https://sputnikportal.rs/20260731/sport-kosarka-preminuo-ivan-jedesko--covek-cije-su-tri-sekunde-promenile-istoriju-svetske-kosarke-1201864268.html
Преминуо Иван Једешко – човек чије су три секунде промениле историју светске кошарке
Преминуо Иван Једешко – човек чије су три секунде промениле историју светске кошарке
Sputnik Србија
Постоје спортисти које памте по титулама. Постоје и они које памте по бројевима. А постоје ретки, чије се име изговара сваки пут када се препричава један... 31.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-31T11:19+0200
2026-07-31T11:19+0200
2026-07-31T11:18+0200
спорт
спорт
кошарка
русија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1f/1201864108_0:129:3182:1919_1920x0_80_0_0_5925a412af7f456a532e68c86941a771.jpg
Олимпијски шампион, светски првак, двоструки шампион Европе и легенда ЦСКА, преминуо је у 82. години живота, оставивши за собом наслеђе које далеко превазилази статистику и освојене трофеје. За већину љубитеља кошарке он ће заувек остати аутор најпознатијег додавања у историји игре – паса Александру Белову у последње три секунде финала Олимпијских игара у Минхену 1972. године, којим је репрезентација СССР-а победила Сједињене Америчке Државе резултатом 51:50 и нанела Американцима први олимпијски пораз.Та три секунде постале су бесмртне. Док су амерички кошаркаши већ почели славље, а многи веровали да је финале завршено, сат је враћен. Тренер Владимир Кондрашин убацио је Једешка на терен, а високи плејмејкер је, уместо договореног решења, видео нешто што нико други није. Једним савршеним додавањем преко целог терена пронашао је Александра Белова испод коша. Остало је историја. Толико велика да је своју аутобиографију касније назвао „Три секунде – и не само“.Ипак, свести читаву каријеру Ивана Једешка на тај један пас било би неправедно.Рођен у Гродну, прве кошаркашке кораке направио је у родном граду, одакле га је пут одвео у Минск. Са висином од 195 центиметара, у време када су такви играчи најчешће играли под кошем, у ЦСКА је преквалификован у организатора игре. Управо је легендарни Владимир Кондрашин препознао у њему врхунског плејмејкера, човека који је умео да види потез пре свих осталих.Иако је у ЦСКА понекад био у сенци великих звезда и није увек добијао минутажу какву је заслуживао, у репрезентацији Совјетског Савеза био је један од стубова игре. Са националним тимом освојио је олимпијско злато, титулу светског првака и два европска шампионата, док је у дресу ЦСКА чак осам пута био шампион СССР-а и освојио Куп европских шампиона.По завршетку играчке каријере није напустио кошарку. Као тренер учествовао је у стварању нове генерације совјетских великана, међу којима су били Арвидас Сабонис, Валериј Тихоненко, Игор Миглиниекс и Тијт Сок. Радио је као помоћник у репрезентацији СССР-а која је освојила светско првенство, водио клубове у Русији, Гвинеји Бисао и Либану, а до последњих година живота био је чест гост кошаркашких кампова и турнира, преносећи младима искуство једне славне епохе.Године 2006, поводом стогодишњице руске кошарке, проглашен је за најбољег плејмејкера у историји националне кошарке – признање које је представљало круну каријере човека који никада није волео да говори о себи као о звезди.„Нисам био најатрактивнији играч репрезентације, али смо сви живели за један циљ – прво место. Никога се нисмо плашили“, говорио је Једешко, подсећајући на генерацију која је веровала да је победа једина прихватљива опција.Његов одлазак означава и крај једне велике кошаркашке епохе. Од легендарне олимпијске генерације из Минхена данас је остао жив само Модестас Паулаускас.Иван Једешко није био само човек једног додавања. Био је симбол времена у коме су визија, храброст и мирноћа у највећем притиску стварали легенде. А понекад су за бесмртност биле довољне само – три секунде.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, кошарка, русија
Преминуо Иван Једешко – човек чије су три секунде промениле историју светске кошарке
Постоје спортисти које памте по титулама. Постоје и они које памте по бројевима. А постоје ретки, чије се име изговара сваки пут када се препричава један тренутак који је променио историју спорта. Иван Једешко био је управо такав човек.
Олимпијски шампион, светски првак, двоструки шампион Европе и легенда ЦСКА, преминуо је у 82. години живота, оставивши за собом наслеђе које далеко превазилази статистику и освојене трофеје. За већину љубитеља кошарке он ће заувек остати аутор најпознатијег додавања у историји игре – паса Александру Белову у последње три секунде финала Олимпијских игара у Минхену 1972. године, којим је репрезентација СССР-а победила Сједињене Америчке Државе резултатом 51:50 и нанела Американцима први олимпијски пораз.
Та три секунде постале су бесмртне. Док су амерички кошаркаши већ почели славље, а многи веровали да је финале завршено, сат је враћен. Тренер Владимир Кондрашин убацио је Једешка на терен, а високи плејмејкер је, уместо договореног решења, видео нешто што нико други није. Једним савршеним додавањем преко целог терена пронашао је Александра Белова испод коша. Остало је историја. Толико велика да је своју аутобиографију касније назвао „Три секунде – и не само“.
Ипак, свести читаву каријеру Ивана Једешка на тај један пас било би неправедно.
Рођен у Гродну, прве кошаркашке кораке направио је у родном граду, одакле га је пут одвео у Минск. Са висином од 195 центиметара, у време када су такви играчи најчешће играли под кошем, у ЦСКА је преквалификован у организатора игре. Управо је легендарни Владимир Кондрашин препознао у њему врхунског плејмејкера, човека који је умео да види потез пре свих осталих.
Иако је у ЦСКА понекад био у сенци великих звезда и није увек добијао минутажу какву је заслуживао, у репрезентацији Совјетског Савеза био је један од стубова игре. Са националним тимом освојио је олимпијско злато, титулу светског првака и два европска шампионата, док је у дресу ЦСКА чак осам пута био шампион СССР-а и освојио Куп европских шампиона.
По завршетку играчке каријере није напустио кошарку. Као тренер учествовао је у стварању нове генерације совјетских великана, међу којима су били Арвидас Сабонис, Валериј Тихоненко, Игор Миглиниекс и Тијт Сок. Радио је као помоћник у репрезентацији СССР-а која је освојила светско првенство, водио клубове у Русији, Гвинеји Бисао и Либану, а до последњих година живота био је чест гост кошаркашких кампова и турнира, преносећи младима искуство једне славне епохе.
Године 2006, поводом стогодишњице руске кошарке, проглашен је за најбољег плејмејкера у историји националне кошарке – признање које је представљало круну каријере човека који никада није волео да говори о себи као о звезди.
„Нисам био најатрактивнији играч репрезентације, али смо сви живели за један циљ – прво место. Никога се нисмо плашили“, говорио је Једешко, подсећајући на генерацију која је веровала да је победа једина прихватљива опција.
Његов одлазак означава и крај једне велике кошаркашке епохе. Од легендарне олимпијске генерације из Минхена данас је остао жив само Модестас Паулаускас.
Иван Једешко није био само човек једног додавања. Био је симбол времена у коме су визија, храброст и мирноћа у највећем притиску стварали легенде. А понекад су за бесмртност биле довољне само – три секунде.
