Високи Дечани опет на удару - ниске побуде екстремиста у Приштини
© Фото : Спутњику уступио Милорад Антонијевић
Пратите нас
Без обзира на значај манастира Дечани, његову уписаност на Листу светске баштине УНЕСКО-а и на листу угрожене баштине, као и чињеницу да су га препознале и друге међународне организације које се баве заштитом културног наслеђа, то неће променити стање на терену и Албанци ће наставити са покушајима да изграде међународни пут поред манастира.
Овако историчар са Косова и Метохије Милош Дамјановић коментарише нови у низу албанских напада на српску културну и верску баштину у јужној српској покрајини. На два километра од Дечана, унутар законом утврђене Специјалне заштитне зоне манастира Високи Дечани, поново су започети радови на путу. Они се изводе на постојећој траси која је повезана са дугогодишњим спорним пројектом транзитног међународног пута Дечани–Плав.
Монаси манастира обишли су место извођења радова и на лицу места уочили тешке камионе који допремају веће количине дробљеног камена, као и грађевинску механизацију. Огласила се Епархија рашко-призренска која каже да према природи и обиму уочених активности радови превазилазе уобичајено одржавање пута и имају обележја изградње или значајнијег мењања путне инфраструктуре унутар заштићеног подручја.
Албанци не граде, они разграђују
Дамјановић каже да су очигледни мотиви и јасне су крајње намере Приштине, те да се овакви подухвати провлаче под изговором унапређења економије, локалне привреде, побољшања животног стандарда, развоја општине и сличних лажи. Прави циљ је, тврди он, погоршавање положаја и опште безбедности манастира Високи Дечани. Следствено томе, погоршавају се положај и безбедност српског народа и Српске православне цркве. Угрожавају се сви они који би тај манастир требало да одржавају живим, како би он био једно од места које би окупљало и сабирало Србе, не само са Косова и Метохије, већ из свих крајева света. Такође се угрожава и тамошњи српски народ, не само у биолошком, већ и у духовном смислу.
То свакодневно нападање није ограничено само на овај случај, већ је део ширег процеса. Напади су усмерени на Српску православну цркву, на српски народ, на српску имовину и уопште на све што носи српски идентитет, а то јасно указује да се одвија процес који се, по мом мишљењу, слободно може окарактерисати као геноцид. И све се то дешава пред очима читаве међународне заједнице, пре свега западних држава које су најдиректније присутне на овом простору. Видимо да са њихове стране нема никакве реакције на све што се дешава на Косову и Метохији, каже Дамјановић за Спутњик.
Он истиче да је уочљиво што нема никакве осуде нити конкретне акције којом би се спречили потези приштинских власти којима је једноставно дозвољено да без последица остварују све своје антисрпске науме. Они то чине знајући да неће бити никакве осуде, реакција или супротстављања.
Нажалост, нема ни довољно снажне реакције Београда, нити других српских политичких, културних или друштвених чинилаца. Још је неразумљивије што нема реакција ни представника западних „демократских“ земаља које су присутни на терену.
Није само српска, већ светска баштина
Косово и Метохија су уздуж и попреко били прожети светињама старим вековима, за које свет није ни знао. Па и након рата, бомбардовања и Мартовског погрома, упркос паљењу, рушењу и демолирању, многе од њих су остале да пркосе једнима и уливају веру и наду другима. Свет и даље за многе од њих не зна, али то није случај са манастиром Високи Дечани.
Светиња се налази на УНЕСКО листи светске угрожене баштине, она је под сталном војном заштитом КФОР-а и то је један од седам најугроженијих локалитета културне баштине у читавој Европи. Многи странци су чули за ову светињу, део њих је прешао и у православље након присуствовања светој литургији. Ипак, наш саговорник не верује да ће све то имати много утицаја на Албанце.
Нажалост, кад је реч о Косову и Метохији, досадашње реакције биле су углавном декларативне и ту се све завршавало. Није било конкретних корака који би у пракси и на терену зауставили овакве процесе и казниле починиоце недела учињених српском народу на Косову и Метохији. Приштинске власти наставиће са својим намерама, не поштујући чак ни сопствене законе, укључујући Закон о специјалним заштићеним зонама који су саме усвојиле. Чак и ако дође до неке реакције, она ће највероватније остати само на нивоу реторике. У пракси ће се дозволити да се све настави онако како су политички фактори у Приштини замислили.
Наш саговорник се прибојава да се ништа суштински неће променити уколико сами Срби као народ и Србија као држава и не буду одлучније и конкретније штитили своје културно и духовно наслеђе.
Једном већ заустављена изградња
Слични радови унутар Специјалне заштитне зоне око Дечана започети су 2018. године, а потом и 2020. године, да би били обустављени након реакције међународних представника. Тада је постигнут договор да се обилазница Дечани-Плав изгради изван зоне. Из Епархије рашко-призренске истичу да тај договор није дао овлашћење за једностране радове, нити за постепено претварање локалног пута у забрањену транзитну саобраћајницу, али да се нажалост није поштовао иако су га потписала два приштинска министра и градоначелник Дечана, а потврдили шефови канцеларија Европске уније и ОЕБС-а.
Дамјановић каже да овакав развој догађаја није претерано зачуђујући, јер сматра да је тадашња обустава за Албанце, супротно сопственом закону, била ипак само привремена.
То је било само привремено заустављање тада започетог процеса. Албанска страна није одустала од својих циљева, већ је само политички препознала да је наступио моменат када треба да формално стави тачку на изградњу, док су заправо ставили три тачке. Они су се тада само привремено зауставили, а њихови трајни циљеви и намере су познате и само је питање времена и политичких околности када ће они реализовати те своје политичке науме. Сада су проценили да не постоји никакав фактор који би их зауставио у тим намерама и настављају са започетом причом.
Наш саговорник сматра да су овај план, као и друга дешавања и напади на Србе, повезани са Охридским споразумом, после ког је привременим властима у Приштини омогућено да предузимају читав низ потеза на штету српског народа на Косову и Метохији.
Ово је део ширег процеса који се дефинитивно може окарактерисати као геноцидан. Албански напади су усмерени на биолошки опстанак, духовни живот, културно наслеђе и материјалну имовину Срба. Последице ће бити дугорочне. Све је то повезано са укупним погоршањем положаја Срба на Косову и Метохији који је уследио након прихватања Охридског споразума, који је, по мом мишљењу, отворио простор за реализацију пројекта етнички чисте Велике Албаније, закључује Дамјановић.
Погледајте и:
