Хоће ли се ЕУ и Америка умешати у кризу у Приштини или чекају да све у покрајини – опасно ескалира
© AP Photo / Visar Kryeziu
Пратите нас
Јасно је да институционална криза у Приштини иде ка новим изборима али и да се неће решити док се у целу сагу озбиљније не укључе Америка и ЕУ, свако на свој начин. То оклевање Запада могло би све скупо да нас кошта с обзиром на чињеницу да су на Косову и Метохији етничке ескалације итекако могуће, оцењује политиколог Никола Перишић.
Политички застој у Приштини након поновљених ванредних избора одржаних почетком јуна 2026. довео је институције на саму ивицу уставног рока за конституисање Скупштине, који истиче 7. августа, а многи се питају да ли ће и када да се у ову сагу умешају ЕУ и Америка.
Притисак постоји али слаб
Како се оцењује, тренутно је међународни притисак на Приштину подељен између два различита приступа који директно утичу на стабилност преговора: Европска унија је фокусирана на институционални континуитет и останак Приштине у оквирима Бриселског и Охридског споразума и користи економске механизме и План за раст Западног Балкана како би натерала политичке актере на компромис и спречила нове изборе.
С друге стране, Трампова администрација показује знатно мање стрпљења за Куртијеву политику једностраних потеза и фаворизује брза и прагматична економска решења (попут оживљавања Вашингтонског споразума) и отворено шаљу поруке да САД неће бесконачно толерисати блокаду институција и дијалога са Београдом.
Перишић истиче за Спутњик да овакво стање одговара Аљбину Куртију јер на тај начин и даље остаје у техничком мандату и врши власт, а фактички нема могућности за нека већа деловања.
Велике силе не би требало да чекају
„То може да користи као оправдање због чега не долази до помака у преговарачком процесу, због чега није подигнут ниво заштите националних групација на простору КиМ и то му је, за сада, био „успешан“ аргумент. Наравно, отвара се питање до када то може да траје и у којој мери он може да користи такву могућност коју му дају институционални оквири. Јасно је да његова политика и његове политичке опције немају подршку Трампове администрације и то се најбоље могло видети на примеру када је суспендован Стратешки дијалог прошле године са том такозваном државом,“ подсећа он.
Перишић, међутим, каже да у овом тренутку Америка и Европска унија и друге велике силе немају толико могућности да се баве оним што се дешава на простору Косова, с обзиром на то да имамо велике ратове и кризе који се и даље одвијају на Блиском истоку и Украјини.
„Јасно да ће у одређеном тренутку на дневни ред доћи све оно што се дешава на подручју тзв. Косова и да ће се велике силе својим ауторитетом и кредибилитетом заузети да се читава ова криза заврши. Због тога ми се чини да је могући сценарио да се поново оде на неке изборе, али да ће у догледној будућности, како се буду решавале ове светске кризе, у ствари решавати и питање власти на Косову, јер је јасно да спољни фактор има велики утицај на то како ће изгледати власт на Косову. А у прошлости се показало да су они својим доприносом итекако довели до тога да се одређене политичке одлуке развију или прекину. Ипак, велике силе би требало да буду свесне да занемаривање оваквог једног простора као што је тзв. Косово, где су етничке ескалације итекако могуће, може да доведе до новог проблема који ће се много теже решавати ако све ескалира, него сад у овом тренутку где је ипак колико-толико мирно,“ напомиње он.
Свако свог фаворита
Перишић сматра да ће и Америке и ЕУ у одређеном тренутку, имати свог фаворита међу албанским лидерима са Косова и да ће покушати да кроз подршку тим личностима и њиховим политичким странкама, омогуће да конституишу власт.
„Вјоса Османи сада је постала највећи опонент Куртију и покушава да се развије као конструктивни партнер свих великих сила које имају утицај и жељу да утичу на то како ће изгледати политичка сцена на Косову, тако да ће можда она бити нека од будућих лидерки на том простору,“ каже Перишић.
Према његовој оцени још је нејасно да ли ће успети да се конституише прво парламент, а самим тим и влада овога пута или ће се ићи на нове изборе.
„Постоји искуство у претходних годину и по дана када то у неколико наврата није успело, што је довело до нових избора. Тако да, како сада стоје ствари, када посматрамо институционални оквир у којем функционише тзв. држава Косово, почетком августа истиче рок за конституисање парламента, и да после тога крећу нови рокови за конституисање владе. С обзиром на то какви су били резултати избора, упитно је да ли ће Курти обезбедити већину која је неопходна. Са друге стране, и опозиционе структуре немају довољно мандата да би презале власт. Могућ је наставак политичког и правног вакума у којем се тзв. Косово налази већ дуги период,“ верује Перишић.
Највероватније нови избори
Покрет Самоопредељење Аљбина Куртија на последњим изборима је освојио највећи број гласова (око 47 одсто то јест 53 мандата), али то није довољно за самостално формирање власти, а пропаст коалиционих преговора са опозиционим партијама и мањинским заједницама отвара реалан сценарио за нове, четврте изборе у последњих годину и по дана, који се већ пројектују за октобар.
Блокада око конституисања Скупштине и избора владе или председника поново је активирала уставне механизме који земљу воде у следеће правце: Конституисање Скупштине на заказаној седници тик пред уставни рок (до 7. августа). Ово претпоставља да Курти обезбеди гласове мањинских партија и бар дела опозиције за председника парламента и Владу.
Могући су аутоматски нови избори на јесен (октобар): Уколико се до краја рока не изабере председник Скупштине или пропадне мандат за састав владе, парламент се распушта. С обзиром на законске рокове од 45 дана за организацију превремених избора, октобар 2026. је пројектован као једини могући термин.
Теоријска опција у којој би Демократска партија Косова (ПДК), Демократски савез Косова (ЛДК) и Алијанса за будућност Косова (ААК) формирали блок са мањинским заједницама, политички је тешко изводљива због њихових унутрашњих ривалстава.
С друге стране, став Америке пре свега охрабрује приштинску опозицију (ПДК и ЛДК) да не улазе у коалицију са Самоопредељењем, рачунајући да ће поновљени избори на јесен додатно ослабити Куртијеву позицију под притиском Вашингтона.
