Зашто је важно заштити се од од вештачке интелигенције – као Русија
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом
Пратите нас
Изузетно је важно имати АИ законе какве Русија уводи. Деца у Србији врло често долазе до података преко интернета који негирају геноцид у Јасеновцу и злочине у НДХ, док, с друге стране, промовишу тезе о ,,геноциду" у Сребреници. То је почетак једног много ширег процеса, зато је важно заштитити се од вештачке интелигенције.
Овако писац и публициста Слободан Стојичевић коментарише опасности које неконтролисана употреба и имплементација система вештачке интелигенције може да произведе.
Контрола АИ негде мора почети, предуго је ова грана технологије препуштана ,,самој себи", а изгледа да је Русија међу првима почела да мисли на опасности које са тиме долазе.
Руски председник Владимир Путин потписао је закон којим се успоставља правни оквир за развој, имплементацију и употребу великих модела вештачке интелигенције у Руској Федерацији, а закон уводи појмове суверених и националних модела АИ и омогућава њиховим творцима приступ државним подацима ради обуке.
Добре вести
Стојичевић каже да је потписивање овог закона јако добра вест и да се такав корак одавно чекао. Вештачка интелигенција се не користи само за оно за шта ми мислимо да се користи, односно за чет-ботове које најчешће имамо у виду када кажемо „вештачка интелигенција“. Вештачка интелигенција је, у ствари, технологија у виду неуронских мрежа које се користе за много тога, а само једна од тих примена јесу велики језички модели и оно што ми видимо као ЧетЏиПиТи или Џемини, путем којих можемо да разговарамо и комуницирамо са вештачком интелигенцијом.
Када је реч о самим моделима, односно великим језичким моделима које Руси развијају, тамо су сада најважнија два: ГигаЧет, који развија Сбербанка, и Алиса, коју развија Јандекс. Због тога су и уведена ова два појма – суверени и национални.
Суверени модел би био ГигаЧет. То значи да је Сбербанка уложила огроман новац и да га и даље улаже у развој модела попут ЧетЏиПиТи-ја или Џеминија. Са њим може да се комуницира, за сада на руском и енглеском језику. Недавно сам разговарао са Сергејем Марковим, који је шеф лабораторије, и питао сам га када ће бити могуће коришћење и на српском језику. У принципу може и сада, али је проблем регистрација, зато што Русија захтева регистрацију приликом приступа из Србије. Потребан је и руски број телефона како би се потврдило ко користи систем, објашњава Стојичевић за Спутњик.
Ту је и модел Алиса, који развија Јандекс. Они су у последње време направили заокрет и почели да сарађују са једном кинеском компанијом, односно да свој модел обучавају на њеним моделима, додатно га унапређујући. То је бржи, лакши и јефтинији пут, каже Стојичевић, али с друге стране тај модел више није у потпуности суверен, јер се у њега уносе појмови и концепти из кинеског великог језичког модела. Управо због тога је и направљена разлика између суверених и националних модела, објашњава наш саговорник.
Русија ће и убудуће наставити да помаже развој ових система, највероватније и више него до сада, јер мора да одржи корак са Американцима и Кинезима, који улажу огроман новац. Кинези то чине директно кроз државна улагања и са берзе, док Американци такође користе државни новац, само кроз различите инвестиционе фондове и друге механизме. Међутим, да би се очувала национална компонента, мора се радити на другачији начин.
Ако се користе велики језички модели са Запада, онда се и њихови појмови и вредносни оквири преносе у руски интернет, што би у перспективи могло да нанесе велику штету. Класичан пример је Крим. Данас, ако на руском моделу, као што су Алиса или ГигаЧет, поставите питање чији је Крим, добићете одговор да је руски. Али ако поставите питање који су руски градови на обали Црног мора, понекад се провуче одговор да Севастопољ није руски град. То значи да велики језички модел и даље користи одређене параметре преузете са Запада, што у перспективи може представљати озбиљан проблем.
Злоупотребе
Још један проблем који се овде јавља јесте злоупотреба вештачке интелигенције која се већ увелико користи за преваре, генерисање гласа, синтетисање личности и крађу личних података. На основу огромних количина података, вештачка интелигенција сама препознаје људе који су подложни манипулацији и преварама, па од милиона телефонских бројева издваја оне код којих постоји највећа вероватноћа да ће бити успешно преварени.
Посебно је опасно коришћење вештачке интелигенције за манипулацију становништвом. Данашњи системи већ могу да препознају људе који су поводљиви и подложни притисцима, а затим да им преко друштвених мрежа, месинџера и других комуникационих канала пласирају управо оне информације које ће их усмерити ка одређеном ставу или понашању. Различити људи различито реагују на исту информацију. Зато се селективним пласирањем садржаја одређеним групама људи може постићи да они промене мишљење или донесу одлуке које у нормалним околностима не би донели.
Из тог разлога још једну врло битну компоненту овог закона чини обележавање садржаја који су настали уз помоћ вештачке интелигенције. Данас се појављује огроман проблем такозваних ,,дипфејк" садржаја, односно провере веродостојности информација, што би овим требало да буде решено.
Шта је стварност
Генерисање гласа и слике достигло је такав ниво да је понекад готово немогуће разликовати прави снимак од генерисаног, објашњава Стојичевић. Већ сада се дешавају бројне преваре, па смо тако сведоци генерисаних снимака Трампа, папе и других јавних личности које изговарају и раде ствари које никада нису рекле или урадиле.
У држави која води Специјалну војну операцију, то је посебно опасно, јер се могу генерисати видео-снимци са лажним наредбама војсци, изјавама губернатора и слично. Такви случајеви су се већ дешавали, када су се појављивали снимци губернатора који позивају грађане да иду у склоништа или проглашавају ваздушну опасност.
Ово ће у будућности представљати један од највећих проблема, јер подрива поверење грађана у средства јавног информисања и ово је један од првих закона који покушава да се томе супротстави, каже наш саговорник.
Шта је најгоре што се може десити?
Нико још увек не може са сигурношћу да каже шта је најгори могући сценарио у вештачкој интелигенцији, зато што вештачка интелигенција још није достигла оно што се назива општом или апсолутном вештачком интелигенцијом, објашњава наш саговорник. Сви мање или више идемо у сусрет ономе што се назива сингуларност, али нико не зна шта ће се догодити када вештачка интелигенција постане способна да самостално унапређује саму себе.
Ми данас већ видимо нове системе, попут Клауд Кода, који претражује изворни код и проналази експлоите, односно безбедносне пропусте настале приликом писања програма, можда и пре десет, петнаест или двадесет година. На тај начин могуће је ући у бројне програме који се и данас користе. Превелико повезивање човековог живота са дигитализацијом изузетно је опасно, јер ми у првом тренутку видимо само погодности, односно бенефите, док истовремено остављамо огромну количину личних података. Ти подаци се прикупљају и на основу њих се прави профил сваког човека. Затим се развијају такозвани алгоритми препорука, који нам приказују управо оно што желимо да чујемо или на шта смо емотивно најосетљивији. На тај начин може се утицати на наше понашање и управљати нашим одлукама.
Ситуација код нас
Свака држава која данас развија вештачку интелигенцију већ почиње да доноси одређене законе у тој области и свакој држави ће у будућности бити неопходно да се тиме озбиљно бави. Наравно, то ће најпре чинити велике силе попут Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава, али и многе друге земље које данас развијају велике језичке моделе.
Ми ћемо једног дана, ако не будемо развијали сопствене језичке моделе и ако не будемо улагали у вештачку интелигенцију, морати да се приклонимо једном од техноекономских блокова, којих ће, највероватније, бити три, четири или пет. Они ће међусобно конкурисати и сваки ће имати своје системе. У нашем случају то је изузетно важно. Већ сада деца врло често долазе до погрешних историјских података и то је само један део много ширег друштвеног процеса.
Интернет иде ка свом распаду, односно ка крају онаквог интернета каквог данас познајемо, тврди Стојичевић. Ово што се данас може видети на мрежама није више слобода, већ анархија, а један од главних проблема је што глобална мрежа руши националне границе. Оно што је код нас кривично дело, у некој другој држави можда није.
Добар део држава већ је у потпуности дигитализовао своју државну управу. У случају успешног напада на базе података, држава практично неће знати ништа о самој себи. Такви случајеви већ су се дешавали. У Јужној Кореји је пре две године изгорео дата центар, након чега су изгубљени бројни подаци о радним књижицама и државним службеницима. Недавно је у Румунији изгубљен геодетски регистар, који сада покушавају да обнове, што није увек могуће.
Све ово представља изузетно велику опасност у будућности и зато је добро што је Русија донела овакав закон, јер је једна од малобројних земаља која већ сада покушава да се заштити од ризика које носи вештачка интелигенција. Већина других држава јури у дигитализацију и примену вештачке интелигенције, не узимајући довољно у обзир све опасности које она са собом носи, закључује Стојичевић.
Погледајте и:
