Катастрофа на Нептуну: Телескоп „Веб“ открио трагове бурне историје планете сањара
22:50 03.08.2026 (Освежено: 23:02 03.08.2026)
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Нова посматрања појединих Нептунових месеца и прстенова пружају доказе о катастрофи која се догодила пре неколико милијарди година у близини најудаљеније планете Сунчевог система, када је небеско тело величине Плутона изазвало прави хаос и серију судара, закључили су истраживачи агенције НАСА користећи телескоп „Џејмс Веб“.
Истраживачи су користили овај свемирски телескоп како би испитали састав три мала унутрашња Нептунова месеца, Протеуса, Ларисе и Галатеје, као и његових унутрашњих прашњавих прстенова.
Откриће глинених минерала
Том приликом открили су глинене минерале какви се обично очекују дубоко у унутрашњости одређених небеских тела у удаљеним деловима Сунчевог система. Познато је да ови минерали богати магнезијумом постоје на патуљастој планети Церери, која кружи у главном појасу астероида између Марса и Јупитера, као и у појединим метеоритима.
„За настанак ових минерала неопходан је дуготрајан контакт течне воде и стена“, изјавила је планетолог Рајли Дејвис, постдокторски истраживач на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу и главна ауторка студије, пренео је Ројтерс. Она је додала да су сами месеци превише мали и хладни да би се такви хемијски процеси одвијали на њима, тако да је глина морала да дође са другог места, из дубоке унутрашњости много већег, древног небеског тела.
Проналазак овог материјала на Нептуновим унутрашњим месецима указује на катастрофалан догађај из прошлости те планете, у којем су уништена та древна тела, а њихова унутрашњост изложена.
„Од тих остатака касније су се поново формирали мали месеци и прстенови које данас видимо“, рекла је Дејвисова.
Улога Тритона у катастрофи
Истраживачи наводе да је узрочник ове катаклизме вероватно Тритон, који је тренутно највећи Нептунов месец, али је раније боравио у удаљенијем делу Сунчевог система, у области познатој као Којперов појас. Према њиховим речима, негде током прве милијарде година након настанка Сунчевог система пре око 4,5 милијарди година, у хаотичном периоду када су се велике гасовите планете још увек померале ка својим садашњим орбитама, Нептунова гравитација је заробила Тритон.
Тритон је нешто већи од Плутона, још једног тела из Којперовог појаса, али је мањи од Земљиног месеца. Након што је заробљен, гравитационо дејство самог Тритона пореметило је првобитне Нептунове месеце и довело до тога да се већина њих међусобно судари. Садашњи унутрашњи Нептунови месеци временом су настали од дела тако формираних остатака, указују научници.
„Унутрашњост великих ледених месеца обично нам је трајно скривена, закопана испод дебелих слојева воденог леда и доступна само путем модела и закључивања“, навела је Дејвис, додајући да унутрашњи Нептунови месеци можда представљају једино место у Сунчевом систему где може директно да се посматра тај материјал.
Шири контекст и алтернативна објашњења
Остале три велике гасовите планете, Јупитер, Сатурн и Уран, имају системе великих месеца који су настали око саме планете и крећу се приближно кружним путањама, у истом смеру у којем се планета окреће око своје осе. Нептун, који се налази око 30 пута даље од Сунца него Земља, има 16 познатих месеца. Тритон, за који се сматра да је по саставу сличан Плутону, на својој површини има лед од азота, метана и угљен-диоксида, као и танку азотну атмосферу.
Истраживачи су навели да је још једно могуће, мада мање вероватно, објашњење за њихова запажања то да је неко друго тело из Којперовог појаса, величине Плутона, прошло превише близу Нептуна и било разорено његовом гравитацијом.
Према речима Дејвисове, прича о Нептуновим месецима нас подсећа на то да Сунчев систем има бурну историју.
„То је упечатљив пример како један случајан догађај може из темеља да измени архитектуру планетарног система“, закључила је Дејвис.
