Град градила три брата рођена – ниједан није био Албанац: Коме смета српски конзулат у Скадру
18:45 04.08.2026 (Освежено: 19:02 04.08.2026)
© Фото : Снимак екрана/Јутјуб/Boris Teodosijević / Скадар
Пратите нас
Код Албанаца се у новије време показала велика спремност да се историјом проглашава све оно што се суштински може назвати националистичким претеривањем, а што нема везе са утврђеним историјским чињеницама. Тако данас одједном, за њих, Срби немају историјских, дипломатских, културних веза са Скадром, одвајкада српским градом и престоницом.
Овако историчар и професор на београдском универзитету Милош Ковић коментарише албанско противљање отварању српског конзулата у Скадру. У Албанији букте протести незадовољних грађана који се противе овој идеји, тврдећи да Срби немају основа за тако нешто, нити да постоје разлози који би оправдали присуство једне такве српске институције.
Кренимо од почетка
Скадар се налазио у саставу српских држава од њихових првих помињања у историјским изворима. Од раног средњег века био је у саставу државе Вишеслављевића, затим државе Војислављевића, чије је средиште била управо Дукља, објашњава Ковић. По свој прилици, Скадар је био и престоница дукљанске српске државе. Потом је Скадар у саставу државе Немањића, при чему престолонаследници у држави Немањића владају Зетом, односно Дукљом, а њихово средиште је управо град Скадар.
Касније, са пропашћу српских држава, а према турским пописима, Срби чине велики део становништва Скадра, али не само Скадра, већ и читаве северне Албаније. Скадар се налазио и у саставу Пећке патријаршије, која је обухватала и окупљала српски народ у временима када Срби нису имали своју државу, односно од 16. до позног 18. века, рекао је Ковић за Спутњик.
Он подсећа да Српски народ живи у Скадру практично од првих помињања тог града, а из њега потичу неки од значајнијих представника српског народа, попут Николе Вулића, једног од наших најзначајнијих античара и Косте Миличевића, једног од водећих сликара српског импресионизма.
Професор подсећа на то и да је држава Немањића од времена краља Милутина обухватала читаву северну Албанију до реке Маће, а да је у време цара Душана читава Албанија била под влашћу Србије. Међутим, Албанци се очигледно руководе другачијим „историјским изворима“.
Очигледно је да међу Албанцима постоји консензус заснован на искључивом и бескомпромисном схватању сопствених националних интереса. То подразумева неспремност на било какав разговор или компромис о нечему што је одавно утврђена историјска истина, или о легитимним интересима других народа који су суседи Албанаца или живе са њима измешано.
Протеривање Срба
Срби су живели у Скадру одвајкада, све до таласа протеривања и асимилације који се у Албанији одиграо током 20. века, објашњава наш саговорник. Тај талас је нарочито био интензиван од времена краља Ахмеда Зогуа, а окончан је за време диктатуре Енвера Хоџе. У Хоџино време је чак било забрањено и само постојање националних мањина, каже Ковић, па чак и религије. Према томе, Срби су морали да се изјашњавају као Албанци, а цркве, као и џамије, рушене су широм Албаније.
Тако смо дошли до данашњих дана, када су потомци Срба и даље концентрисани у Скадру и околини. Село Врака и даље има већински српско становништво. Према различитим проценама, Срба у северној Албанији има између 10.000 и 40.000, али су они и даље под великим притиском, иако формално више не постоји забрана да се изјашњавају као Срби. Отварање српског конзулата у Скадру могло би да буде коначни почетак озбиљнијег рада са тим Србима.
Ковић подсећа да Срби на територији Албаније нису само православне вере – има и Срба муслимана у околини града Фијера, у централној Албанији, а Србија је коначно почела да ради и са њима. Тамо су почели да стижу српски уџбеници, док је у Скадру релативно недавно обновљена настава српског језика, а удружење Срба и Црногораца који живе у Скадру „Морача-Розафа“ веома је активно. Кад човек данас прошета Скадром, тврди Ковић, увериће се да много људи зна српски језик. Све то говори у прилог чињеници да и те како постоји основа за отварање српског конзулата.
Некад је било забрањено изјашњавати се као Србин. Српска имена и презимена су мењана, при чему су презимена на албанском често имала подругљив смисао. Затим је донета одлука да Срби ипак могу вратити своја имена и презимена, пре свега презимена, али под условом да плате високу новчану накнаду држави. Реч је о остацима остатака једног народа који је асимилован и протеран и баш зато има много основа да се са њима ради, пре свега у северној Албанији.
Реципроцитет
Наш саговорник каже да је отвварање српског конзулата у Скадру и нека врста реципрочног одговора на отварање албанског конзулата у Бујановцу, с тим што је реакција јавности била драстично различита.
Треба приметити да отварање албанског конзулата у Бујановцу није наишло ни на какав одзив, нити реакцију у српској јавности, упркос томе што смо у тим крајевима, пре свега у Прешеву и Бујановцу, имали оружану побуну, као и недавну посету председника Албаније, која је протекла готово без икакве пажње српске јавности. И то није била прва посета председника Албаније тим крајевима која се на тај начин одиграла.
У Србији, па и у Црној Гори, изостала је било каква реакција на најаву отварања албанског конзулата у Бујановцу, док је у Албанији завладала готово потпуна национална мобилизација уз једну врсту новог шовинистичког таласа, каже Ковић. Он такође ове протесте повезује са великим таласом демонстрација које тресу Албаније већ неко време.
Судећи по вестима из Албаније и паролама оних који протестују у Скадру, а који су веома критички настројени према Едију Рами, могуће је да је ово део ширих протеста који ових дана потресају Албанију. Тамо имамо периодичне протесте који умеју да буду веома бурни и агресивни, а у последње време усмерени су против одлуке владе Албаније да практично уступи острво Сазан, код Валоне, породици Трамп, која би тамо требало да гради туристички комплекс. Није искључено да је и овај протест део ширег опозиционог покрета у самој Албанији, у којем се Едију Рами и његовим сарадницима пребацује да нису довољно патриотски оријентисани, закључује Ковић.
Погледајте и:
