https://sputnikportal.rs/20260730/ovo-je-vise-od-projekta-rusiji-se-preko-severne-afrike-otvaraju--kapije-mediterana-1201849868.html
Ово је више од пројекта: Русији се преко северне Африке отварају – капије Медитерана
Ово је више од пројекта: Русији се преко северне Африке отварају – капије Медитерана
Sputnik Србија
Понуда источне Либије да руске компаније граде рафинерије логичан је наставак све интензивније сарадње Москве и арапског света. У тренутку када се води... 30.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-30T22:17+0200
2026-07-30T22:17+0200
2026-07-30T22:17+0200
свет
свет
свет – политика
русија
либија
хафтар
нафта
рафинерија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/131/79/1317927_38:0:1000:541_1920x0_80_0_0_60af297cc174ee7f8531963621c8528a.jpg
Овако економиста, професор др Снежана Шантић оцењује изјаву министра за инвестиције владе коју је именовао парламент у Тобруку, Алија ел Каидија.„Руској страни смо упутили низ предлога, пре свега у области енергетике. Русија је једна од водећих земаља у производњи нафте. Предложили смо руским компанијама да размотре могућност изградње рафинерија у Либији. Те рафинерије би омогућиле руској страни да тргује нафтним дериватима са територије Либије, а не директно из Русије“, рекао је Ел Каиди.Либија неће бити јединаПрема мишљењу Шантићеве, изградња руских рафинерија представљала би више од обичног инвестиционог пројекта – уколико би понуда била реализована, могла би да учврсти руско присуство у северној Африци и отвори Москви нову енергетску и логистичку капију на Медитерану и то у тренутку када Запад, разним мерама, од санкција до пиратерије, покушава да ограничи руски утицај на светском енергетском тржишту.Она сматра да Либија неће остати једина држава која ће Русији понудити овакав вид сарадње.Наша саговорница подсећа да САД (и Израел) покушавају да остваре монопол над светским путевима којима пролазе ресурси, међу којима је нафта најважнији. Међутим, Доналд Трамп и Бењамин Нетањаху су се, како каже, заиграли у Персијском заливу.Геополитички значај понудеУ том контексту посматрано, Ел Каидијева понуда не може се свести само на пословну идеју. Она има много шири геополитички значај и зато није случајна. Власти из Тобрука не нуде Русији само приступ налазиштима нафте, већ желе да привуку капитал и технологију за развој прерађивачке индустрије.Либија извози огромне количине сирове нафте, али располаже ограниченим рафинеријским капацитетима. Изградњом нових рафинерија много већи део додате вредности остајао би у земљи, док би руске компаније добиле производну базу на Медитерану и могућност да учествују у обнови ратом разрушене Либије.Посебно је занимљив део изјаве либијског министра у којем каже да би руска страна трговала дериватима из Либије, а не директно из Русије. Та формулација показује да источне власти желе да своју територију претворе у регионални енергетски центар и логистичку платформу за извоз горива према Африци, Блиском истоку и Медитерану.Две могућности за реализацију пројектаШантићева сматра да постоје два могућа модела реализације посла. Прва је да се изграде нове, а друга да се у Либију из других афричких земаља у деловима увезу рафинерије које су тамо постојале, а више не раде. Оне би, уз дораду у складу са новим технолошким трендовима биле монтиране на либијском тлу.На питање, када би пројекат могао да буде реализован, одговара да је у овом тренутку рано говорити о роковима.Највеће нафтне резерве у АфрициЛибија је од свргавања Моамера Гадафија 2011. године фактички подељена на два центра власти. Западним делом земље управља Влада националног јединства са седиштем у Триполију, коју признају Уједињене нације и која ужива снажну подршку Турске. На истоку земље власт имају Представнички дом у Тобруку, влада коју је именовао парламент и Либијска национална армија под командом фелдмаршала Калифе Хафтара.Управо тај источни део земље, познат по свом историјском имену Киренаика, представља енергетско срце Либије. На њеној територији налазе се највећа нафтна поља – Сарир, Месла, Нафура и Ваха – као и најважнији извозни терминали Рас Лануф, Ес Сидер, Марса ел Брега и Тобрук, преко којих се извози највећи део либијске нафте.Либија располаже са око 48 милијарди барела доказаних резерви нафте, што је чини државом са највећим нафтним резервама у Африци и једном од десет водећих у свету. Већина тог богатства налази се управо у источној и централној Либији, на територији под контролом Хафтарових снага. Због тога није претерано рећи да ко контролише Киренаику, у великој мери контролише и либијску нафту.Производња нафте тек почела да се опорављаПре него што је избио грађански рат и НАТО интервенција довела до Гадафијевог пада, Либија је производила између 1,6 и 1,8 милиона барела нафте дневно. Нафта је чинила окосницу привреде и доносила огромне приходе државном буџету, док је земља важила за једног од најзначајнијих извозника квалитетне лаке сирове нафте у Европу.Након рата уследили су вишегодишњи сукоби различитих фракција, блокаде нафтних поља и терминала, као и политичка подела земље. У појединим периодима производња је падала на свега неколико стотина хиљада барела дневно, а поједина налазишта месецима нису радила.Тек последњих година производња се постепено опоравља и данас износи око 1,4 милиона барела дневно, али је и даље испод нивоа из Гадафијевог периода. Стручњаци сматрају да би уз политичку стабилност и нова улагања Либија релативно брзо могла поново да достигне или чак премаши предратни ниво производње.Русија је после свргавања и убиства Гадафија изгубила милијарде долара вредне уговоре које је имала у Либији. Међутим, од средине прошле деценије Москва постепено обнавља везе са источним делом земље и администрацијом коју предводи Калифа Хафтар.Сарадња је у почетку била усмерена на политичка и безбедносна питања, да би временом све више добијала економску димензију. Енергетика је природно постала једна од кључних области интереса, будући да Киренаика располаже највећим делом либијских нафтних резерви.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260729/ruskim-kompanijama-ponudjena-izgradnja-rafinerija-u-zemlji-sa-najvecim-rezervama-nafte-u-africi-1201816148.html
либија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, русија, либија, хафтар, нафта, рафинерија
свет, свет – политика, русија, либија, хафтар, нафта, рафинерија
Ово је више од пројекта: Русији се преко северне Африке отварају – капије Медитерана
Понуда источне Либије да руске компаније граде рафинерије логичан је наставак све интензивније сарадње Москве и арапског света. У тренутку када се води глобална борба за енергенте и ресурсе, све више држава отвара врата Русији.
Овако економиста, професор др Снежана Шантић оцењује изјаву министра за инвестиције владе коју је именовао парламент у Тобруку, Алија ел Каидија.
„Руској страни смо упутили низ предлога, пре свега у области енергетике. Русија је једна од водећих земаља у производњи нафте. Предложили смо руским компанијама да размотре могућност изградње рафинерија у Либији. Те рафинерије би омогућиле руској страни да тргује нафтним дериватима са територије Либије, а не директно из Русије“, рекао је Ел Каиди.
Према мишљењу Шантићеве, изградња руских рафинерија представљала би више од обичног инвестиционог пројекта – уколико би понуда била реализована, могла би да учврсти руско присуство у северној Африци и отвори Москви нову енергетску и логистичку капију на Медитерану и то у тренутку када Запад, разним мерама, од санкција до пиратерије, покушава да ограничи руски утицај на светском енергетском тржишту.
„Добри односи и начин на који Русија већ дуже време ради са арапским земљама, као и чињеница да је велики део државног и приватног капитала још много пре овог рата био преусмерен у арапске земље, довели су до тога да је ово био један логичан и нормалан след догађаја“, каже Шантићева.
Она сматра да Либија неће остати једина држава која ће Русији понудити овакав вид сарадње.
„Неће се то десити само овде. Врло брзо ћемо видети још неке земље које ће на званичан начин отворити врата Русији, јер не можемо да живимо на овај начин, да имате монопол свега, да се увози прескуп течни гас из Америке и да поједине земље немају стратешку позадину за своју енергетску безбедност“, истиче Шантићева.
Наша саговорница подсећа да САД (и Израел) покушавају да остваре монопол над светским путевима којима пролазе ресурси, међу којима је нафта најважнији. Међутим, Доналд Трамп и Бењамин Нетањаху су се, како каже, заиграли у Персијском заливу.
„То није рат за територије, то је рат за контролу енергената, ово је рат да би они контролисали проток енергената у сваком погледу“, констатује она.
