https://sputnikportal.rs/20260729/kako-su-ziveli-drevni-ljudski-preci-sta-su-pokazali-otisci-stopala-stari-143-miliona-godina-foto-1201793526.html
Како су живели древни људски преци: Шта су показали отисци стопала стари 1,43 милиона година /фото/
Како су живели древни људски преци: Шта су показали отисци стопала стари 1,43 милиона година /фото/
Sputnik Србија
Отисци стопала пронађени на муљевитој обали језера Туркана на северу Кеније, стари око 1,43 милиона година, пружили су научницима нове информације о врсти... 29.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-29T23:00+0200
2026-07-29T23:00+0200
2026-07-29T23:00+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1c/1201793728_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_55c3496c16da9401769faf5809075dec.jpg
Истраживачи су пронашли 21 отисак стопала који припадају осам јединки ове врсте, за које сматрају да су се заједно кретале преко муљевите површине.Шта откривају отисциНа основу облика стопала и начина хода, закључили су да су трагове вероватно оставиле одрасле мушке јединке. Откриће указује да су се мушке јединке врсте Параантропус боисеи понекад кретале у групама без женки и младунаца, пружајући нови увид у њихову друштвену организацију.„Ово је невероватан увид у то како су ови хоминини изгледали, како су ходали и како су међусобно комуницирали и повезивали се са окружењем“, рекао је палеоантрополог Кевин Хатала, водећи аутор студије објављене у часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“.Изглед и начин животаПарантропус боисеи углавном је познат по фосилима лобање и зуба. Имао је веома снажну вилицу, велике кутњаке и коштани гребен на врху лобање који је служио за причвршћивање снажних мишића за жвакање. Научници сматрају да се хранио чврстом биљном храном, укључујући траве, мочварне биљке, орашасте плодове и семе.Отисци указују да је ова врста била крупнија него што се раније претпостављало, висока до око 1,83 метра и тешка приближно 75 килограма, што је приближно величини врсте Хомо еректус, која је живела у истом подручју.Истраживачи наводе да није познато зашто се група кретала уз обалу језера. Могуће је да су тражили храну или воду, патролирали подручјем или се једноставно кретали заједно.Друштвена структура и нестанакЈедна од хипотеза је да је реч о групи мушких јединки без партнерки, слично друштвеним структурама које постоје код неких примата, попут горила, где доминантни мужјак контролише приступ женкама.Парантропус боисеи појавио се пре око 2,3 милиона година, а изумро је пре приближно 1,2 милиона година, вероватно услед климатских промена које су утицале на доступност хране. Научници не искључују ни конкуренцију са врстом Хомо еректус, која је живела у исто време и можда користила сличне изворе хране.Откриће је, према истраживачима, један од ретких доказа који не говори само о анатомији древних хоминина, већ и о њиховом понашању и начину живота.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, археологија
живи свет и генетика, археологија
Како су живели древни људски преци: Шта су показали отисци стопала стари 1,43 милиона година /фото/
Отисци стопала пронађени на муљевитој обали језера Туркана на северу Кеније, стари око 1,43 милиона година, пружили су научницима нове информације о врсти Парантропус боисеи, једном од древних припадника људске еволутивне лозе.
Истраживачи су пронашли 21 отисак стопала који припадају осам јединки ове врсте, за које сматрају да су се заједно кретале преко муљевите површине.
На основу облика стопала и начина хода, закључили су да су трагове вероватно оставиле одрасле мушке јединке. Откриће указује да су се мушке јединке врсте Параантропус боисеи понекад кретале у групама без женки и младунаца, пружајући нови увид у њихову друштвену организацију.
„Ово је невероватан увид у то како су ови хоминини изгледали, како су ходали и како су међусобно комуницирали и повезивали се са окружењем“, рекао је палеоантрополог Кевин Хатала, водећи аутор студије објављене у часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
Парантропус боисеи углавном је познат по фосилима лобање и зуба. Имао је веома снажну вилицу, велике кутњаке и коштани гребен на врху лобање који је служио за причвршћивање снажних мишића за жвакање. Научници сматрају да се хранио чврстом биљном храном, укључујући траве, мочварне биљке, орашасте плодове и семе.
Отисци указују да је ова врста била крупнија него што се раније претпостављало, висока до око 1,83 метра и тешка приближно 75 килограма, што је приближно величини врсте Хомо еректус, која је живела у истом подручју.
Истраживачи наводе да није познато зашто се група кретала уз обалу језера. Могуће је да су тражили храну или воду, патролирали подручјем или се једноставно кретали заједно.
Друштвена структура и нестанак
Једна од хипотеза је да је реч о групи мушких јединки без партнерки, слично друштвеним структурама које постоје код неких примата, попут горила, где доминантни мужјак контролише приступ женкама.
Парантропус боисеи појавио се пре око 2,3 милиона година, а изумро је пре приближно 1,2 милиона година, вероватно услед климатских промена које су утицале на доступност хране. Научници не искључују ни конкуренцију са врстом Хомо еректус, која је живела у исто време и можда користила сличне изворе хране.
Откриће је, према истраживачима, један од ретких доказа који не говори само о анатомији древних хоминина, већ и о њиховом понашању и начину живота.
