https://sputnikportal.rs/20260805/koliki-je-javni-dug-srbije-bio-na-kraju-juna-i-kome-najvise-duguje-1202047065.html
Колики је јавни дуг Србије био на крају јуна и коме највише дугује
Колики је јавни дуг Србије био на крају јуна и коме највише дугује
Sputnik Србија
Јавни дуг Србије на крају јуна износио је 41,29 милијарди евра, а међу повериоцима на првом месту су били купци еврообвезница којима је Србија дуговала 12,41... 05.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-05T20:47+0200
2026-08-05T20:47+0200
2026-08-05T20:47+0200
економија
србија – економија
банке и берза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/1b/1198611703_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_0c08af321651424e0a7e5885f7a7a136.png
Следе купци дугорочних динарских хартија од вредности којима се дуговало 6,94 милијарде, док је дуг пословним банкама на име кредита износио 5,30 милијарди.На четвртом месту листе поверилаца је кинеска Експорт-Импорт банка којој се дуговало 2,82 милијарде евра. Дугови страним владама на име кредита износили су 2,58 милијарди евра, а Међународној банци за обнову и развој 2,24 милијарде.Када је реч о валутној структури дуга, учешће јавног дуга у страној валути на крају јуна износило је 79,1 одсто. Учешће јавног дуга у еврима било је 62,4 одсто, у америчким доларима 11,5 одсто, а у посебним правима вучења (SDR) 5,1 одсто. Петина дуга, прецизније 20,9 одсто, била је у динарима.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, банке и берза
србија – економија, банке и берза
Колики је јавни дуг Србије био на крају јуна и коме највише дугује
Јавни дуг Србије на крају јуна износио је 41,29 милијарди евра, а међу повериоцима на првом месту су били купци еврообвезница којима је Србија дуговала 12,41 милијарду евра, показују подаци Управе за дуг Министарства финансија.
Следе купци дугорочних динарских хартија од вредности којима се дуговало 6,94 милијарде, док је дуг пословним банкама на име кредита износио 5,30 милијарди.
На четвртом месту листе поверилаца је кинеска Експорт-Импорт банка којој се дуговало 2,82 милијарде евра. Дугови страним владама на име кредита износили су 2,58 милијарди евра, а Међународној банци за обнову и развој 2,24 милијарде.
Када је реч о валутној структури дуга, учешће јавног дуга у страној валути на крају јуна износило је 79,1 одсто. Учешће јавног дуга у еврима било је 62,4 одсто, у америчким доларима 11,5 одсто, а у посебним правима вучења (SDR) 5,1 одсто. Петина дуга, прецизније 20,9 одсто, била је у динарима.
