Од Аљаске, преко Трампа и Вајта – до „Видовдана“ пред 20.000 људи у Арени
13:17 02.08.2026 (Освежено: 14:47 02.08.2026)
Пратите нас
Када је судија прекинуо борбу после свега тридесет секунди и подигао руку Урошу Медићу, чинило се да је посао одрађен рутински. Данијел Родригес био је нокаутиран, Арена је експлодирала, а српски борац остварио је победу пред више од 20.000 навијача. Међутим, иза тих 30 секунди крије се прича која траје годинама.
Медић је одавно напустио Србију и отишао у Сједињене Америчке Државе, где је најпре боравио на студентском програму на Аљасци. Управо тамо почео је пут који га је одвео до највеће светске ММА организације – УФЦ-а, у који је стигао преко квалификација и прилике коју му је пружио први човек организације Дејна Вајт.
И када је остварио сан да постане УФЦ борац, уследио је нови проблем. Годинама није могао да путује због компликација са америчком имиграционом службом и статусом боравка. Иако је имао радну дозволу, његов случај није напредовао, па је сваки одлазак из САД представљао ризик. Због тога дуго није могао да долази у Србију.
Све се променило после једне од највећих победа његове каријере, када је у фебруару ове године брутално нокаутирао Џефа Нила и ушао међу најбоље борце своје категорије. Уместо да говори само о противнику, Медић је тада пред камерама упутио необичан апел.
„Имам један проблем. Имиграционо ме држи, још не могу да путујем. Господине председниче Трампе, ако гледате ово, помозите ми. Желим да се на лето борим на УФЦ догађају у Београду.“
Није прошло много, а уследио је телефонски позив који је обишао свет. Захваљујући Дејни Вајту, Медић је разговарао са председником САД Доналдом Трампом, који му је поручио да достави потребну документацију како би проблем био решен. Српски борац је убрзо објавио да може да путује и да долази у Србију.
Истовремено, Медић није крио жељу да управо Београд постане домаћин УФЦ догађаја. О тој идеји разговарао је и са Дејном Вајтом, уверавајући га да Србија заслужује спектакл највеће светске ММА организације. Неколико недеља касније, Вајт је и званично потврдио да ће УФЦ организовати приредбу у Београду.
Због свега тога победа над Родригесом није била само још један успешан наступ.
„Био сам у зони у том моменту. Био сам дуго ван Србије, а сада сам последње две недеље овде и није се ни осећало као да сам стигао. Био сам далеко од породице, ван своје куће и све ово је огромно. Људи су дошли и показали ми љубав и подршку и мислим да нико жив не би могао да ме победи“, рекао је Медић после меча.
Посебан тренутак догодио се и пре почетка борбе. У октагон је изашао уз песму „Видовдан“, док је цела Арена певала заједно са њим.
„Борим се у пуним аренама у САД и ништа ми не значи као ово. Људи који су ме одгајали, који ме знају цео живот... цела хала је певала. Лудило“, није крио емоције српски борац.
Појаснио је потом и због чега је одлучио да у кавез уђе уз „Видовдан“.
„То нам је друга химна. Има посебно место у срцу. Изабрао сам трубаче јер имају велико место у мом срцу. Нема боље песме за ову ситуацију.“
Иако је борба трајала само пола минута, Медић није жалио због тога.
„Битно је да сам победио и да сам неповређен. Како ми се чини, није ни он повређен. Неко је морао да изгуби и то нисам смео да будем ја“, истакао је Медић.
Атмосфера и навијачи који су га бодрили пробудили су снажне емоције.
„Нисам могао да замислим да ће овако да изгледа. Емотивно, бучно... Био сам фокусиран на задатак и нисам могао да обратим пажњу на све око себе. Једва чекам да погледам снимак и покушам да сварим све што се догодило“, рекао је Медић.
Одмах по завршетку борбе имао је и жељу за наредни изазов.
„Лион Едвардс. Ако буде доступан. Ако не жели, борићу се са неким другим“, јасан је био српски борац.
Већ зна наредни циљ.
„Можда би било боље да сам добио појас. Једино би тако било боље. Следеће године бисмо могли да донесемо појас кући“, закључио је Медић.
После година проведених далеко од Србије, проблема са путовањима и борбе за сваки корак у УФЦ-у, Медић је коначно дочекао вече о којем је маштао. Победио је за свега 30 секунди, али је до тог тренутка пут трајао готово читаву деценију.
