https://sputnikportal.rs/20260729/ubili-su-naseg-ferdinanda-kako-je-sarajevski-atentat-odjeknuo-u-ceskoj-1201825989.html
„Убили су нашег Фердинанда“: Како је Сарајевски атентат одјекнуо у Чешкој
„Убили су нашег Фердинанда“: Како је Сарајевски атентат одјекнуо у Чешкој
Sputnik Србија
Сарајевски атентат 28. јуна 1914. није потресао само Аустроугарску већ и чешку јавност, која је трагедију доживела као преломни тренутак. Док су у Бечу јачали... 29.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-29T20:40+0200
2026-07-29T20:40+0200
2026-07-29T20:40+0200
србија
србија
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/1b/1196311169_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_ba6e4a2347a78b5448505c3575f371c1.jpg
Почетак 1914. године чешка јавност дочекала је са дубоким песимизмом. Политичари, интелектуалци и новинари упозоравали су да се Аустроугарска суочава са озбиљном политичком, економском и националном кризом. Иако су критиковали власт у Бечу, већина Чеха је и даље сматрала да је Хабзбуршка монархија оквир у коме се могу остварити њихови политички и економски интереси. Зато је мало ко веровао да би царевина могла да се распадне у блиској будућности.Управо зато је већини Чеха била страна помисао да би Аустроугарска могла да се распадне. Радикализам чешких политичара био је строго ограничен „умереношћу и опрезношћу“, па су се њихови захтеви сводили на демократизацију и федерализацију Дунавске монархије. Тако је 13. јула 1914. чешка штампа, као занимљивост, пренела предвиђање објављено у једном српском листу да ће Аустроугарска монархија нестати 1917. године. Испоставило се, међутим, да је то пророчанство погрешило за само једну годину...Све се променило 28. јуна 1914. године, када су у Сарајеву убијени престолонаследник Франц Фердинанд и његова супруга Софија. Вест је у Праг стигла већ истог поподнева и изазвала прави шок. Следећег јутра чешке новине су на насловним странама, у црним оквирима, објавиле извештаје о атентату. На државним зградама завијориле су се црне заставе, позоришта су отказала представе, а отказана су и спортска такмичења. Градоначелник Прага одмах је упутио телеграм саучешћа цару Францу Јосифу, наглашавајући да је читава чешка јавност потресена трагедијом која је задесила владарску династију.Новине су детаљно описивале ток атентата – од неуспешног покушаја Недељка Чабриновића, који је бацио бомбу на колону возила, до тренутка када је Гаврило Принцип испалио смртоносне хице у Франца Фердинанда и његову супругу. Посебно је истицано да је престолонаследник, упркос упозорењима после првог напада, наставио планирану посету Сарајеву, што се показало кобном одлуком.Међутим, чешка штампа није се задржала само на извештавању о самом злочину. Већ наредних дана почела је анализа његових узрока. Подсећало се да је српски посланик у Бечу раније упозорио аустроугарске власти да постоји опасност од атентата и саветовао да се посета Босни одложи. Упркос томе, Франц Фердинанд је отпутовао у Сарајево. Због тога су бројни чешки публицисти део одговорности приписали властима у Бечу, сматрајући да су потцениле опасност и водиле непромишљену политику на Балкану.Посебне критике упућене су генералу Оскару Потиореку, који је био задужен за безбедност током посете. Чешки листови су тврдили да би атентат вероватно био спречен да су предузете адекватне мере обезбеђења и да Потиорек сноси највећу одговорност за трагедију. Истовремено су указивали да је репресивна политика Аустроугарске у Босни и Херцеговини допринела стварању атмосфере у којој је било могуће да дође до оваквог злочина.Занимљиво је да чешка јавност није прихватала тезу да за атентат треба без доказа оптужити читаву Србију. Напротив, многи листови су упозоравали да се трагедија користи као политички инструмент и да се не смеју доносити исхитрени закључци. Новинари су истицали да још нема довољно доказа који би потврдили умешаност српске државе и позивали на опрез у проценама.Истовремено су оштро осуђени антиспски погроми који су уследили у Сарајеву, Мостару и другим градовима Босне и Херцеговине. Чешка штампа је извештавала о пљачки српских радњи, рушењу школа и друштава, као и нападима на српско становништво, наглашавајући да већина Срба није одговорна за поступке појединаца и да колективно кажњавање не може бити оправдано.Када је 23. јула Аустроугарска упутила Србији ултиматум, у Чешкој је завладала неизвесност. Иако су новине све више извештавале о дипломатској кризи, многи су и даље веровали да ће велике силе успети да спрече рат. Чешки листови преносили су оптимистичне процене дипломата да би сукоб могао да остане ограничен само на Балкан.Међутим, већ крајем јула постало је јасно да се Европа креће ка великом сукобу. После аустроугарске објаве рата Србији 28. јула, у Чешкој је уведена строга цензура. Новине су све мање објављивале критичке текстове, а све више службена саопштења и извештаје о мобилизацији. Иако је становништво у првим данима реаговало мирно, страх од рата и неизвесне будућности постајао је све израженији.Последње наде да ће сукоб остати локализован нестале су почетком августа, када је Немачка објавила рат Русији. Балканска криза прерасла је у Први светски рат, а чешки политичари су тек касније схватили да ће управо тај сукоб довести до распада Аустроугарске и стварања независне Чехословачке. Оно што је у лето 1914. изгледало као локални балкански конфликт постало је једна од највећих катастрофа у историји човечанства, са милионима жртава и потпуно новом политичком картом Европе.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво
„Убили су нашег Фердинанда“: Како је Сарајевски атентат одјекнуо у Чешкој
Сарајевски атентат 28. јуна 1914. није потресао само Аустроугарску већ и чешку јавност, која је трагедију доживела као преломни тренутак. Док су у Бечу јачали позиви на обрачун са Србијом, чешка штампа упозоравала је на опасност од исхитрених оптужби и страховала да би локална криза могла да прерасте у европски рат.
Почетак 1914. године чешка јавност дочекала је са дубоким песимизмом. Политичари, интелектуалци и новинари упозоравали су да се Аустроугарска суочава са озбиљном политичком, економском и националном кризом. Иако су критиковали власт у Бечу, већина Чеха је и даље сматрала да је Хабзбуршка монархија оквир у коме се могу остварити њихови политички и економски интереси. Зато је мало ко веровао да би царевина могла да се распадне у блиској будућности.
Управо зато је већини Чеха била страна помисао да би Аустроугарска могла да се распадне. Радикализам чешких политичара био је строго ограничен „умереношћу и опрезношћу“, па су се њихови захтеви сводили на демократизацију и федерализацију Дунавске монархије. Тако је 13. јула 1914. чешка штампа, као занимљивост, пренела предвиђање објављено у једном српском листу да ће Аустроугарска монархија нестати 1917. године. Испоставило се, међутим, да је то пророчанство погрешило за само једну годину...
Све се променило 28. јуна 1914. године, када су у Сарајеву убијени престолонаследник Франц Фердинанд и његова супруга Софија. Вест је у Праг стигла већ истог поподнева и изазвала прави шок. Следећег јутра чешке новине су на насловним странама, у црним оквирима, објавиле извештаје о атентату. На државним зградама завијориле су се црне заставе, позоришта су отказала представе, а отказана су и спортска такмичења. Градоначелник Прага одмах је упутио телеграм саучешћа цару Францу Јосифу, наглашавајући да је читава чешка јавност потресена трагедијом која је задесила владарску династију.
Новине су детаљно описивале ток атентата – од неуспешног покушаја Недељка Чабриновића, који је бацио бомбу на колону возила, до тренутка када је Гаврило Принцип испалио смртоносне хице у Франца Фердинанда и његову супругу. Посебно је истицано да је престолонаследник, упркос упозорењима после првог напада, наставио планирану посету Сарајеву, што се показало кобном одлуком.
Међутим, чешка штампа није се задржала само на извештавању о самом злочину. Већ наредних дана почела је анализа његових узрока. Подсећало се да је српски посланик у Бечу раније упозорио аустроугарске власти да постоји опасност од атентата и саветовао да се посета Босни одложи. Упркос томе, Франц Фердинанд је отпутовао у Сарајево. Због тога су бројни чешки публицисти део одговорности приписали властима у Бечу, сматрајући да су потцениле опасност и водиле непромишљену политику на Балкану.
Посебне критике упућене су генералу Оскару Потиореку, који је био задужен за безбедност током посете. Чешки листови су тврдили да би атентат вероватно био спречен да су предузете адекватне мере обезбеђења и да Потиорек сноси највећу одговорност за трагедију. Истовремено су указивали да је репресивна политика Аустроугарске у Босни и Херцеговини допринела стварању атмосфере у којој је било могуће да дође до оваквог злочина.
Занимљиво је да чешка јавност није прихватала тезу да за атентат треба без доказа оптужити читаву Србију. Напротив, многи листови су упозоравали да се трагедија користи као политички инструмент и да се не смеју доносити исхитрени закључци. Новинари су истицали да још нема довољно доказа који би потврдили умешаност српске државе и позивали на опрез у проценама.
Истовремено су оштро осуђени антиспски погроми који су уследили у Сарајеву, Мостару и другим градовима Босне и Херцеговине. Чешка штампа је извештавала о пљачки српских радњи, рушењу школа и друштава, као и нападима на српско становништво, наглашавајући да већина Срба није одговорна за поступке појединаца и да колективно кажњавање не може бити оправдано.
Када је 23. јула Аустроугарска упутила Србији ултиматум, у Чешкој је завладала неизвесност. Иако су новине све више извештавале о дипломатској кризи, многи су и даље веровали да ће велике силе успети да спрече рат. Чешки листови преносили су оптимистичне процене дипломата да би сукоб могао да остане ограничен само на Балкан.
Међутим, већ крајем јула постало је јасно да се Европа креће ка великом сукобу. После аустроугарске објаве рата Србији 28. јула, у Чешкој је уведена строга цензура. Новине су све мање објављивале критичке текстове, а све више службена саопштења и извештаје о мобилизацији. Иако је становништво у првим данима реаговало мирно, страх од рата и неизвесне будућности постајао је све израженији.
Последње наде да ће сукоб остати локализован нестале су почетком августа, када је Немачка објавила рат Русији. Балканска криза прерасла је у Први светски рат, а чешки политичари су тек касније схватили да ће управо тај сукоб довести до распада Аустроугарске и стварања независне Чехословачке. Оно што је у лето 1914. изгледало као локални балкански конфликт постало је једна од највећих катастрофа у историји човечанства, са милионима жртава и потпуно новом политичком картом Европе.
