Прети тотални хаос у региону: Рибе искачу из воде, нуклеарни реактори се гасе, а струје понестаје…
© Sputnik / Бранкица Ристић
Пратите нас
Одоговор на енергетску кризу изазвану падом водостаја Дунава зависиће од капацитета обновљивих извора енергије. Ако нема ветра, нема ни производње у ветропарковима. Што се тиче соларних панела, они не могу да произведу довољно електричне енергије. Општа производња електричне енергије је смањена. Решење су – реверзибилне хидроалактране.
Овако стручњак за енергетику и уредница „Енергије Балкана“ Јелица Путниковић гледа на новонасталу кризу у енергетском сектору изазвану ниским нивоом Дунава.
Будући да не могу да користе воду из реке за расхлађивање, у Мађарској се гасе реактори на нуклеарној електрани. Србија предузима хитне мере због историјски ниског водостаја, а угрожени су пловидба, усеви, енергетика. Због дуготрајног топлотног таласа и ниског водостаја реке, летња потрошња електричне енергије достигла нивое карактеристичне за зимски период. Иако је Дунав већ на историјском минимуму, надлежни упозоравају да би водостај наредних дана могао додатно да опадне за још двадесетак центиметара. Ванредна ситуација већ је уведена у делу Војводине.
Мањак кише
Путниковићева каже да је, када је реч о водостају Дунава, мањак воде приметан још од пролећа. Дунав тече од Шварцвалда кроз Немачку и Аустрију, где би требало да са високих планина покупи воду од топљења снега, међутим, то је пролетос изостало. Ова чињеница, у комбинацији са одсуством киша, довело је до рекордно ниског водостаја на Дунаву, не само у Србији већ и у другим земљама.
И није тако само са Дунавом – исто је и са Рајном и другим рекама у Европи. Словенија такође има проблем са ниским водостајем Саве и мањих река и то што се енергетике тиче значи мању производњу електричне енергије у проточним хидроелектранама. На Дунаву је већ речено из ЕПС-а да је смањена производња и у Ђердапу 1 и у Ђердапу 2. Што се тиче Мађарске и Румуније, они су почели да искључују нуклеарне реакторе јер имају проблем са хлађењем реактора. Али проблем није само код нуклеарки. Имамо сличан проблем и у Костолцу, где такође недостаје вода за хлађење. За сада нема информација да ли је проблем и у термоелектранама „Никола Тесла“ А и Б, које такође користе воду, додуше не из Дунава већ из Саве, каже Путниковићева за Спутњик.
Мањак воде у рекама не утиче само на живи свет, упозорава она. Водостај је већ испод биолошког минимума и екосистеми су угрожени, па је тако пре неки дан стигла вест да и рибе искачу из Дунава, очигледно осећајући значајно смањен ниво кисеоника у води.
Превоз нафте отежан
Осим на енергетику, ова појава утиче и на пловни саобраћај јер барже не могу нормално да плове Дунавом. То чини превоз нафтних деривата значјно тежим.
Низак водостај Дунава омета пловидбу, што је јако битно за нас пошто то отежава транспорт нафтних деривата баржама, будући да Србија увози нафтне деривате преко луке Констанца у Румунији. Сада барже једноставно не могу да се натоваре и тренутно могу да превезу отприлике само једну трећину терета у односу на уобичајени капацитет. На појединим деоницама чак се говори о томе да се багерима продубљује пловни пут како би тегљачи са баржама могли да прођу.
Угрожен је такође и транспорт остале робе која се превози реком. Дунавом се обавља пловидба од Црног мора па све до централне Европе и њиме се транспортују вештачка ђубрива, угаљ и многе друге робе. Поред овога, додаје наша саговорница, крузери су се такође насукали и не могу даље да плове, чиме је угрожен и туристички саобраћај.
Мањак струје
Мањак воде у рекама утиче и на производњу струје, објашњава наша саговорница. У Словенији је већ приметан пад производње електричне енергије у хидроелектранама, а из сата у сат стижу вести из читаве Европе о недостатку падавина који је угрозио електроенергетски систем. Отуда и апели да се смањи потрошња електричне енергије.
Код нас ова ситуација утиче и на снабдевање нафтним дериватима. Једна потпуно натоварена баржа може да превезе терет као један маршутни воз или више десетина камиона. Ако ова ситуација потраје, а Републички хидрометеоролошки завод најављује да би сушни период могао да траје током целог августа, то би заиста могло да утиче и на енергетски систем Србије, односно на енергетску безбедност.
Наша саговорница сматра да треба истаћи да на стабилност електроенергетског система утиче и мања потрошња из простог разлога што мање рада значи мање кварова – на високим температурама долази до загревања далековода што свакако може довести до кварова.
Питање је колико ће обновљиви извори енергије – соларне електране и ветрогенератори – моћи да произведу електричне енергије и у којој мери ће моћи да надоместе смањену производњу, у Мађарској из нуклеарне електране, а у Србији из Ђердапских хидроцентрала. Треба додати да је смањена и производња у хидроелектранама на Дрини. Тачне податке о томе колико је производња смањена треба да објави Електропривреда Србије. Оно што је сигурно јесте да су апели за штедњу све учесталији у свим земљама.
Из свих побројаних разлога и опасности које прете уколико се сушни период не прекине обилним падавинама, добро је што Србија гради реверзибилну хидроелектрану „Бистрица“ и што се припрема за изградњу реверзибилне хидроелектране „Ђердап 3“, закључује Јелица Путниковић.
Погледајте и:
