Удар на Иран је почетак, нек се спреми Кина! Како је Украјина постала „џепни монструм“ Запада
© AP Photo / Ebrahim Noroozi
Пратите нас
Кијев je нападом на ирански трговачки брод у Каспијском мору „де факто објавио рат Ирану“, јер је први употребио силу без упозорења или ултиматума, оцењује Александар Михајлов, шеф руског Бироа за војно-политичку анализу, указујући на то да Техеран у свом арсеналу има ракете и друга средства способна да досегну циљеве на територији Украјине.
Према његовим речима, Украјина је нападом на ирански брод направила ризичан геополитички потез како би се додворила САД и показала да је добар и лојалан савезник, посебно уочи сусрета Владимира Зеленског и Доналда Трампа у Вашингтону, али је истовремено тим ударом отворена могућност за ирански одговор и нову ескалацију.
„Он је управо уочи тог путовања извео ову диверзију, када је далекометним дроном погодио ирански брод. Апсолутно је знао да ће тај потез наићи на одобравање Беле куће, посебно ако се има у виду да други европски партнери не журе да помогну САД у војним ударима по Ирану. Украјина се показала као верни партнер америчке администрације“, каже експерт.
Поред тога, Зеленски покушава да скрене пажњу најважнијих геополитичких актера, пре свега САД и европских спонозора и да им демонстрира да Кијев и даље поседује значајне војне способности. На тај начин, додаје Михајлов, Зеленски покушава да одговори на тврдње да Украјина више нема довољно адута за игру на светској сцени.
„Он сада, на неки начин, открива своје карте и показује адуте тврдећи да има војне могућности, тим пре што су дронови које је користио за ударе по иранском броду западног порекла, јер су далекометни дронови које користи кијевски режим углавном америчког, британског и немачког порекла. То су већ развијене технологије које они називају украјинским, али оне заправо имају западно порекло. Он на тај начин поново показује потребу за додатним проширењем испорука ових дронова Украјини. Дакле, он покушава да истовремено одигра неколико партија шаха и да покаже своје нове могућности“, наводи експерт.
Иран је, како наводи Михајлов, већ реаговао оштро, за сада пре свега кроз политичке и дипломатске канале. Представници иранског Министарства спољних послова, Исламске револуционарне гарде и чланови парламента упутили су упозорења да Техеран разматра могућност асиметричног одговора на акције Украјине.
Техеран је поручио да напад Украјине „не може остати без одговора“ и истакао да је то било очигледно кршење Повеље Уједињених нација, организовано на захтев Израела са циљем да се увуче Европа у рат.
Украјина је у домету иранских ракета
Говорећи о могућем одговору Ирана, Михајлов оцењује да Техеран има више опција на располагању, од дипломатских до војних мера. Он наводи да је растојање између Ирана и Украјине око 2.000 километара, што је „у домету иранског ракетног арсенала“. Како тврди, иранске ракете средњег домета, али и далекометни дронови, могли би да досегну одређене циљеве на украјинској територији уколико би Техеран одлучио да одговори војним путем.
„Што се тиче других могућих мера, прва би могла бити примена праксе коју је својевремено користио Израел — на пример, напад на дипломатске мисије Украјине на територији земаља Блиског истока. Тренутно у Ирану не ради украјинска амбасада, пошто је затворена у јануару ове године и тамо је остао само специјални представник. Међутим, у практично свим блискоисточним монархијама, где се налазе војне базе САД, налазе се и украјинске дипломатске мисије. Имајући у виду како је Израел својевремено деловао у том правцу, мислим да и Иран може поступити на сличан начин, како би демонстрирао своје мере“, сматра руски експерт.
Као једну од могућих мета иранског одговора, Михајлов помиње и украјинско војно присуство на Блиском истоку, пре свега стручњаке за беспилотне летелице.
„Украјина се стално хвали да распоређује на територији блискоисточних држава стручњаке за дронове који се баве пресретањем беспилотних летелица и да наводно помажу тим државама у организацији противваздухопловне одбране. Мислим да су ти стручњаци распоређени управо у оквиру територија дипломатских мисија. Због тога они могу представљати војну мету за Иран. Такође, и лидери кијевског режима редовно лете на Блиски исток и у европске земље, па би Иран могао да покуша да омета одржавање неких самита или догађаја“, каже Михајлов.
Он такође наводи и да би потенцијалне мете иранског одговора могла да буду украјинска поморска и лучка инфраструктура на Црном мору, по којима је и Русија последњих недеља интензивирала ударе. Према његовом мишљењу, луке попут Одесе, Черноморска и Николајева могле би бити интересантне због свог значаја за транспорт и пријем војне опреме и терета из иностранства. Он сматра да би, уколико би Иран одлучио на војни одговор, такви објекти могли бити међу могућим циљевима његовог офанзивног наоружања.
„Мислим да Иран има озбиљне војно-техничке и политичке могућности и уколико буде потребно, може их искористити. У том случају, Украјина би могла да се суочи са озбиљним последицама“, истиче експерт.
Инцидент са Ираном показује да се украјински сукоб и кризе на Блиском истоку све више преплићу и прерастају у шири геополитички окршај у којем потези једне стране могу имати последице далеко изван првобитног подручја сукоба.
Украјина је извршила напад на ирански трговачки брод у Каспијском језеру, а у том удару један морнар је погинуо, а други је повређен.
© Sputnik / Стрингер
/ Иран није напао Украјину, него је Кијев ударио на Иран
Парадоксално је то што је Владимир Зеленски оптужио Иран да је напао његову земљу тако што је „од прве године рата испоручивао Русији дронове ‘шахед', пре него што им је издао лиценце за производњу“.
Коментаришући тврдње Кијева да је Иран већ постао учесник у украјинском сукобу због наводних испорука дронова Русији, Михајлов оцењује да су такве оптужбе неосноване. Он истиче да Русија има право да набавља оружје и војне технологије од својих партнера, подсећајући истовремено да Украјина добија значајну војну помоћ од САД, европских земаља, Израела и других савезника.
„Ако погледамо ово питање мало дубље, колективни Запад је почео да испоручује смртоносно наоружање Украјини још 2020. године, дакле две године пре него што је Русија званично започела војну операцију против Украјине. Зато питање моралне и етичке одговорности није на страни Украјине, јер је Украјина почела знатно раније да се наоружава управо смртоносним оружјем. Пре тога је Запад Украјини испоручивао углавном несмртоносну опрему. Од 2020. године почеле су испоруке ‘џавелина’, затим различитог стрељачког оружја, a касније и тешког наоружања, све до борбених авиона и тешке технике. Иран је у том погледу много касније почео сарадњу са Русијом у области испоруке војних технологија. То проширење војно-техничке сарадње почело је тек током Специјалне војне операције“, каже експерт.
Михајлов истиче да Иран, са становишта међународног права, није ограничен у томе да продаје и испоручује војну опрему или преноси војне технологије другим државама.
Другим речима, таква сарадња сама по себи није забрањена међународним правом и због тога Техеран не може бити посебно оптуживан за војну сарадњу са партнерима, каже експерт.
„Зато украјинске претензије нису основане, јер Иран на исти начин може да упита кијевски режим: 'Зашто ви ратујете западним оружјем против Русије?’, а при томе није чак ни сигурно да оружје које се користи против Украјине заиста има иранско порекло. Углавном се ради о технологијама на основу којих Русија сада сама производи неколико линија беспилотних летелица. Она их производи на својој територији, то нису производи иранске производње — то су руски производи. Кијевски режим, по свему судећи, тражи начин да се оправда уочи могућег иранског одговора, објашњавајући да је, наводно, имао морално право да изврши напад на ирански брод“, каже Михајлов.
Суштински, овим инцидентом је управо Украјина објавила рат Ирану, јер је без упозорења, без икаквих ултиматума, извршила напад на цивилни брод, нагласио је експерт.
„При томе су преузели одговорност за тај напад, назвавши га некаквим асиметричним одговором на испоруке оружја. Извините, али трговина оружјем у свету није забрањена. Све државе које производе оружје продају своје наоружање, под условом да то није у супротности са неким договорима са трећим земљама. И опет, иста та Украјина се сада свуда хвали како испоручује своје дронове на територију Блиског истока и чак је спремна да их испоручује неким европским земљама. Дакле, она сама шаље оружје на Блиски исток које може бити коришћено против Ирана, или се користи као средство за пресретање иранског оружја, а истовремено оптужује Иран да помаже Русији. Према томе, Украјина се овде сама ‘до гуше' уплела“, оцењује експерт.
Михајлов истиче да Иран до сада није извео ниједан директан напад са своје територије на Украјину, није гађао украјинске бродове нити је лансирао дронове ка украјинској територији. Насупрот томе, он наводи да је украјински дрон, лансиран са територије Украјине, погодио ирански брод у Каспијском мору.
„А то јесте напад на другу државу, на суверену државу".
Запад ствара „џепног монструма“ под украјинском заставом
Говорећи о могућем развоју односа између Украјине, Ирана и САД, Михајлов оцењује да Техеран, иако је реаговао оштрим изјавама, за сада не жури са војним одговором. Према његовом мишљењу, Иран ће највероватније сачекати да види даље потезе Вашингтона и Кијева пре него што донесе одлуку о евентуалној реакцији.
Он сматра да је Украјина постала средство за остваривање ширих геополитичких интереса Запада.
„Украјина сада постаје нека врста ‘џепне терористичке државе’ за САД. Без обзира што Вашингтон говори о својој мировној мисији, у суштини нико више не сумња да Украјина има пуну геополитичку и војно-техничку подршку Вашингтона, Брисела и Лондона, и да је она нека врста ‘џепне државе’, терористичке државе, која се може користити за ударe на бродове, на разне државе које не одржавају партнерске односе са колективним Западом. Уз помоћ Украјине могуће је некога кажњавати, некоме слати политичке поруке, а да при томе одговорност за те нападе ни САД, ни Европа, ни Британија неће преузети на себе. Они ће рећи: ‘То је Украјина извела напад’. Слична је ситуација и са причом о минирању руских гасовода“, каже Михајлов.
Михајлов сматра да значај Украјине у ширем геополитичком контексту расте, посебно имајући у виду све веће тензије између САД и Кине у Азијско-пацифичком региону.
„И у том будућем сукобу биће им веома корисни и украјински дронови, који у стварности имају јапанско, британско и америчко техничко порекло, али се намерно називају ‘украјинским’ како касније не би морали да сносе одговорност пред истом том Кином када ти дронови почну да погађају кинеске бродове, а то ће се, по мом мишљењу, дешавати у наредним месецима. Они стварају тог ‘џепног монструма’ којим ће касније плашити све своје противнике. А, нажалост, то ће Украјини створити велике проблеме, јер ће, у суштини, америчко, европско и британско оружје ратовати на светским ратиштима под украјинском заставом, а одговорност за сва разарања пребациваће се на кијевски режим“, упозорава експерт.
Михајлов сматра да би, уколико то буде одговарало њиховим интересима, западне државе могле да се дистанцирају од Украјине и оставе је на цедилу, да сама сноси последице сукоба. Према његовом мишљењу, најважније им је да се евентуални удари не прошире на њихову територију.
„Шта ће се догодити са Украјином — њима је, у суштини, свеједно. Они су, по мом мишљењу, давно осудили украјински народ на уништење и та одлука је донета управо у Вашингтону, Бриселу и Лондону. Русија сада улаже све могуће напоре да на неки начин спасе украјинску територију, стављајући је под своје окриље, обнављајући разрушене градове и успостављајући миран живот у Донбасу. Моје колеге и ја редовно боравимо у тим крајевима, идемо тамо и гледамо како се све обнавља - и у Мариупољу, и у Херсонској и Запорошкој области, и у Луганској Народној Републици. Тамо заиста трају процеси обнове. Све оно што је Украјина током последњих 30 година постепено рушила — јер се није одржавало, није градило, није финансирало — а потом је и у сукобу оштећено, сада се обнавља. И у суштини, све оно што остане под контролом колективног Запада биће осуђено на уништење“, оцењује саговорник Спутњика.
Михајлов закључује да „Иран може постати прва држава која ће ући у директан сукоб са Украјином“ — не по сопственој иницијативи, већ као одговор на акције Кијева.
Иранска агенција ИРНА објавила је 25. јула да је у раним јутарњим сатима тог дана дошло до напада на брод, при чему је један морнар погинуо, а други рањен. Москва је украјински напад на ирански брод у Каспијском мору окарактерисала као „прави терористички акт“.
