https://sputnikportal.rs/20260730/velika-naftna-misterija-kako-je-kina-sprecila-katastrofu-na-svetskom-trzistu-1201851127.html
Велика нафтна мистерија: Како је Кина спречила катастрофу на светском тржишту
Велика нафтна мистерија: Како је Кина спречила катастрофу на светском тржишту
Sputnik Србија
Пре рата у Ирану, Кина је куповала више нафте него цела Европа и Сједињене Америчке Државе заједно, а ипак, потешкоће у снабдевању нису довеле до екстремног... 30.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-30T18:35+0200
2026-07-30T18:35+0200
2026-07-30T18:35+0200
свет
свет – политика
сукоб на блиском истоку
ормуски мореуз
нафта
кина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/15/1149738028_0:201:3073:1929_1920x0_80_0_0_6611b3f47613b4af326549cfbdc13cd7.jpg
Након што је Иран блокирао Ормуски мореуз, очекивало се да би цена нафте могла да достигне 150, па чак и 200 долара по барелу, али до тога није дошло. Према писању медија, кључ за решење ове „велике нафтне мистерије“ лежи у Кини.Кина је пре почетка сукоба на Блиском истоку куповала више нафте него читав европски континент и двоструко више од Сједињених Држава. Међутим, неколико недеља након избијања сукоба, Пекинг је нагло преполовио увоз нафте у односу на предратни ниво, што је, према оцени медија, допринело знатно умеренијем расту цена.Ипак, и даље није јасно како је Кина успела да задовољи своје енергетске потребе уз толико смањен увоз, колико дуго ће такав приступ бити одржив и због чега се уопште одлучила на тај потез.Прогнозе о „катастрофи“ на светском тржишту нафте заснивали су се на основном закону понуде и тражње. Пре избијања сукоба, кроз Ормуски мореуз свакодневно је пролазило око 20 милиона барела нафте, што је чинило петину укупних светских испорука. Државе су пронашле начине да надокнаде део губитака, између осталог ослобађањем нафте из стратешких резерви, али ценовни шок ипак није могао у потпуности да се избегне.Напомиње се да је количина нафте коју је Кина престала да увози износила око четвртине укупних губитака насталих након затварања Ормуског мореуза и да је била једнака целокупном дневном увозу Индије — око пет милиона барела дневно. То је, како се наводи, помогло да се спречи озбиљан недостатак нафте на светском тржишту, јер су те количине преусмерене другим земљама.Према писању медија, најочигледнији начин да се увоз нафте смањи у толиком обиму био би пад потрошње енергије, али нема доказа да се Кина одлучила на такав потез. Смањење увоза не може се објаснити ни преласком на чисте изворе енергије, јер, упркос њиховом развоју, кинеска привреда и даље у великој мери зависи од увоза нафте.Најреалнији сценарио, на који указују стручњаци, јесте да је Кина почела да користи своје огромне резерве нафте, које је годинама стварала за случај кризе. Међутим, отворени резервоари и даље су пуни, што може указивати на то да Пекинг складишти нафту у тајним складиштима, скривеним од очију јавности.Поједини стручњаци сматрају да Кина својим потезима настоји да ојача своју „меку моћ“, помажући стабилизацији светске економије или покушавајући да стекне додатне полуге утицаја на Сједињене Државе. Према другој теорији, Пекинг подршком глобалној економији заправо штити сопствену производну базу.Раније у мају, медији су известили, позивајући се на неименоване изворе, да је Кина неприметно смањила увоз нафте за око четвртину у односу на предратни ниво, али да то није довело до смањења домаћих залиха. Додаје се да то указује на постојање вишка понуде, што је неуобичајена ситуација с обзиром на владајућу несташицу.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260723/cena-nafte-premasla-100-dolara-po-barelu-1201623476.html
ормуски мореуз
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/15/1149738028_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_952801823ae927b5affb2447fed59c67.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – политика, сукоб на блиском истоку, ормуски мореуз, нафта, кина
свет – политика, сукоб на блиском истоку, ормуски мореуз, нафта, кина
Велика нафтна мистерија: Како је Кина спречила катастрофу на светском тржишту
Пре рата у Ирану, Кина је куповала више нафте него цела Европа и Сједињене Америчке Државе заједно, а ипак, потешкоће у снабдевању нису довеле до екстремног скока цена. Стручњаци сматрају да су кључну улогу у томе можда одиграла тајна складишта нафте.
Након што је Иран блокирао Ормуски мореуз, очекивало се да би цена нафте могла да достигне 150, па чак и 200 долара по барелу, али до тога није дошло. Према писању медија, кључ за решење ове „велике нафтне мистерије“ лежи у Кини.
Кина је пре почетка сукоба на Блиском истоку куповала више нафте него читав европски континент и двоструко више од Сједињених Држава. Међутим, неколико недеља након избијања сукоба, Пекинг је нагло преполовио увоз нафте у односу на предратни ниво, што је, према оцени медија, допринело знатно умеренијем расту цена.
Ипак, и даље није јасно како је Кина успела да задовољи своје енергетске потребе уз толико смањен увоз, колико дуго ће такав приступ бити одржив и због чега се уопште одлучила на тај потез.
Прогнозе о „катастрофи“ на светском тржишту нафте заснивали су се на основном закону понуде и тражње. Пре избијања сукоба, кроз Ормуски мореуз свакодневно је пролазило око 20 милиона барела нафте, што је чинило петину укупних светских испорука. Државе су пронашле начине да надокнаде део губитака, између осталог ослобађањем нафте из стратешких резерви, али ценовни шок ипак није могао у потпуности да се избегне.
Напомиње се да је количина нафте коју је Кина престала да увози износила око четвртине укупних губитака насталих након затварања Ормуског мореуза и да је била једнака целокупном дневном увозу Индије — око пет милиона барела дневно. То је, како се наводи, помогло да се спречи озбиљан недостатак нафте на светском тржишту, јер су те количине преусмерене другим земљама.
„Кина је, без сумње, била најважнији фактор који је обуздао раст цена. И суштина је у томе што то нико, и заиста наглашавам, нико није предвидео“, изјавио је аналитичар тржишта нафте из компаније „Комодити контекст“ Рори Џонстон.
Према писању медија, најочигледнији начин да се увоз нафте смањи у толиком обиму био би пад потрошње енергије, али нема доказа да се Кина одлучила на такав потез. Смањење увоза не може се објаснити ни преласком на чисте изворе енергије, јер, упркос њиховом развоју, кинеска привреда и даље у великој мери зависи од увоза нафте.
Најреалнији сценарио, на који указују стручњаци, јесте да је Кина почела да користи своје огромне резерве нафте, које је годинама стварала за случај кризе. Међутим, отворени резервоари и даље су пуни, што може указивати на то да Пекинг складишти нафту у тајним складиштима, скривеним од очију јавности.
Поједини стручњаци сматрају да Кина својим потезима настоји да ојача своју „меку моћ“, помажући стабилизацији светске економије или покушавајући да стекне додатне полуге утицаја на Сједињене Државе. Према другој теорији, Пекинг подршком глобалној економији заправо штити сопствену производну базу.
Раније у мају, медији су известили, позивајући се на неименоване изворе, да је Кина неприметно смањила увоз нафте за око четвртину у односу на предратни ниво, али да то није довело до смањења домаћих залиха. Додаје се да то указује на постојање вишка понуде, што је неуобичајена ситуација с обзиром на владајућу несташицу.