https://sputnikportal.rs/20260730/nova-nada-za-lecenje-autizma-rapamicin-privremeno-normalizovao-rad-mozga-kod-miseva-1201788144.html
Нова нада за лечење аутизма: Рапамицин привремено нормализовао рад мозга код мишева
Нова нада за лечење аутизма: Рапамицин привремено нормализовао рад мозга код мишева
Sputnik Србија
Амерички молекуларни биолози открили су путем експеримената на мишевима са поремећајем сличним онима из спектра аутизма да једна доза рапамицина доводи до... 30.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-30T22:10+0200
2026-07-30T22:10+0200
2026-07-30T22:10+0200
наука и технологија
наука и технологија
аутизам
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1d/1182097032_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_f478edf198ca45057b78feca991405f8.jpg
Како се наводи, даље проучавање дејства овог лека на неуроне помоћи ће у развоју нових терапија за аутизам.Научници су до овог закључка дошли током истраживања у којем су проучавали како појава хроничних упала у организму женки мишева у периоду гестације утиче на развој промена повезаних са аутизмом код њихових потомака, током одрастања и у одраслом добу. Ранија истраживања су већ показала да чак и релативно благе упалне реакције у телу мајке значајно повећавају ризик од аутизма.Нови експерименти су потврдили да су упале заиста довеле до промена у структури мозга и понашању мишева које су карактеристичне за аутизам. Истовремено су изазвале промене у метаболизму неурона и потпорних ћелија мозга, које су биле повезане са радом молекуларног механизма mTORC1.Ово откриће подстакло је истраживаче да испитају како ће деловање имуносупресивног лека рапамицина, који утиче на активност mTORC1, променити функцију мозга и понашање младих и одраслих мишева са особинама сличним аутизму.Експерименти су неочекивано показали да примена рапамицина током веома кратког периода, у трајању од око два сата, доводи до драстичних промена како у активности неурона, тако и у понашању мишева. Конкретно, ова супстанца је сузбила прекомерну активност бројних нерава, смањила учесталост напада и нормализовала пренос сигнала између можданих ћелија, чија је функција обично нарушена у аутизму.Позитиван ефекат рапамицина повезан је са тим што блокирање активности молекуларног механизма mTORC1 не мења структуру мозга, већ доводи до повољних промена у активности великог броја гена који учествују у раду јонских канала и других важних делова неурона.Ови резултати указују на значајну улогу система mTORC1 у развоју поремећаја из спектра аутизма и отварају могућност за развој нових, безбеднијих и дуготрајнијих аналога рапамицина. Такви лекови би, према мишљењу научника, могли значајно да допринесу побољшању стања особа са аутизмом.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250415/u-americi-se-povecava-broj-dece-obolele-od-autizma-1184747750.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, аутизам, медицина
наука и технологија, аутизам, медицина
Нова нада за лечење аутизма: Рапамицин привремено нормализовао рад мозга код мишева
Амерички молекуларни биолози открили су путем експеримената на мишевима са поремећајем сличним онима из спектра аутизма да једна доза рапамицина доводи до веома брзе, али привремене нормализације мождане функције, саопштила је прес-служба Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу (УКЛА).
Како се наводи, даље проучавање дејства овог лека на неуроне помоћи ће у развоју нових терапија за аутизам.
„Резултати наших експеримената радикално мењају досадашње схватање о томе како би се могли ублажити карактеристични симптоми аутизма. Уколико мозак одрасле особе такође задржава способност функционалне нормализације, многе особине аутистичног понашања могле би да буду ублажене без промене специфичних карактеристика у структури централног нервног система које су повезане са аутизмом“, рекла је Жанел ле Бел, доцент УКЛА.
Научници су до овог закључка дошли током истраживања у којем су проучавали како појава хроничних упала у организму женки мишева у периоду гестације утиче на развој промена повезаних са аутизмом код њихових потомака, током одрастања и у одраслом добу. Ранија истраживања су већ показала да чак и релативно благе упалне реакције у телу мајке значајно повећавају ризик од аутизма.
Нови експерименти су потврдили да су упале заиста довеле до промена у структури мозга и понашању мишева које су карактеристичне за аутизам. Истовремено су изазвале промене у метаболизму неурона и потпорних ћелија мозга, које су биле повезане са радом молекуларног механизма mTORC1.
Ово откриће подстакло је истраживаче да испитају како ће деловање имуносупресивног лека рапамицина, који утиче на активност mTORC1, променити функцију мозга и понашање младих и одраслих мишева са особинама сличним аутизму.
Експерименти су неочекивано показали да примена рапамицина током веома кратког периода, у трајању од око два сата, доводи до драстичних промена како у активности неурона, тако и у понашању мишева. Конкретно, ова супстанца је сузбила прекомерну активност бројних нерава, смањила учесталост напада и нормализовала пренос сигнала између можданих ћелија, чија је функција обично нарушена у аутизму.
Позитиван ефекат рапамицина повезан је са тим што блокирање активности молекуларног механизма mTORC1 не мења структуру мозга, већ доводи до повољних промена у активности великог броја гена који учествују у раду јонских канала и других важних делова неурона.
Ови резултати указују на значајну улогу система mTORC1 у развоју поремећаја из спектра аутизма и отварају могућност за развој нових, безбеднијих и дуготрајнијих аналога рапамицина. Такви лекови би, према мишљењу научника, могли значајно да допринесу побољшању стања особа са аутизмом.
