https://sputnikportal.rs/20260729/iznenadjeni-smo-apoteke-beograd-dobile-lek-od-drzave-sad-samo-da-izbegnu-koncesiju-1201821179.html
"Изненађени смо!" Апотеке Београд добиле лек од државе, сад само да избегну концесију!
"Изненађени смо!" Апотеке Београд добиле лек од државе, сад само да избегну концесију!
Sputnik Србија
Изненађени смо. Очекивали смо да ће рећи да нема новца, да су дугови превелики. Добили смо шансу да поново радимо, а грађани да добију лекове које само ми... 29.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-29T19:06+0200
2026-07-29T19:06+0200
2026-07-29T19:06+0200
србија
србија
србија – друштво
апотеке
апотекарска установа београд
договор
александар вучић
град београд
лекови
концесија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1d/1201823743_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_0a8ae60df7f7ea2118e2d8371f4eed3c.jpg
Ово за Спутњик каже председница синдиката Апотекарске установе „Београд“ Јелена Шикуљак после састанка са председником Србије Александром Вучићем и представницима Града Београда и Министарства здравља:После састанка са државним врхом, после готово две године неизвесности, избегнут је потпуни застој рада највеће државне апотекарске установе, а запослени у Апотекарској установи „Београд“ су одахнули.Биће им исплаћене заостале плате после 15 месеци и оверене здравствене књижице. Држава ће измирити и дуговања према добављачима, док ће већ током прве половине следећег месеца бити обезбеђен новац за набавку робе и несметан наставак рада апотека.Како су Апотеке Београд доведене до ивицеУ синдикату „Опстанак“ на чијем је челу наша саговорница, сигурни су да ће испливати. Криза која је почела 2024. године, није, каже, само криза, већ и велико искуство. Мора да дође до озбиљних промена у начину пословања.„Проблем није био у броју људи, већ у начину управљања. Одлуке су доносили они који нису знали потребе појединачних апотека. Ми наручимо једну робу, а из менаџмента стигне нешто сасвим друго. Исто је било и са галенском производњом. Управници и руководиоци лабораторија најбоље знају шта пацијенти траже, али њихове процене нису уважаване. Управо су такве пословне одлуке довеле до ситуације у којој смо“, истиче.Запоселни су против концесијеНа састанку са председником републике и представницима других институција важних за ову специфичну фирму, чуло се и да ће, уколико пробни период од три, односно шест месеци за консолидацију пословања не успе, посегнути за новим решењем - концесијом.Запослени су изричито против концесије. Плаше се да ће тако нестати Апотеке Београд, да ће приватни капитал прогутати државну имовину и њихову специфичну делатност.Концесија није приватизацијаЕкономиста др Вељко М. Мијушковић са Економског факултета Универзитета у Београду објашњава за Спутњик да се модел концесије често погрешно поистовећује са приватизацијом.Он подсећа да концесија подразумева да јавни партнер задржава власништво над установом или инфраструктуром, док приватни, на основу уговора, преузима обављање одређених послова, улагања или управљање у дефинисаном периоду. Циљ је да приватни капитал и знање допринесу унапређењу пословања, уз очување јавног интереса.„У случају Апотекарске установе „Београд“, евентуални модел могао би да подразумева обавезу приватног партнера да инвестира у модернизацију мреже, дигитализацију, обнову објеката, унапређење логистике и снабдевања, уз јасно дефинисане стандарде квалитета услуге и доступности лекова грађанима. Такође, код концесије приватни партнер не мора да постане власник установе. Он добија право да управља одређеним пословима или да користи одређену инфраструктуру под условима дефинисаним уговором“.Мијушковић додаје да трајање концесије зависи од вредности инвестиције и природе пројекта. У пракси се такви уговори често закључују на 15 до 30 година, како би приватни партнер имао довољно времена да врати уложени капитал.„Ако би се, уместо концесије, разматрало јавно-приватно партнерство са заједничким друштвом, тада би се удео партнера дефинисао уговором, али то није карактеристика класичне концесије“.Апотеке Београд нису дрогеријаМеђутим, запослени инсистирају на чињеници да Апотеке Београд нису обичан трговински ланац, већ веома специфична, јединствена установа. Шикуљак подсећа да производи магистралне и галенске лекове које приватни сектор често нема интерес да израђује.Све зависи од уговораМијушковић, међутим, сматра да сама концесија не мора унапред значити лоше решење. Основни правни оквир за јавно-приватна партнерства и концесије јесте исти, али је здравствени сектор знатно осетљивији. Поред економских критеријума, морају се поштовати посебни прописи који уређују здравствену заштиту, промет лекова и јавни интерес.Економиста подсећа да оваквих модела има у многим европским земљама у здравству, лабораторијским услугама, дијагностици, управљању болницама или апотекарским мрежама. Међутим, успех зависи од квалитета уговора.„Ако су права и обавезе јасно дефинисани, могуће је унапредити ефикасност уз очување јавног интереса. Ако уговор није добро постављен или контрола није довољно снажна, могу се јавити проблеми. Дакле, није пресудно да ли постоји приватни партнер, већ какав је модел управљања и колико је држава способна да контролише његово спровођење“.Зашто је пропао случај КрагујевацКао пимер да је концесија лоше решење, запослени у Апотекарској установи „Београд“ наводе случај Крагујевац. На конкурс се није јавио ниједан заинтересовани партнер.Професор Мијушковић каже да разлози могу бити различити. Пре свега, инвеститори процењују финансијску одрживост пројекта. Ако су потребна велика улагања, а очекивани приход није довољно висок или је уговор превише рестриктиван, интересовање може изостати.„Такође, здравствени сектор носи специфичне регулаторне ризике. Цене многих производа и услуга су регулисане, профитне марже нису велике, а обавезе према јавном интересу су значајне. И треће, инвеститори траже дугорочну правну сигурност. Ако процене да постоје неизвесности у вези са пословним моделом или регулаторним окружењем, могу одлучити да не учествују“, каже Мијушковић и додоаје да неуспешан конкурс не мора нужно значити да модел концесије није добар, већ да конкретни услови нису били довољно атрактивни.Можемо самиЗапослени у овој специфичној установи сигурни су да ће успети да врате фиму на ноге без концесије, уз помоћ државе. Имају и конкретне предлоге како то да учине, без ширења менаџмента, променом пословне политике.„Најважније је да вратимо одлучивање људима који свакодневно раде са пацијентима и најбоље знају потребе својих средина“, закључује представница синдиката.Од почетка кризе број запослених смањен је са око 770 на мање од 300, док је број апотека са 106 пао на 38. Синдикат се противио затварању објеката и издавању локала, упозоравајући да се тиме грађанима отежава приступ магистралним и галенским лековима које приватне апотеке често не израђују.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија, србија – друштво, апотеке, апотекарска установа београд, договор, александар вучић, град београд, лекови, концесија, вељко мијушковић, анализе и мишљења
србија, србија – друштво, апотеке, апотекарска установа београд, договор, александар вучић, град београд, лекови, концесија, вељко мијушковић, анализе и мишљења
"Изненађени смо!" Апотеке Београд добиле лек од државе, сад само да избегну концесију!
Изненађени смо. Очекивали смо да ће рећи да нема новца, да су дугови превелики. Добили смо шансу да поново радимо, а грађани да добију лекове које само ми радимо. Најважније, отворен је дијалог. Држава нас прати и помагаће, ако буде потребно. Надамо се да нећемо доћи до концесије. Она би у крајњем исходу сигурно значила, нестанак Апотека Београд.
Ово за Спутњик каже председница синдиката Апотекарске установе „Београд“ Јелена Шикуљак после састанка са председником Србије Александром Вучићем и представницима Града Београда и Министарства здравља:
"Пред нама је пробни период од три до шест месеци у коме треба да покажемо да можемо да будемо самоодрживи. Рок није строго омеђен, већ ће се пратити како послујемо. Веома смо изненађени и задовољи“.
После састанка са државним врхом, после готово две године неизвесности, избегнут је потпуни застој рада највеће државне апотекарске установе, а запослени у Апотекарској установи „Београд“ су одахнули.
Биће им
исплаћене заостале плате после 15 месеци и оверене здравствене књижице. Држава ће
измирити и дуговања према добављачима, док ће већ током прве половине следећег месеца бити обезбеђен
новац за набавку робе и несметан наставак рада апотека.
Како су Апотеке Београд доведене до ивице
У синдикату „Опстанак“ на чијем је челу наша саговорница, сигурни су да ће испливати. Криза која је почела 2024. године, није, каже, само криза, већ и велико искуство. Мора да дође до озбиљних промена у начину пословања.
„Проблем није био у броју људи, већ у начину управљања. Одлуке су доносили они који нису знали потребе појединачних апотека. Ми наручимо једну робу, а из менаџмента стигне нешто сасвим друго. Исто је било и са галенском производњом. Управници и руководиоци лабораторија најбоље знају шта пацијенти траже, али њихове процене нису уважаване. Управо су такве пословне одлуке довеле до ситуације у којој смо“, истиче.
Запоселни су против концесије
На састанку са председником републике и представницима других институција важних за ову специфичну фирму, чуло се и да ће, уколико пробни период од три, односно шест месеци за консолидацију пословања не успе, посегнути за новим решењем - концесијом.
Запослени су изричито против концесије. Плаше се да ће тако нестати Апотеке Београд, да ће приватни капитал прогутати државну имовину и њихову специфичну делатност.
Концесија није приватизација
Економиста др Вељко М. Мијушковић са Економског факултета Универзитета у Београду објашњава за Спутњик да се модел концесије често погрешно поистовећује са приватизацијом.
Он подсећа да концесија подразумева да јавни партнер задржава власништво над установом или инфраструктуром, док приватни, на основу уговора, преузима обављање одређених послова, улагања или управљање у дефинисаном периоду. Циљ је да приватни капитал и знање допринесу унапређењу пословања, уз очување јавног интереса.
„У случају Апотекарске установе „Београд“, евентуални модел могао би да подразумева обавезу приватног партнера да инвестира у модернизацију мреже, дигитализацију, обнову објеката, унапређење логистике и снабдевања, уз јасно дефинисане стандарде квалитета услуге и доступности лекова грађанима. Такође, код концесије приватни партнер не мора да постане власник установе. Он добија право да управља одређеним пословима или да користи одређену инфраструктуру под условима дефинисаним уговором“.
Мијушковић додаје да трајање концесије зависи од вредности инвестиције и природе пројекта. У пракси се такви уговори често закључују на 15 до 30 година, како би приватни партнер имао довољно времена да врати уложени капитал.
„Ако би се, уместо концесије, разматрало јавно-приватно партнерство са заједничким друштвом, тада би се удео партнера дефинисао уговором, али то није карактеристика класичне концесије“.
Апотеке Београд нису дрогерија
Међутим, запослени инсистирају на чињеници да Апотеке Београд нису обичан трговински ланац, већ веома специфична, јединствена установа. Шикуљак подсећа да производи магистралне и галенске лекове које приватни сектор често нема интерес да израђује.
„Имамо искуство других установа и знамо шта такав поступак може да донесе. Ако би Апотеке Београд престале да постоје као правно лице, поставља се питање шта би било са имовином коју су грађани деценијама стварали. Још важније, изгубио би се државни систем који обезбеђује магистралне и галенске лекове и лекове који приватном сектору нису комерцијално занимљиви. Приватне апотеке послују тржишно и природно је да их занима зарада, док ми обављамо и послове који нису исплативи - али су важни за пацијенте. Сматрамо да у здравственом систему има места и за државне и за приватне апотеке“.
Мијушковић, међутим, сматра да сама концесија не мора унапред значити лоше решење. Основни правни оквир за јавно-приватна партнерства и концесије јесте исти, али је здравствени сектор знатно осетљивији. Поред економских критеријума, морају се поштовати посебни прописи који уређују здравствену заштиту, промет лекова и јавни интерес.
„Другим речима, код здравствених установа држава има много већу одговорност да обезбеди континуитет услуге, доступност лекова и заштиту грађана него, на пример, код концесије за паркинг или комуналне услуге“.
Економиста подсећа да оваквих модела има у многим европским земљама у здравству, лабораторијским услугама, дијагностици, управљању болницама или апотекарским мрежама. Међутим, успех зависи од квалитета уговора.
„Ако су права и обавезе јасно дефинисани, могуће је унапредити ефикасност уз очување јавног интереса. Ако уговор није добро постављен или контрола није довољно снажна, могу се јавити проблеми. Дакле, није пресудно да ли постоји приватни партнер, већ какав је модел управљања и колико је држава способна да контролише његово спровођење“.
Зашто је пропао случај Крагујевац
Као пимер да је концесија лоше решење, запослени у Апотекарској установи „Београд“ наводе случај Крагујевац. На конкурс се није јавио ниједан заинтересовани партнер.
Професор Мијушковић каже да разлози могу бити различити. Пре свега, инвеститори процењују финансијску одрживост пројекта. Ако су потребна велика улагања, а очекивани приход није довољно висок или је уговор превише рестриктиван, интересовање може изостати.
„Такође, здравствени сектор носи специфичне регулаторне ризике. Цене многих производа и услуга су регулисане, профитне марже нису велике, а обавезе према јавном интересу су значајне. И треће, инвеститори траже дугорочну правну сигурност. Ако процене да постоје неизвесности у вези са пословним моделом или регулаторним окружењем, могу одлучити да не учествују“, каже Мијушковић и додоаје да неуспешан конкурс не мора нужно значити да модел концесије није добар, већ да конкретни услови нису били довољно атрактивни.
Запослени у овој специфичној установи сигурни су да ће успети да врате фиму на ноге без концесије, уз помоћ државе. Имају и конкретне предлоге како то да учине, без ширења менаџмента, променом пословне политике.
„Најважније је да вратимо одлучивање људима који свакодневно раде са пацијентима и најбоље знају потребе својих средина“, закључује представница синдиката.
Од почетка кризе број запослених смањен је са око 770 на мање од 300, док је број апотека са 106 пао на 38. Синдикат се противио затварању објеката и издавању локала, упозоравајући да се тиме грађанима отежава приступ магистралним и галенским лековима које приватне апотеке често не израђују.
