https://sputnikportal.rs/20260801/sport-fudbal-kako-je-infantino-uspeo-da-unese-krizu-u-svetsko-prvenstvo-koje-jos-nije-ni-pocelo-1201901949.html
Како је Инфантино успео да унесе кризу у Светско првенство које још није ни почело
Како је Инфантино успео да унесе кризу у Светско првенство које још није ни почело
Sputnik Србија
Када је ФИФА 2023. године саопштила да ће домаћини Светског првенства 2030. бити Шпанија, Португалија и Мароко, одлука је представљена као симбол повезивања... 01.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-01T07:52+0200
2026-08-01T07:52+0200
2026-08-01T07:52+0200
спорт
спорт
фудбал
фифа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111655/08/1116550867_0:0:2980:1677_1920x0_80_0_0_a106c50fdc6e80dd85ac89bfc8618d52.jpg
Само неколико година касније, та идеја делује далеко од стварности.Односи између Шпаније и Марока поново су оптерећени спором око Сеуте и Мелиље, мигрантском кризом и све оштријом дипломатском реториком. Истовремено, Доналд Трамп последњих месеци све отвореније напада шпанске власти кроз економске и политичке мере, додатно компликујући односе између Вашингтона и Мадрида. После Светског првенства 2026. у Сједињеним Државама, на ком је председник ФИФА Ђани Инфантино готово свакодневно био уз Трампа и практично постао део његовог јавног наступа, многи су већ постављали питање колико је први човек светског фудбала спреман да спорт подреди политичким интересима.Управо у таквом тренутку, Инфантино је отворио нову кризу – овога пута унутар саме ФИФА.План да се оснује компанија „FIFA Forward Enterprise“, вредна око 20 милијарди долара, и да се петина њеног капитала прода приватним инвестиционим фондовима изазвао је најозбиљнији сукоб између ФИФА и УЕФА у последњих неколико деценија. Европска кућа фудбала једногласно је одбацила предлог и најавила да њених 55 чланица неће учествовати у ФИФА такмичењима док год пројекат остане на снази.Последице такве одлуке далеко превазилазе административни спор око комерцијалних права. Без европских репрезентација Светско првенство би изгубило највећи део свог спортског и комерцијалног значаја, а под знаком питања нашло би се и само домаћинство турнира који би требало да организују управо европске земље.Зато није случајно што је шпански лист „Ел Еспањол“ објавио да Шпанија и Португалија више нису спремне да наставе организацију Мундијала уколико ФИФА не одустане од спорног пројекта. Другим речима, земље које су прихватиле улогу домаћина сада прете повлачењем због одлуке институције која је турнир и поверила њима.Истовремено, Мароко је заузео знатно умеренији став. Афричка фудбалска конфедерација није подржала европски бојкот, већ је најавила да ће тек анализирати предлог ФИФА. Управо та разлика у приступу могла би да постане нови извор тензија међу самим домаћинима, посебно јер ни после неколико година није дефинитивно одлучено да ли ће финале бити одиграно у Мадриду или Казабланки.У таквој атмосфери Инфантинова посета Мароку добила је додатну политичку тежину. Док траје највећи сукоб са европским савезима откако је преузео ФИФА, председник светске куће фудбала одлучио је да присуствује прослави Дана престола поводом годишњице крунисања краља Мухамеда VI. Сам избор тренутка био је довољан да изазове пажњу, али је још више одјекнула његова порука да ће Светско првенство 2030. бити „најбоље у историји јер ће се одржати у најлепшој земљи – Мароку“.Та изјава тешко да је могла да буде примљена равнодушно у Шпанији и Португалији, државама које са Мароком деле домаћинство и које истовремено воде најоштрији спор са ФИФА око будућности светског фудбала. Када председник организације која би требало да представља све домаћине издвоји само једног и јавно га представи као центар будућег шампионата, неминовно се поставља питање да ли је реч о дипломатском пропусту или свесној политичкој поруци.Због тога данашња криза далеко превазилази питање приватних инвестиционих фондова. Она се дешава у тренутку када су односи Шпаније и Марока већ оптерећени територијалним и дипломатским споровима, када су односи Мадрида и Вашингтона додатно погоршани после Трампових политичких напада и када је Инфантино већ био критикован због изузетно блиског односа са америчким председником током Мундијала 2026. Уместо да буде посредник који окупља све актере око највећег спортског догађаја на свету, први човек ФИФА утисак је да истовремено отвара нове политичке, финансијске и институционалне фронтове.Ако се спор са УЕФА не реши, Светско првенство 2030. могло би да постане први Мундијал у историји чија највећа неизвесност неће бити ко ће подићи трофеј, већ да ли ће турнир уопште бити организован у облику у ком је првобитно замишљен. Иронија је у томе што та криза не долази споља, већ из саме ФИФА, организације која би требало да буде гарант стабилности светског фудбала.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, фудбал, фифа
Како је Инфантино успео да унесе кризу у Светско првенство које још није ни почело
Када је ФИФА 2023. године саопштила да ће домаћини Светског првенства 2030. бити Шпанија, Португалија и Мароко, одлука је представљена као симбол повезивања два континента и три различите културе. Мундијал је требало да буде политички најбезбеднији турнир у историји, пример сарадње Европе и Африке и прослава стогодишњице светских шампионата.
Само неколико година касније, та идеја делује далеко од стварности.
Односи између Шпаније и Марока поново су оптерећени спором око Сеуте и Мелиље, мигрантском кризом и све оштријом дипломатском реториком. Истовремено, Доналд Трамп последњих месеци све отвореније напада шпанске власти кроз економске и политичке мере, додатно компликујући односе између Вашингтона и Мадрида.
После Светског првенства 2026. у Сједињеним Државама, на ком је председник ФИФА Ђани Инфантино готово свакодневно био уз Трампа и практично постао део његовог јавног наступа, многи су већ постављали питање колико је први човек светског фудбала спреман да спорт подреди политичким интересима.
Управо у таквом тренутку, Инфантино је отворио нову кризу – овога пута унутар саме ФИФА.
План да се оснује компанија „FIFA Forward Enterprise“, вредна око 20 милијарди долара, и да се петина њеног капитала прода приватним инвестиционим фондовима изазвао је најозбиљнији сукоб између ФИФА и УЕФА у последњих неколико деценија. Европска кућа фудбала једногласно је одбацила предлог и најавила да њених 55 чланица неће учествовати у ФИФА такмичењима док год пројекат остане на снази.
Последице такве одлуке далеко превазилазе административни спор око комерцијалних права. Без европских репрезентација Светско првенство би изгубило највећи део свог спортског и комерцијалног значаја, а под знаком питања нашло би се и само домаћинство турнира који би требало да организују управо европске земље.
Зато није случајно што је шпански лист „Ел Еспањол“ објавио да Шпанија и Португалија више нису спремне да наставе организацију Мундијала уколико ФИФА не одустане од спорног пројекта. Другим речима, земље које су прихватиле улогу домаћина сада прете повлачењем због одлуке институције која је турнир и поверила њима.
Истовремено, Мароко је заузео знатно умеренији став. Афричка фудбалска конфедерација није подржала европски бојкот, већ је најавила да ће тек анализирати предлог ФИФА.
Управо та разлика у приступу могла би да постане нови извор тензија међу самим домаћинима, посебно јер ни после неколико година није дефинитивно одлучено да ли ће финале бити одиграно у Мадриду или Казабланки.
У таквој атмосфери Инфантинова посета Мароку добила је додатну политичку тежину.
Док траје највећи сукоб са европским савезима откако је преузео ФИФА, председник светске куће фудбала одлучио је да присуствује прослави Дана престола поводом годишњице крунисања краља Мухамеда VI. Сам избор тренутка био је довољан да изазове пажњу, али је још више одјекнула његова порука да ће Светско првенство 2030. бити „најбоље у историји јер ће се одржати у најлепшој земљи – Мароку“.
Та изјава тешко да је могла да буде примљена равнодушно у Шпанији и Португалији, државама које са Мароком деле домаћинство и које истовремено воде најоштрији спор са ФИФА око будућности светског фудбала.
Када председник организације која би требало да представља све домаћине издвоји само једног и јавно га представи као центар будућег шампионата, неминовно се поставља питање да ли је реч о дипломатском пропусту или свесној политичкој поруци.
Због тога данашња криза далеко превазилази питање приватних инвестиционих фондова. Она се дешава у тренутку када су односи Шпаније и Марока већ оптерећени територијалним и дипломатским споровима, када су односи Мадрида и Вашингтона додатно погоршани после Трампових политичких напада и када је Инфантино већ био критикован због изузетно блиског односа са америчким председником током Мундијала 2026.
Уместо да буде посредник који окупља све актере око највећег спортског догађаја на свету, први човек ФИФА утисак је да истовремено отвара нове политичке, финансијске и институционалне фронтове.
Ако се спор са УЕФА не реши, Светско првенство 2030. могло би да постане први Мундијал у историји чија највећа неизвесност неће бити ко ће подићи трофеј, већ да ли ће турнир уопште бити организован у облику у ком је првобитно замишљен. Иронија је у томе што та криза не долази споља, већ из саме ФИФА, организације која би требало да буде гарант стабилности светског фудбала.
