Црно јој је само име – Црну Гору ставили међу афричке земље за прихват миграната
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Црна Гора и мигранти
Пратите нас
Ако би Савет Европе усвојио предлог Италије за размештање миграната, то би значило да је Црна Гора једина европска држава, ако се изузме Јерменија, у којој би били отворени кампови за њих, поред афричких држава и једне државе из Азије. Сама та чињеница би отворила читав низ питања: зашто је тако и због чега је изабрана управо Црна Гора.
Овако политички аналитичар и председник Центра реалне политике Војин Грубач коментарише идеју Италије да на седници Савета Европске уније 4. августа предложи оснивање центара за смештај и репатријацију илегалних миграната у више земаља.
На прелиминарној листи земаља у којима би такви центри могли бити отворени налазе се Руанда, Гана, Сенегал, Тунис, Либија, Мауританија, Египат, Уганда, Етиопија, Узбекистан, Јерменија и – Црна Гора.
Може ли се рећи „не“?
Уколико се италијански предлог усвоји на Савету Европе, Грубач верује да ће Црна Гора и даље моћи да се одупре његовој имплементацији. Таква одлука би сигурно покренула одређене процесе како у друштву, тако и у политици.
Имамо пример Албаније, где је 2023. године била усвојена одлука о отварању два центра за мигранте. Томе су се успротивили италијански судови, тако да од тога није било ништа. Поред тога, министар спољних послова Албаније изјавио да његова земља неће потписати продужење тог споразума. Дакле, из случаја Албаније видимо да су остварење такве замисли код њих осујетиле две препреке – прва су били поступци пред италијанским судовима, а други одлука саме Албаније да се такав уговор не продужи, каже Грубач за Спутњик.
Он сматра да ће Црна Гора такође бити у позицији да одлучује, али да ће постојати два важна фактора – притисак европских институција и јавност у Црној Гори. По свему судећи, јавност ће бити изразито против таквог решења и тражиће објашњење зашто је баш њихова земља, као мала држава са око 560.000 становника, предложена за један толико ризичан пројекат.
Апсурд данашњице
Врло је тешко проценити да ли су поједине европске структуре одлучиле да на овај начин тестирају Црну Гору, додаје наш саговорник. Поготово је сулуд тајминг у којем се одлучује о оваквој ствари.
Видимо да Европа већ годинама има озбиљну мигрантску кризу. Имали смо и недавне догађаје у Шпанији, који су изазвали снажан раст антимигрантског расположења широм Европе. Због тога је предлагање отварања оваквих центара у Европи прилично апсурдно. С друге стране, све су прилике да ће јавност Црне Горе заузети јасан став и да ће политичке странке морати да га уважавају због избора.
Уколико би се занемарило мишљење јавности, могле би се очекивати необичне појаве на наредним изборима, тврди Грубач. После одласка Мила Ђукановића политички систем у Црној Гори и даље је прилично нестабилан, уз бројне проблеме, пре свега у правосуђу. Свако додатно политичко таласање могло би да доведе до радикализације политичке сцене, упозорава он.
И један камп је превише
Од свих наведених земаља, Црна Гора има убедљиво најмање становника. Друга европска земља после ње је Јерменија која има пет пута више житеља. На питање да ли би оваква одлука утицала и на економију Црне Горе, а не само на друштво, Грубач каже:
У Албанији, која је много већа од Црне Горе, пропао је план о отварању два мигрантска центра. Што се тиче Црне Горе, моја је процена да би и један камп био превише. Међутим, пре него што се било шта прихвати или одбије, неопходно је да јавност добије потпуне информације о томе о каквом профилу миграната је реч. Да ли су то мигранти који се нису уклопили у европски цивилизацијски круг и који не поштују законе Европе, па их из тих разлога депортују у те кампове, или се ради о неком другом профилу људи.
Уколико је реч о високообразованим мигрантима, стручњацима у својим изабраним областима који би могли да допринесу развоју црногорске привреде, онда је то једна тема, сматра наш саговорник. Међутим, ако је реч о мигрантима који су неконтролисани, који су кршили законе, и европске и цивилизацијске, и који су се недостојно понашали у срединама где су били, то је већ сасвим друго питање. У том случају, те људе не би требало пуштати ван таквих центара.
Ако је крајњи циљ да се они сви врате у државе из којих су дошли у ЕУ, ако је то разлог, поставља се питање зашто се одмах не пребацују у те државе, зашто им је потребна Црна Горра. Треба сачекати да се отвори јавна расправа по том питању, која ће моментално уследити. Знамо колика је моћ медија и друштвених мрежа, а о томе ће морати да воде рачуна и власт у Црној Гори и институције у Бриселу. Већ сада се, управо због тога што је Црна Гора једина европска држава на том списку, може очекивати снажно противљење јавности, закључује Грубач.
Погледајте и:
