Митрополија црногорско-приморска одговорила „Побједи“ о културном добру Манастира
© Sputnik / Наташа Милосављевић
Пратите нас
Митрополија црногорско-приморска огласила се данас поводом писања подгоричке „Побједе“ да је „из ризнице Цетињског манастира нестало 19 културних добара“, уз појашњење да је културно добро збирка црквених ствари, а не појединачан предмет.
Истина је, истичу из Митрополије, да радна група Народног музеја није својим изјештајем обухватила један број предмета из збирке, јер су јој били недоступни, а не да су, како се наводи, нужно нестали.
Уосталом, констатују, да и сам аутор у тексту наводи да је званичан нестанак утврђен само за три панагије украдене у пљачки манастирске ризнице осамдесетих година прошлога вијека.
„Дакле, супротно тврдњи аутора, екипа Народног музеја је имала несметан увид у стање свих предмета, онда кад је дошло до договора са Митрополијом. Можемо рећи да је сарадња била на веома добром нивоу. Тачно је да је Митрополија инсистирала на томе да се тим Народног музеја држи стручног дела без улажења у питања својине над предметима. Због тога је дошло до одлагања предметног прегледа иницираног 2019. године. Но, тада се Митрополија, заједно са свим православним верницима ове земље, као што је јавности добро познато, борила против намере тадашњег режима да Цркву подреди својим партијским и идеолошким интересима. Чим су се прилике стабилизовале, преглед је обављен“, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске.
Ревалоризација и претходни прегледи
Напомињу и да аутор помиње да у току (никад завршене, а добро наплаћене) ревалоризације културних добара 2013/2014. године, стручни тим није имао прилику да изврши „визуелну проспекцију“ предмета из збирке, али прећуткује да је комисија Народног музеја имала свој тим који је претходно прегледао предмете, о чему је писала управо „Побједа“ 19. априла 2013. године.
„Овлашћени представник Митрополије је у Управи полиције дао изјаву у вези са последњом кривичном пријавом поднетом од Народног музеја због сумње на нестанак предмета и користимо прилику да те ставове поновимо“, наводе из МЦП и истичу:
„Могуће је да је нешто од предмета нестало у поменутој крађи, али да нису одмах ни евидентирани, јер се ради о иконама мањих димензија невелике материјалне и културне вредности (углавном руског порекла с краја 19. века – неке чак и одштампане на папиру у дрвеним оквирима). Не умањујући значај сваког предмета из историје, морамо нагласити да у ризници Цетињског манастира и нашим храмовима има много вееднијих експоната (недостајући нису ни били дио сталне поставке)“.
Могућа објашњења и став Цркве
Такође, наводе из МЦП, не искључују могућност да се неки од предмета вратио у посед Народног музеја, као што се то десило са архијерејским жезлом (штаком) митрополита Петра Другог Петровића Његоша, који се сада налази у Његошевом музеју у Биљарди, иако није довољно јасно када је изнет из манастира, а припада истој збирци.
Могуће је, кажу, такође да је, због мноштва икона у манастиру, дошло до изостанка идентификације неких од предмета и да ће се то исправити у наредном периоду.
„На крају, највећи интерес да се ништа од наслеђа трајно не изгуби има управо Црква. Њено свештенство, монаштво и верни народ се свакодневно труде да се изгубљено нађе, разрушено сагради, недостајуће надомести. Уз то, црквена добра се умножавају и то на начин да ће генерације испред нас имати шта да штите и о чему да се брину“, поручили су из Митрополије црногорско-приморске.
Погледајте и:
