Запад мења тему: Шупља прича о формирању „новог НАТО-а“ на Пацифику – пред велику победу Русије
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Прича о формирању „азијског“ или „индопацифичког НАТО-а“ је прича и ништа друго, јер азијске државе, ма колико сарађивале са САД и њиховим европским савезницима, немају интереса да формирају једну такву организацију. Та прича је срачуната само на једно – држати азијске државе у сталној конфронтацији са Русијом и Кином.
Образац по коме се на Западу говори о формирању „азијског НАТО-а“ сличан је оном у Европи, објашњава др Драгана Митровић, професорка Факултета политичких наука и председнице Института за азијске студије.
Ради се, како каже, о механизму обмане, имагинарном претњом неке друге стране (Русије или Кине). Тако се оправдава све веће агресивно креирање ситуације која је слична ономе што видимо на тзв. Источном крилу НАТО-а.
Упозорење на историјско искуство
Још од 2022, када су Јапан, Аустралија, Јужна Кореја и Нови Зеланд (познате по скраћеници ИП4) постали стални учесници НАТО самита, западни политичари говоре о формирању „азијског НАТО-а“ или „Индопацифичког НАТО-а“.
Да од те приче не одустају, говори и недавно завршени самит у Анкари, на коме је потврђена намера „даљег продубљивања сарадње са партнерима из Индопацифика, посебно у областима сајбер одбране, нових технологија, отпорности критичне инфраструктуре и одбрамбене индустрије“.
Индопацифички регион постао је један од кључних геополитичких попришта још од првог мандата Доналда Трампа и западне земље настоје да прикажу како у том подручју граде све интензивнију мрежу партнерстава и сарадње кроз бројне потезе САД и саме Северноатлантске алијансе.
Вашингтон је већ развио више безбедносних формата, попут АУКУС-а и КВАД-а, док из Москве и Пекинга стижу упозоравајући коментари. Позиви САД и Европе да се формира азијски пандан НАТО-у не слуте ништа добро за регион, оцењују у руском Министарству спољних послова и подсећају на историјско наслеђе НАТО-а у Југославији, Ираку, Либији.
„Сад су и Украјину гурнули у пропаст“, рекао је заменик руског министра спољних послова Андреј Руденко.
Планови на климавим ногама
Према оцени Драгане Митровић, стварање такозваног „азијског НАТО-а“ суочава се са озбиљним политичким и стратешким ограничењима. Иако САД настоје да ојачају безбедносну сарадњу са својим савезницима у Индопацифику, међу државама региона не постоји довољно политичке воље нити заједничких интереса за формирање војног савеза по узору на НАТО.
Тако, на пример, Јапан, иако је најважнији амерички савезник у том делу света и иако је јапанска ситуација веома сложена, будући да важи за „непотопиви амерички носач авиона“ (на јапанском тлу је распоређено неколико десетина хиљада америчких војника), настоји да води што самосталнију политику када је безбедност у питању и ни не помишља да се укључи у организацију која би била азијски пандан НАТО-у.
„Јапанска јавност веома негативно гледа на увлачење своје земље у сукоб, јер у Јапану влада култ мира, истрајавања на миру и увлачења земље у сукоб осим ако није директно нападнута“, објашњава наша саговорница један од разлога због кога најважнији амерички савезник у региону не би био рад да се веже обавезујућим споразумом попут Атлантског.
Званични Токио се и у оквиру КВАД-а залаже да пловни путеви буду отворени за све трговачке бродове без ограничења, што је у супротности са западњачком политиком санкција. То је, како Митровићева каже, демонстрација слободе за коју се залагао покојни јапански премијер Шинзо Абе.
„У том смислу, политички ангажман Јапана никада није пратио ни реторику, нити намере САД да се формира некакав 'источни НАТО'“, истиче она.
Према њеним речима, у милитаризацији региона постоје помаци – активиране су америчке морнаричке постаје у Сингапуру и у Дарвину, Јапан, Британија и Италија постигли су споразум о производњи ловачких авиона, Аустралија је својевремено набавила нуклеарне подморнице…
Међутим, индопацифичка стратегија о формирању савеза по угледу на НАТО показује се доста климавом, јер су интересу азијских држава које би, према плановима биле укључене у такав савез, различити. Највећи број њих није спремно да иде даље од тога да на њиховим територијама буду распоређене америчке трупе или да купују америчко оружје. Јужна Кореја је добар пример такве државе. Због тога формирање „азијског НАТО-а“ изгледа нереално.
Запад заборавља на АСЕАН
Оно што се на Западу стално заборавља, то је постојање АСЕАН-а, Асоцијације нација југоисточне Азије, организације земаља које не желе да неко у њихово име доноси одлуке које се тичу њихове безбедности и опстанка, а поготово не желе да их било ко ставља у позицију да морају да бирају између две стране. До сада, оне су успевале да одрже равнотежу и јединство АСЕАН-а до сада није довођено у питање, истиче Митровићева.
„Без њих је илузорно говорити о „азијском НАТО-у. Томе треба додати и позицију Индије, која јесте чланова КВАД-а, али која није до краја ни у једној организацији, ни у једном савезу, ни у једној стратегији, осим стратегије заштите властитих интереса. Дакле, у плану о формирању „азијског НАТО-а“ има много шупљина, слабих тачака и карика“, напомиње Митровићева.
Ипак, она истиче тренутак у коме је прича о формирању „азијског НАТО-а“ поново лансирана. Истовремено са њом, лансирана је и прича о томе да је руска економија одједном у лошем положају, да је и сам положај Владимира Путина под притиском.
„Све се то лансира у моменту када ситуација на фронту у Украјини значајно добија на динамици у правцу који може указивати на релативно брзи завршетак специјалне операције, наравно, победом Русије на начин који ће итекако уздрмати геостратешке позиције, позиције енергетске безбедности читавог региона, па чак изазвати и глобалне поремећаје, јер ће после тога морати да уследи значајно прилагођавање новој реалности и новој моћи коју је Руска Федерација стекла“, закључује Драгана Митровић.
Погледајте и:
