https://sputnikportal.rs/20260801/nemoguca-misija-sad--ne-pomazu-ni-carine-ni-rat-na-bliskom-istoku-rast-kine-je-nezaustavljiv-1201908152.html

Немогућа мисија САД — не помажу ни царине ни рат на Блиском истоку, раст Кине је незаустављив

Немогућа мисија САД — не помажу ни царине ни рат на Блиском истоку, раст Кине је незаустављив

Sputnik Србија

Подаци о новом рекордном суфициту Кине у робној размени са светом, упркос Трамповим царинама и сукобу на Блиском истоку којим су САД гађале Иран а мислиле на... 01.08.2026, Sputnik Србија

2026-08-01T12:33+0200

2026-08-01T12:33+0200

2026-08-01T12:33+0200

економија

свет

свет – економија

економија

кина

анализе и мишљења

енергија спутњика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/01/1201908525_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_0556082c72f63c06eace87f577eb80e1.jpg

У то је уверен виши научни сарадник у Институту политичких студија, др Стеван Рапаић, који у емисији Енергија Спутњика оценио да је Америка увођењем царина и нападом на Иран само допринела расту Кине.Најновији подаци показују да то што је бомбардовањем Ирана пре пет месеци Америка отворила бојно поље на Блиском истоку и тиме затворила Ормуски пролаз за петину светске нафте и гаса, не да није наудило кинеској привреди, него је она бележила нове рекорде.Кина је у јуну остварила високи суфицит у робној размени с иностранством од преко 125 милијарди долара, који је надмашио све процене економиста. То је најбољи месечни резултат од увођења Трампових царина, али и други најбољи резултат у историји Кине. Суфицит је забележен и у размени са САД и то од 29 милијарди долара и за три милијарде је био већи него у мају.На истоку ништа новоКина је тиме само наставила тамо где је стала на крају прошле године када је остварила рекордни годишњи суфицит у робној размени са светом од 1.200 милијарди долара. То је раст од чак 20 одсто у односу на годину пре и то све упркос томе што је извоз Кине у Сједињене Државе, које су деценијама биле њено највеће појединачно тржиште, пао за 19,5 одсто у односу на годину раније. И поред тога забалежен је суфицит и у размени са САД од 202 милијарде долара.Кину као највећег произвођача на свету који је стога и највећи потрошач енергената је током сукоба на Блиском истоку спапсио увоз енергената из Русије, али и резерве нафте за које нико не зна колике су биле, због чега је смањила увоз. То смањење увоза је, како каже саговорник Спутњика, у условима затвореног Ормуског пролаза спасило и свет, пре свега САД, јер су тако смањили и глобалну тражњу за енергентима. Кина је тиме омогућила да САД и друге земље не падну у економску кризу, јер јој не би било у интересу да не може да извезе своју робу.Гасе пожар кофом воде„Америка зна да је Кина сада њен главни супарник на светском нивоу, и покушава Трамп сад на различите начине да заустави тај развој Кине. Сви ти потези нама из ове перспективе делују као један огроман пожар који се шири, а ви покушавате да тај пожар гасите са једном или две кофе воде. Дакле, тај пожар је за сад, у овом тренутку, незаустављив, и тај напад Кине на светску трговину је одавно започет, и њен извоз је у овом тренутку незаустављив“, нема дилему стручњак за међународну економију у Институту за политичке студије.У том тражењу лека за кинеску главобољу САД су ових дана посегнуле за новим инструментом. Сетили су се, каже наш саговорник, да по сопственом закону о трговини амерички државни истражитељи могу да истраже земље од којих увозе под оптужбом да су цене производа који долазе из тих земаља дампинговане, односно да су ниже од произвођачких.Они оптужују Кину што држава субвенционише производњу, кредитира је и помаже на различите начине, јер у Кини важе другачија правила својеврсног државног капитализма за разлику од оног на Западу, поготово у Америци где су, како каже, компаније преузеле контролу над економијом.Дух пуштен из боцеТако се десило, објашњава Рапаић, да су логиком капитализма америчке и друге западне компаније отишле масовно за Кину почев од 90-их година прошлог века. Ишле су за тим да имају јефтинију радну снагу, приступ већем тржишту, да имају јефтине сировине , и то је допринело да се извезе и знање из Америке. Кинези су дошли до тога да сада имају најсавршеније производе на свету и управо зато тај кинески извоз све више и више расте, не само зато што су они конкурентнији по цени.Све и кад би хтели да, попут кинеске, америчка држава помогне својим привредницима, за то је сада касно, сматра наш саговорник.По оцени Рапаића, један од тих проблема би могао да буде то што су толико година имали политику рађања само једног детета. Сада покушавају на све могуће начине да то промене, дају породоцама подстицаје да рађају више деце, јер економски раст захтева сада и виши природни прираштај.Он, међутим, истиче да би због тога Кина могла да има проблеме тек за 20-ак, 30-ак година. До тада, по неким пројекцијама, она има трајекторију која је незаустављива када је међународна трговина у питању, јер се не види начин како би се сада њој стало на пут у околностима какве јесу, истиче наш саговорник.Нова тржиштаПосебно је битно то што је Кина упркос за петину мањем извозу у САД које је њено највеће тржиште, прошле године остварила рекордан суфицит у размени са светом. Економски аналитичари се слажу да је проналаском нових тржишта она практично демонстрирала отпорност на притисак који се врши из САД на њен извоз и приходе.Рапаић, међутим, напомиње да то и нису нова тржишта да је више од 10 година кроз иницијативу Појас и пут улагала у земље , посебно, како се то каже, глобалног југа, посебно Африке.„Кина је препознала потенцијал оних земаља од којих је Запад био дигао руке. Када се изгради у једној земљи инфраструктура, онда долазе инвестиције, а онда долази до раста економске моћи становништва и потребе за куповином јефтиних и квалитетних производа. А јефтини и квалитетни производи долазе из Кине“, каже стручњак за међународну економију.Све док они буду и јефтини и квалитетни и бољи од сваког другог производа који Американци праве или било која друга земља на свету, не може их спречити ниједна царина да они буду на том тржишту конкурентни, истиче он.БРИКС у налету„Ту, наравно, имамо земље БРИКС-а, где се шири међународна трговина, и оно што је најинтересантније и што је погубно за Сједињене Америчке Државе јесте тај пораст трговинске сарадње унутар земаља БРИКС-а, где ће по свему судећи ускоро бити и Саудијска Арабија. Значи, ту имате највеће светске извознике нафте у овом тренутку, Саудијску Арабију, Иран и Русију, у оквиру БРИКС-а, и имате највећег купца тих енергената, то је Кина“, напомиње Рапаић.И наравно да ће тргујући међусобно углавном избегавати долар. Кина плаћа енергенмте у јуанима за које после извознице тих енергената набављају најразличитију кинеску робу. Управо то је, сматра наш саговорник, моћно кинеско оружје у поткопавању светске моћи Сједињених Америчких Држава, али и неких других земаља.Да су дешавања на глобалном плану сасвим преокренула говори податак да скоро половина раста глобалног БДП-а у последњих пет година долази из земаља БРИКС-а, док је удео Г7 био свега 18 одсто.Удео земаља БРИКС-а у глобалном БДП-у мерен паритетом куповне моћи је око 40 одсто, а Г7 је мањи од 29 одсто. По том показатељу БРИКС је претекао Г7 још 2020. године и према прогнозама тај однос ће наставити да се мења у корист земаља БРИКС-а.Чизма главу чуваАмерика губи ту економску трку, али, напомиње Рапаић, не губи трку у оружању. Американци су и даље светска сила број један када је војска у питању и то је оно што их одржава на врху уз долар све док је он најјача светска валута. Како се процес дедоларизације буде појачавао, моћ САД ће се смањивати. А у којој мери ће посезати за оружјем, као у случају Ирана, то нико не би могао да предвиди.На питање шта се може очекивати од сусрета Трампа и кинеског председника Си Ђинпинга крајем септембра у Америци, он указује на амбивалентност односа САД и Кине.„Оне и даље зависе једна од друге. Када би та потражња за кинеским производима у Америци стала, Кина би економски значајно назадовала. Она извози око 15 одсто свог укупног извоза у Сједињене Америчке Државе.То је огромно. Американци су највећи купци кинеских производа и то највећи купци најсофистициранијих кинеских производа. Не верујем да ће доћи до неке ескалације односа. Ја мислим да је Кини неопходна Америка у овом тренутку колико је и обрнут случај“, оценио је Рапаић у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:

кина

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – економија, економија, кина, анализе и мишљења, енергија спутњика