Хоће ли суђење у Русији открити нови траг у случају „Жута кућа“
17:00 01.08.2026 (Освежено: 15:01 06.08.2026)
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом Бранкица Ристић / Хапшење
Пратите нас
Надaм се да ће се током процеса у Русији против Бориса Волфмана оптуженог за трговину органима некако успоставити веза и са трговином органима Срба са КиМ 1999.године, имајући у виду контакте између оптуженог и турског лекара који је директно везан за читав случај, верује Горан Петронијевић.
Борис Волфман, етнички Украјинац са израелским пасошем, који је према потерници Интерпола ухваћен у Турској, чека суђење у Москви где га терете за трговину органима. Иако је у Москви подигнута оптужница у вези са илегалном трговином органима за три руска држављана, врло је могуће да у даљој истрази изађу на видело и његови „рани радови“ са подручја Косова и Метохије, то јест Србије, где се његово име везује за организатора косовске „месаре“, откривене под приватном болницом Медикус из периода 2006–2008. године у Приштини али и са случајем „Жута кућа “из 1999. године која стоји као некажњено дело терориста ОВК због трговине органима Срба и других неалбанца током сукоба те терористичке организације са легалним оружаним снага СР Југославије.
Рецепт из случаја „Жута кућа“
Према оптужници у Русији, Волфман је био један од организатора који је проналазио и врбовао доноре, организовао њихова путовања и координисао њихов долазак у клинику „Медикус“ из Приштине.
Адвокат и председник Центра за обнову међународног права Горан Петронијевић подсећа да се на тлу бивше СФРЈ о трговини људским органима говорило још у време Вуковарске операције.
„То су први трагови трговине органима, када су у једној болници пронађена тела којима је била растрзана грудна кост што је и тада било сумњиво. Касније се сазнало да су тим људима који су били рањени, заробљени у болници вађени органи и да је тим органима плаћано оружје. И то се на жалост често ради и данас у ратним сукобима. Ти органи се добро продају, али зато страна која то ради много ређе добија паре, а много чешће оружје. Тако је било и у овом првом делу сукоба у Хрватској, затим у Босни и Херцеговини, а онда и на КиМ,“ објашњава Петронијевић.
Како истиче, то је један те исти модел, као и да органима тргују често поједине криминалне организације па и НВО за које се врло често испостави да имају своје пипке и у НАТО.
Дик Марти је одавно открио
„На КиМ они пребацају кривицу с једних на друге. Али на Косову је део ОВК радио са делом НАТО. И ту више нема никакве дилеме, то је Швајцарац Дик Марти (специјални известилац Савета Европе) још давно открио. Заташкало се све а ја сам врло скептичан по питању смрти Дика Мартија. Ја лично мислим да она није природна, немам доказа за то, али сумњам да је он ућуткан. Јер, он је био један од ретких људи који је честито, јасно и гласно проговорио о трговини људским органима косовских Срба. Што се тиче самих косовских Срба, постоји још један случај који говори о томе, а то је инцидент који се догодио 2006. године када је на граници између Мађарске и Словачке пао један Антонов, који је превозио словачки батаљон, који је претходно био на Косову, и Метохији, односно, тамо негде у околини Подујева. По информацијама које сам у Словачкој добио, они су пронашли трагове гробница у које су ископавана и одакле су премештана тела за које се сумњало да су жртве трговине органима, да су те доказе понели са собом у Словачку, дакле у Братиславу, али се авион под врло сумњивим околностима срушио на граници између Мађарске и Словачке и сви су у том авиону погинули, а сам материјал који је био у оним противпожарним кутијама које су превиђене да преживе сто несреће и пожаре и тако даље, нестао,“ подсећа Петронијевић.
Трговина органима као бизнис
Наш саговорник истиче да се много тога се дешавало, укључујући и уништавање доказа из архива Хашког трибунала, под образложењем да нису искоришћени ни у једном од ових поступака против Рамуша Харадинаја, касније против Хашима Тачија.
„То су предмети који су представљали доказе, нешто што су материјални докази да се то догађало а уништени су. Такође ово што се догађа у Украјини, са самим почетком сукоба слично је почело да се догађа још после 2014. године, односно одмах након Мајдана. И екипе које су радиле на томе су се уигравале све до 2022. године када се отворила могућност масовније злоупотребе трговине органима људи који су рањени или заробљени или шта год. Дакле, тих вести је било, тих информација је било. Руске власти се тиме баве истраживањем тог проблема. И ово сада хапшење је једна од таквих истрага која директно Украјину повезује са Косовом јер су органи са Косова одлазили у Турску, то је она чувена болница и онај њихов чувени лекар који је био хапшен и против њега вођен поступак у Турској због трговине органима,“ додаје наш саговорник.
Петронијевић додаје да се овим „послом“ бави интернационална организована криминална група која има веома озбиљне пипке у свим структурама које учествују у рату на одређеним странама.
„Здрав људски организам може да достигне цену и до 5 милиона долара, имајући у виду да се неких 49, органа, од тога има и парних органа, могу сада да пресаде. Надам се да ће се током судског процеса у Русији некако доћи до споне окривљеног Волфмана са трговином органима Срба са КиМ имајући у виду контакте између оптуженог и турског лекара који је директно везан за ту трговину. И још једну ствар можда бих поменуо, а често је прескачемо: непосредно после 2000. године, значи 2000. после бомбардовања, у нашим заторима налазили су се стотине осуђених ОВК терориста. Међу њима је био и Аљбин Курти. Они су сви пуштени, одлуком тадашње власти, после 5. октобра, а у време док смо и ми судили, а ја сам био један од судија који је судио њима и доле на Косову, а и овде у Србији. Требало је да се они употребе за размену, јер се знало да је неколико стотина Срба одведено у Албанију, да су се у то време налазили по некаквим логорима и да су били живи. Након што су наши тадашње власти после 5. октобра пустиле ове терористе из затвора, од тог тренутка ниједан од наших људи који су у то време били живи се није вратио жив, нити су пронађени њихови остаци. Дакле, то је једна врста озбиљног злочина у којој је на жалост, свесно или несвено учестовала и наша тадашња власт,“ напомиње Петронијевић.
Заташкана истина
Подсетимо, случај „Жута кућа“ односи се на тврдње да су током и непосредно након сукоба на Косову 1999. године неки отети Срби и други неалбанци одвођени у северну Албанију, где су, према наводима из извештаја и сведочењима, неким жртвама вађени органи. Ове тврдње су постале међународно познате након књиге Карле дел Понте и извештаја Дика Мартија за Савет Европе. Истраге су вођене, али многи наводи нису добили коначан судски епилог због недостатка директних доказа, протока времена и проблема са сведоцима.
Случај Медикус односи се на период 2006–2008. године, када је у приватној клиници у Приштини откривена мрежа илегалних трансплантација бубрега. Према оптужбама, сиромашни донори из више земаља, врбовани су да продају бубреге, док су богати пацијенти плаћали велике суме за трансплантацију. Руководиоци клинике су осуђени у поступцима на Косову .
