кнез је био ватрени паганин. Владимир је током своје владавине ујединио Кијев, Новгород и Полоцк и до 980. године постао је једини владар Русије.У другој половини 980-их, кнез је почео да предузима прве кораке ка прихватању хришћанства.Хроника „Повест о искушавању или избору вера“ наводи да је Владимир слао посланства у суседне земље. По повратку, изасланици су извештавали о њиховим верским обичајима. Посетили су муслиманску џамију код Бугара и католке код Немаца, али је патријаршијанска служба у Цариграду оставила на њих најдубљи утисак.Према писању „Повести минулих лета“ 987. године, кнез Владимир је на савету бојара одлучио да Русију преобрати у хришћанство „по грчком закону“.Године 988, након што је кијевски кнез повратио Корсун (Херсонес – древно насеље Херсонес на територији данашњег Севастопоља) од Византинаца, током мировних преговора са царевима Василијем II и Константином VIII, Владимир је понудио да врати град ако му дају своју сестру Ану за жену. Они су му поставили услов да се покрсти и Владимир је пристао. Крштење је обављено у цркви Светог Василија на корсунској пијаци. Заједно са кнезом, крштена је и његова пратња. Након крштења, Владимир се оженио Аном, а на крштењу је узео име Василије.Кнез је, такође, крстио и своје синове које је имао са претходним женама. Идоли паганских богова су исечени и спаљени. Након тога, Владимир је наредио свим становницима Кијева да се окупе на обалама Дњепра:„Ако неко не дође сутра на реку — богат или сиромашан, просјак или роб — биће ми непријатељ“, наредио је Владимир.Тамо, на ушћу реке Почајне у Дњепар, грчки и корсунски свештеници обавили су обред крштења.Након Кијева, хришћанство је почело да се шири и у друге градове: Новгород, Полоцк, Псков, Смоленск и Луцк. Христијанизација Русије трајала је нешто више од једног века. Ростов је покрштен крајем XI века, а у Мурому се пагански отпор наставио до XII века. Најдуже од свих словенских племена су остали пагани Вјатичи.Покршавање Русије одредило је и цивилизацијски избор земље, која је нашла своје место између Европе и Азије и потом постала најмоћнија евроазијска сила.Прва прослава Дана покрштавања Русије на државном нивоу одржана је 1888. године, када је прослављено 900 година од примања хришћанства.У Совјетском савезу је 1988. године обележена 1000. годишњица покрштавања Русије. Јубиларни догађаји одржани су у Москви, Лењинграду (данас Санкт Петербург), Великом Новгороду, Кијеву и другим градовима.На Дан покрштавања Русије, патријарх московски и целе Русије Кирил служи литургију у Успенском саборном храму московског Кремља, а затим, заједно са литијом, одлази до споменика Светом кнезу Владимиру, где служи празнични молебан и обраћа се верницима.Празничне службе се одржавају и у већини цркава и манастира Руске православне цркве, како у Русији тако и у иностранству.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, рпц, покрштавање, хришћанство
русија, рпц, покрштавање, хришћанство
Русија обележава Дан покрштавања
У Русији се 28. јула обележава Дан покрштавања Русије. Овај празник установљен је у јуну 2010. године.
Покрштавање Русије повезује се са именом кијевског кнеза Владимира, који је владао руском државом 37 година (од 978. године), од којих је 28 живео као крштени кнез.
Међутим, чак и пре Владимира, 860-их година, кнежеви Асколд и Дир су, заједно са својим бојарима и пратњом, крштени од стране епископа кога је послао цариградски патријарх Фотије I. Ови догађаји називају се првим (Фотијевим, или Асколдовим) покрштавањем Русије.
Следећа фаза у христијанизацији Русије било је крштење велике кнегиње Олге. Према „Повести минулих лета“, она је крштена 957. године у престоници Византије, Цариграду, и постала је прва владарка Кијевске Русије која је примила хришћанство. Међутим, након њеног крштења, кнежева свита и цео народ су остали пагани.
Кнез Владимир био је унук велике кнегиње Олге, син кнеза Свјатослава и Малуше, која је примила хришћанство заједно са кнегињом. Своју владавину започео је у Новгородској земљи. У то време, кнез је био ватрени паганин. Владимир је током своје владавине ујединио Кијев, Новгород и Полоцк и до 980. године постао је једини владар Русије.
У другој половини 980-их, кнез је почео да предузима прве кораке ка прихватању хришћанства.
Хроника „Повест о искушавању или избору вера“ наводи да је Владимир слао посланства у суседне земље. По повратку, изасланици су извештавали о њиховим верским обичајима. Посетили су муслиманску џамију код Бугара и католке код Немаца, али је патријаршијанска служба у Цариграду оставила на њих најдубљи утисак.
Према писању „Повести минулих лета“ 987. године, кнез Владимир је на савету бојара одлучио да Русију преобрати у хришћанство „по грчком закону“.
Године 988, након што је кијевски кнез повратио Корсун (Херсонес – древно насеље Херсонес на територији данашњег Севастопоља) од Византинаца, током мировних преговора са царевима Василијем II и Константином VIII, Владимир је понудио да врати град ако му дају своју сестру Ану за жену. Они су му поставили услов да се покрсти и Владимир је пристао. Крштење је обављено у цркви Светог Василија на корсунској пијаци. Заједно са кнезом, крштена је и његова пратња. Након крштења, Владимир се оженио Аном, а на крштењу је узео име Василије.
Кнез је, такође, крстио и своје синове које је имао са претходним женама. Идоли паганских богова су исечени и спаљени. Након тога, Владимир је наредио свим становницима Кијева да се окупе на обалама Дњепра:
„Ако неко не дође сутра на реку — богат или сиромашан, просјак или роб — биће ми непријатељ“, наредио је Владимир.
Тамо, на ушћу реке Почајне у Дњепар, грчки и корсунски свештеници обавили су обред крштења.
Након Кијева, хришћанство је почело да се шири и у друге градове: Новгород, Полоцк, Псков, Смоленск и Луцк. Христијанизација Русије трајала је нешто више од једног века. Ростов је покрштен крајем XI века, а у Мурому се пагански отпор наставио до XII века. Најдуже од свих словенских племена су остали пагани Вјатичи.
Покршавање Русије одредило је и цивилизацијски избор земље, која је нашла своје место између Европе и Азије и потом постала најмоћнија евроазијска сила.
Прва прослава Дана покрштавања Русије на државном нивоу одржана је 1888. године, када је прослављено 900 година од примања хришћанства.
У Совјетском савезу је 1988. године обележена 1000. годишњица покрштавања Русије. Јубиларни догађаји одржани су у Москви, Лењинграду (данас Санкт Петербург), Великом Новгороду, Кијеву и другим градовима.
На Дан покрштавања Русије, патријарх московски и целе Русије Кирил служи литургију у Успенском саборном храму московског Кремља, а затим, заједно са литијом, одлази до споменика Светом кнезу Владимиру, где служи празнични молебан и обраћа се верницима.
Празничне службе се одржавају и у већини цркава и манастира Руске православне цркве, како у Русији тако и у иностранству.