Геополитички значај понуде
У том контексту посматрано, Ел Каидијева понуда не може се свести само на пословну идеју. Она има много шири геополитички значај и зато није случајна. Власти из Тобрука не нуде Русији само приступ налазиштима нафте, већ желе да привуку капитал и технологију за развој прерађивачке индустрије.
Либија извози огромне количине сирове нафте, али располаже ограниченим рафинеријским капацитетима. Изградњом нових рафинерија много већи део додате вредности остајао би у земљи, док би руске компаније добиле производну базу на Медитерану и могућност да учествују у обнови ратом разрушене Либије.
Посебно је занимљив део изјаве либијског министра у којем каже да би руска страна трговала дериватима из Либије, а не директно из Русије. Та формулација показује да источне власти желе да своју територију претворе у регионални енергетски центар и логистичку платформу за извоз горива према Африци, Блиском истоку и Медитерану.
Две могућности за реализацију пројекта
Шантићева сматра да постоје два могућа модела реализације посла. Прва је да се изграде нове, а друга да се у Либију из других афричких земаља у деловима увезу рафинерије које су тамо постојале, а више не раде. Оне би, уз дораду у складу са новим технолошким трендовима биле монтиране на либијском тлу.
„Имате тога у Африци. Постоје земље које су некада имале рафинерије или су биле у покушају њихове изградње, па из разних разлога то није завршено. Или ће се градити нове. То сада зависи од договора“, објашњава она.
На питање, када би пројекат могао да буде реализован, одговара да је у овом тренутку рано говорити о роковима.
„Не можемо сада да кажемо да ли ће то бити за годину, две или пет година. Зависи где ће Либија дозволити изградњу, какви ће капацитети бити коришћени, како ће се транспортовати и какав ће бити коначан договор. Али очекујемо да то иде релативно брзо“, каже Шантићева.
Највеће нафтне резерве у Африци
Либија је од свргавања Моамера Гадафија 2011. године фактички подељена на два центра власти. Западним делом земље управља Влада националног јединства са седиштем у Триполију, коју признају Уједињене нације и која ужива снажну подршку Турске. На истоку земље власт имају Представнички дом у Тобруку, влада коју је именовао парламент и Либијска национална армија под командом фелдмаршала Калифе Хафтара.
Управо тај источни део земље, познат по свом историјском имену Киренаика, представља енергетско срце Либије. На њеној територији налазе се највећа нафтна поља – Сарир, Месла, Нафура и Ваха – као и најважнији извозни терминали Рас Лануф, Ес Сидер, Марса ел Брега и Тобрук, преко којих се извози највећи део либијске нафте.
Либија располаже са око 48 милијарди барела доказаних резерви нафте, што је чини државом са највећим нафтним резервама у Африци и једном од десет водећих у свету. Већина тог богатства налази се управо у источној и централној Либији, на територији под контролом Хафтарових снага. Због тога није претерано рећи да ко контролише Киренаику, у великој мери контролише и либијску нафту.
Производња нафте тек почела да се опоравља
Пре него што је избио грађански рат и НАТО интервенција довела до Гадафијевог пада, Либија је производила између 1,6 и 1,8 милиона барела нафте дневно. Нафта је чинила окосницу привреде и доносила огромне приходе државном буџету, док је земља важила за једног од најзначајнијих извозника квалитетне лаке сирове нафте у Европу.
Након рата уследили су вишегодишњи сукоби различитих фракција, блокаде нафтних поља и терминала, као и политичка подела земље. У појединим периодима производња је падала на свега неколико стотина хиљада барела дневно, а поједина налазишта месецима нису радила.
Тек последњих година производња се постепено опоравља и данас износи око 1,4 милиона барела дневно, али је и даље испод нивоа из Гадафијевог периода. Стручњаци сматрају да би уз политичку стабилност и нова улагања Либија релативно брзо могла поново да достигне или чак премаши предратни ниво производње.
Русија је после свргавања и убиства Гадафија изгубила милијарде долара вредне уговоре које је имала у Либији. Међутим, од средине прошле деценије Москва постепено обнавља везе са источним делом земље и администрацијом коју предводи Калифа Хафтар.
Сарадња је у почетку била усмерена на политичка и безбедносна питања, да би временом све више добијала економску димензију. Енергетика је природно постала једна од кључних области интереса, будући да Киренаика располаже највећим делом либијских нафтних резерви.
