Ово је тешко објаснити: Џабе приштинске лиценце - што нас више тлачите, више ће нас долазити!
© Sputnik / Бранкица Ристић
Пратите нас
Сусрет албанског туристичког водича и српског ходочасника који познаје сопствену историју вероватно би био непријатан за обе стране. Циљ закона о њиховим водичима у нашим светињама је нови покушај Приштине да пресече реке поклоника које теку из остатка Србије, Републике Српске и Црне Горе ка Косову и Метохији и које из године у годину расту.
Овако Милош Ковић, професор историје на Универзитету у Београду који сваке године води своје студенте на Косово и Метохију, коментарише албански закон о туристичким водичима. Приштинске власти планирају да од 1. августа уведу правило које налаже да туре које стижу из остатка Србије могу ићи у обилазак српских светиња искључиво у пратњи локалних водича којима лиценцу издаје Приштина.
Привремене институције у Приштини наштампале су брошуре које су поделиле српским агенцијама и водичима на административним прелазима, а у њима до детаља наводе ко све може да обавља услуге туристичких водича на простору Косова и Метохије. Огласила се и Епархија рашко-призренска која је нагласила да се мора правити очигледна разлика између туристичких и ходочасничких путовања, те да слобода вероисповести гарантује верницима слободан пролаз до светиња и учествовање у богослужењима.
Колико звездица дајете Дечанима?
Ковић каже да се са једне стране говори о туризму као привредној делатности, док је са друге реч о основним верским слободама које су непорециве, чак и по законима такозваног Косова. То је важна разлика о којој би се морало водити рачуна убудуће, напомиње он.
Такозвано Косово говори о туризму и туристичким турама. Међутим, Епархија рашко-призренска нагласила је да овде није реч о туризму, него о поклоничким путовањима. И заиста, сва путовања која се организују из остатка Србије на Косово и Метохију имају поклонички карактер. Дакле, њихови циљеви су пре свега духовни, а затим и културно-историјски, и о томе би заиста требало водити рачуна. То су две потпуно различите ствари, каже Ковић за Спутњик.
Професор најмање једном, а често и неколико пута годишње студенте историје са београдског универзитета води на ходочасничко путовање кроз читаво Косово и Метохију. Од манастира Бањске, Газиместана, Грачанице, Драганца, преко Урошевца до Љевишке, Призренске богословије, Светих Архангела, кроз Зочиште, Ораховац, Велику Хочу, до Високих Дечана и Пећке патријаршије.
Професор Ковић и студенти са игуманом Високих Дечана, Савом Јањићем.
© Фото : Спутњику уступио Милош Ковић / Игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић са студентима из Београда
Генерације српских студената ишле су овим и сличним путевима, учећи о историји, али и о судбини српског народа, његовом страдању и непрекидној борби за опстанак. Смештај нису имали у хотелима или мотелима, већ у манастирским конацима и кућама српских домаћина по енклавама. Уколико Албанци буду инсистирали да су ходочасничка путовања заправо туристичка, можда и српске домове ставе на туристичку мапу. То можда и не би било тако лоше, уколико би то подразумевало да их више нико не малтретира.
Тешко је замислити да би неки туристички водич из Приштине могао да убеди професоре, па и студенте, Универзитета у Београду у неку нову верзију историје Косова и Метохије. Историја ових простора одавно је написана, утврђена и прихваћена у међународној науци. Могу да се мењају поједини детаљи, хронолошки оквири или техникалије, али се зна шта је историја ових простора и та чињеница је оверена у међународној науци.
Београдски студенти са професором Ковићем и братство манастира Драганац.
© Фото : Спутњику уступио Милош Ковић / Београдски студенти, братство манастира Драганац, Никола Стојковић, мали Васа и пас чувар Дада
Шта је циљ овог закона?
Наш саговорник каже да је циљ Приштине да овим законом пресече везу између преосталог народа и цркве са матицом. Он не верује да ће Албанци у томе успети, али каже да у сваком случају треба тражити начине кроз које ће се ова путовања наставити.
Последњих година стотине хиљада поклоника посетиле су Косово и Метохију. Ништа не може да замени лично искуство, оно што човек види својим очима и осети непосредно. Управо је тако успостављена посебна веза између Косова и Метохије и осталих српских крајева. Иако је косовски завет веома древан, питање је да ли смо икада у новије време имали овако снажну повезаност са Косовом и Метохијом као данас. За то су, у великој мери, заслужна управо ова поклоничка путовања.
Важно је разумети да је ово део готово свакодневних насртаја Приштине на Српску православну цркву и на преостало српско становништво које још није протерано одоздо. Права реч је геноцид, истиче Ковић, и он се одвија управо сада пред нашим очима.
Да ли ће се то зауставити? У догледно време – тешко. Србија данас на територији Косова и Метохије нема утицај какав је некада имала. Тамо се налазе стране окупаторске трупе и добрим делом ће управо од њих зависити шта ће се даље догађати на Косову и Метохији.
Што их више тлаче више ће нас долазити!
Упркос све отворенијем насиљу према Србима са Косова, што озакоњеном, што отворено криминалном, а некажњеном, поклоника је све више. Колико год да се Куртијев режим труди да прегази преостале Србе доле, утолико расту посете не само светињама, већ и сународницима по енклавама. Тај феномен, каже Ковић, тешко је објаснити некоме ко не зна значење Косова и Метохије.
Тешко је то објаснити. Што су насиља чешћа и грубља, то је број поклоника већи. Као да људи осећају да се на Косову и Метохији налазе одговори на кључна питања нашег времена. Тамо се решава питање да ли смо и данас верни косовском завету који нам је оставио свети кнез Лазар, а пре њега Свети Сава, као светосавски завет – или смо га погазили. Реч је о основном моралном питању – да ли ћемо напустити своју браћу и сестре и окренути леђа онима који данас страдају, или ћемо настојати да им помогнемо на сваки могући начин.
Професор Ковић и студенти на Новом Брду, поред рушевина цркве Светог Николе.
© Фото : Милош Ковић (приватна архива)
Тамо се решава и питање голог опстанка Републике Србије, објашњава он, јер би прихватање отцепљења Косова и Метохије могло да отвори пут даљем распарчавању државе. Решава се и питање привреде и економске судбине нашег народа, јер се на Косову налазе огромна природна богатства. И, наравно, на првом месту, решава се питање судбине наших светиња. То нису светиње само српског народа, додаје наш саговорник, јер оне припадају целокупној светској културној баштини и налазе се под заштитом Унеска.
Када се све то зна, постаје јасно зашто све већи број Срба жели да добије одговор на та питања. Где би се ти одговори могли боље наћи него на самом Косову? Истовремено, тим путовањима пружа се подршка Србима који су остали да живе у енклавама. Колико год њима значи та помоћ и подршка, толико и нама значе сусрети са људима који, упркос свему, истрајавају на својој земљи, на заветној српској земљи. Зато и нама значе ти сусрети. Све су то разлози у којима би требало тражити изворе ових река људи које теку на Косово и Метохију, како из остатка Србије, тако и из Српске и Црне Горе, закључује Ковић.
Погледајте и:
