https://sputnikportal.rs/20260730/spc-i-vernici-slave-praznik-svete-velikomucenice-marine-poznate-kao-ognjena-marija-1201833131.html
СПЦ и верници славе празник Свете великомученице Марине познате као Огњена Марија
СПЦ и верници славе празник Свете великомученице Марине познате као Огњена Марија
Sputnik Србија
Српска православна црква и верници обележавају празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Њена рука налази се у светогорском... 30.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-30T07:17+0200
2026-07-30T07:17+0200
2026-07-30T07:17+0200
друштво
србија – друштво
друштво
празник
спц
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/12/1175014966_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_a9e39ea55644d22b2d33bb9b8a76c88c.jpg
Света Марина рођена је крајем трећег века, током владавине цара Диоклецијана у Јужној Анадолији, у Антиохији. Као јединица незнабожачких родитеља, крстила се у 12. години, због чега је се отац одрекао.Према предању, након што је примила хришћанство крштењем, Света мученица Марина заветовала се да се никада неће удати, али и да ће својом душом пострадати за Исуса Христа.У 16. години живота, због одбијања понуђеног брака и вере у Господа Исуса Христа, изложена је најгорим мукама, а потом и погубљена мачем у доба цара Диоклецијана.Мошти ове светитељке постадоше чудотворне и исцелитељске. Налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.Њене мошти и данас су поштоване. Сматра се да Огњена Марија увек одговара на молитве и лечи болесне, без обзира на вероисповест.Светитељка се најчешће представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.Обичаји и веровањаОгњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу. У црквеном календару празник није обележен "црвеним словом", али се ипак веома поштује и у цркви и у народу.У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије који кажњава громом, спада у "огњевите" свеце.Према предању, она од брата крије када је његов празник да се он не би од среће и славља заборавио и громовима уништио цео свет. Али и Марија пали и кажњава огњем, по чему је и добила назив Огњена.У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.Славе је сви који су имали штете од грома и олује. Народна изрека каже – ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину.Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине "гори небо и земља", не раде никакви послови, а посебно радови на пољу.Нико не ради, поготово жене, јер се сматра да данас ниједан посао не може донети срећу.У народу се каже да на Огњену Марију "не ваља ни конац у иглу уденути".Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – друштво, друштво, празник, спц
србија – друштво, друштво, празник, спц
СПЦ и верници славе празник Свете великомученице Марине познате као Огњена Марија
Српска православна црква и верници обележавају празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Њена рука налази се у светогорском манастиру Ватопеду. Поштује се као борац за хришћанску веру и заштитница жена. Данас се строго не раде никакви послови, а посебно радови у пољу.
Света Марина рођена је крајем трећег века, током владавине цара Диоклецијана у Јужној Анадолији, у Антиохији. Као јединица незнабожачких родитеља, крстила се у 12. години, због чега је се отац одрекао.
Према предању, након што је примила хришћанство крштењем, Света мученица Марина заветовала се да се никада неће удати, али и да ће својом душом пострадати за Исуса Христа.
У 16. години живота, због одбијања понуђеног брака и вере у Господа Исуса Христа, изложена је најгорим мукама, а потом и погубљена мачем у доба цара Диоклецијана.
Мошти ове светитељке постадоше чудотворне и исцелитељске. Налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.
Њене мошти и данас су поштоване. Сматра се да Огњена Марија увек одговара на молитве и лечи болесне, без обзира на вероисповест.
Светитељка се најчешће представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.
Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу. У црквеном календару празник није обележен "црвеним словом", али се ипак веома поштује и у цркви и у народу.
У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије који кажњава громом, спада у "огњевите" свеце.
Према предању, она од брата крије када је његов празник да се он не би од среће и славља заборавио и громовима уништио цео свет. Али и Марија пали и кажњава огњем, по чему је и добила назив Огњена.
У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Славе је сви који су имали штете од грома и олује. Народна изрека каже – ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине "гори небо и земља", не раде никакви послови, а посебно радови на пољу.
Нико не ради, поготово жене, јер се сматра да данас ниједан посао не може донети срећу.
У народу се каже да на Огњену Марију "не ваља ни конац у иглу уденути".
