https://sputnikportal.rs/20260802/1201936937.html
Трагови историје у причама уз огњиште
Трагови историје у причама уз огњиште
Sputnik Србија
Како се учи древни филигрански занат, може ли се за десет дана овладати основним знањима а онда израђивати сопствени накит и украсни предмети, шта школа... 02.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-02T16:00+0200
2026-08-02T16:00+0200
2026-08-02T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/02/1201936779_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_c71aece867f5b920aaae5ca4d2d1a5af.jpg
Трагови историје у причама уз огњиште
Sputnik Србија
Како се учи древни филигрански занат, може ли се за десет дана овладати основним знањима а онда израђивати сопствени накит и украсни предмети, шта школа филиграна отворена седми пут у Манаковој кући пружа полазницима и о каквом је чувању српског средњовековног наслеђа реч – за „Орбиту културе“ објашњавају организаторка ове школе, историчар уметности Милена Ђурица и филигранисткиња и ликовна уметница Ивана Станковић.
Колико историје остане сачувано у књигама а колико у сећањима људи, народним предањима и причама које се слушају крај огњишта – о томе разговарамо с писцем и новинаром Владом Арсићем, аутором збирке „Приче уз огњиште“н насталих на трагу истинитих догађаја и заборављених легенди.
Може ли уметност да остане слободна онда када слободе готово да нема – питање је којим се бави изложба „И у ропству – слобода! Српска уметност за време Другог светског рата“ у Галерији САНУ. Како је изгледало уметничко стварање у условима окупације, зашто је овај период деценијама остао на маргини историје уметности и шта нам дела настала у рату говоре данас - питамо ауторку изложбе Ирину Томић.
Како је Моцартово ремек-дело „Фигарова женидба“ спојило младе кинеске и искусне српске оперске уметнике, са циљем да поред извођења на сцени пруже будућим оперским звездама и прилику да истраже стил и драмску сложеност Моцартовог оперског стваралаштва, каква је у свему томе улога ГИПАК програма за младе оперске уметнике – питамо Невену Живковић, пијанисту и корепетитора, као и првака Опере Народног позоришта Владимира Андрића.
Како се учи древни филигрански занат, може ли се за десет дана овладати основним знањима а онда израђивати сопствени накит и украсни предмети, шта школа филиграна отворена седми пут у Манаковој кући пружа полазницима и о каквом је чувању српског средњовековног наслеђа реч – за „Орбиту културе“ објашњавају организаторка ове школе, историчар уметности Милена Ђурица и филигранисткиња и ликовна уметница Ивана Станковић.Колико историје остане сачувано у књигама а колико у сећањима људи, народним предањима и причама које се слушају крај огњишта – о томе разговарамо с писцем и новинаром Владом Арсићем, аутором збирке „Приче уз огњиште“н насталих на трагу истинитих догађаја и заборављених легенди.Може ли уметност да остане слободна онда када слободе готово да нема – питање је којим се бави изложба „И у ропству – слобода! Српска уметност за време Другог светског рата“ у Галерији САНУ. Како је изгледало уметничко стварање у условима окупације, зашто је овај период деценијама остао на маргини историје уметности и шта нам дела настала у рату говоре данас - питамо ауторку изложбе Ирину Томић.Како је Моцартово ремек-дело „Фигарова женидба“ спојило младе кинеске и искусне српске оперске уметнике, са циљем да поред извођења на сцени пруже будућим оперским звездама и прилику да истраже стил и драмску сложеност Моцартовог оперског стваралаштва, каква је у свему томе улога ГИПАК програма за младе оперске уметнике – питамо Невену Живковић, пијанисту и корепетитора, као и првака Опере Народног позоришта Владимира Андрића.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Како се учи древни филигрански занат, може ли се за десет дана овладати основним знањима а онда израђивати сопствени накит и украсни предмети, шта школа филиграна отворена седми пут у Манаковој кући пружа полазницима и о каквом је чувању српског средњовековног наслеђа реч – за „Орбиту културе“ објашњавају организаторка ове школе, историчар уметности Милена Ђурица и филигранисткиња и ликовна уметница Ивана Станковић.
Колико историје остане сачувано у књигама а колико у сећањима људи, народним предањима и причама које се слушају крај огњишта – о томе разговарамо с писцем и новинаром Владом Арсићем, аутором збирке „Приче уз огњиште“н насталих на трагу истинитих догађаја и заборављених легенди.
Може ли уметност да остане слободна онда када слободе готово да нема – питање је којим се бави изложба „И у ропству – слобода! Српска уметност за време Другог светског рата“ у Галерији САНУ. Како је изгледало уметничко стварање у условима окупације, зашто је овај период деценијама остао на маргини историје уметности и шта нам дела настала у рату говоре данас - питамо ауторку изложбе Ирину Томић.
Како је Моцартово ремек-дело „Фигарова женидба“ спојило младе кинеске и искусне српске оперске уметнике, са циљем да поред извођења на сцени пруже будућим оперским звездама и прилику да истраже стил и драмску сложеност Моцартовог оперског стваралаштва, каква је у свему томе улога ГИПАК програма за младе оперске уметнике – питамо Невену Живковић, пијанисту и корепетитора, као и првака Опере Народног позоришта Владимира Андрића.
