https://sputnikportal.rs/20260805/naucna-enigma-zasto-su-ljudi-ledenog-doba-uglavnom-ubijali-zenke-mamuta-1202041315.html
Научна енигма: Зашто су људи леденог доба углавном убијали женке мамута
Научна енигма: Зашто су људи леденог доба углавном убијали женке мамута
Sputnik Србија
Након анализе више од 500 мамутских костију, истраживачи су открили да су древни људи више ловили женке мамута из разлога који још нису познати 05.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-05T22:41+0200
2026-08-05T22:41+0200
2026-08-05T22:41+0200
наука и технологија
друштво
мамути
археологија
палеонтологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/05/1202041481_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_5baea6535a72f2a2d25e9cfbd27748c2.png
Вунасти мамути (Mammuthus primigenius) су пре изумирања били важан ресурс за ловце током леденог доба. Животиње су обезбеђивале месо и маст за исхрану, дебелу кожу за одећу и покривање склоништа, као и слоновачу за уметност и украсе. Сад нова студија открива да су наши преци углавном ловили женке мамута.Од 1800-их, археолози су пронашли масивне гомиле мамутских костију које су их збуњивале. Неки тврде да су те гомиле направили ловци, док други верују да су се кости накупиле након што су животиње угинуле природном смрћу. Да би сазнали више о овим локацијама, истраживачи су анализирали древну ДНК 521 вунастог мамута, укључујући 100 јединки пронађених на 11 локација са гомилама костију које су повезане са људима, а које су старе између 20.000 и 30.000 година, и 421 мамута са локација природних наслага широм Европе и Северне Америке.Мужјаци су чинили 66 процената мамута пронађених у природним условима, док су женке чиниле 70 процената јединки на локацијама акумулације костију повезаних са људима.Ови налази дају нове информације о ловачким навикама древних људи. Истраживачи са Стокхолмског универзитета још нису сигурни зашто постоји ова несразмера између мужјака и женки.Вунасти мамути су путовали у полно подељеним крдима, тако да је једна могућност да су се попут модерних слонова женке кретале предвидљивије него мужјаци. Такође се може спекулисати да би било лакше циљати крдо са младим јединкама, кад женке не би биле склоне бежању, пошто су путовале са младим јединкама оба пола.Друга могућност јесте да су издвојени мужјаци чешће страдали у природним замкама, као што су вртаче или клизишта, што објашњава зашто има више њихових костију у природним ситуацијама.Штавише, истраживачи су такође открили мамутски XX/X0 мозаицизам, генетско стање познато као Тарнеров синдром код људи, где јединка има неке ћелије са једном копијом X хромозома, а две у другима. Ово је први пут да је то стање документовано код неке изумрле врсте.Све у свему, ови налази дају нов поглед на начин како су се древни људи односили према вунастим мамутима и експлоатисали их. Такође обезбеђују јаке генетске доказе да су многе гомиле мамутских костију настале путем људске активности.Међутим, иако су налази занимљиви, могу указивати и на нешто мрачније - нови низ доказа да су људи допринели изумирању мамута, кажу научници. Нажалост, вероватно нису схватали да доприносе уништењу сопствених ресурса.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, мамути, археологија, палеонтологија
друштво, мамути, археологија, палеонтологија
Научна енигма: Зашто су људи леденог доба углавном убијали женке мамута
Након анализе више од 500 мамутских костију, истраживачи су открили да су древни људи више ловили женке мамута из разлога који још нису познати
Вунасти мамути (Mammuthus primigenius) су пре изумирања били важан ресурс за ловце током леденог доба. Животиње су обезбеђивале месо и маст за исхрану, дебелу кожу за одећу и покривање склоништа, као и слоновачу за уметност и украсе. Сад нова студија открива да су наши преци углавном ловили женке мамута.
Од 1800-их, археолози су пронашли масивне гомиле мамутских костију које су их збуњивале. Неки тврде да су те гомиле направили ловци, док други верују да су се кости накупиле након што су животиње угинуле природном смрћу.
Да би сазнали више о овим локацијама, истраживачи су анализирали древну ДНК 521 вунастог мамута, укључујући 100 јединки пронађених на 11 локација са гомилама костију које су повезане са људима, а које су старе између 20.000 и 30.000 година, и 421 мамута са локација природних наслага широм Европе и Северне Америке.
Мужјаци су чинили 66 процената мамута пронађених у природним условима, док су женке чиниле 70 процената јединки на локацијама акумулације костију повезаних са људима.
Ови налази дају нове информације о ловачким навикама древних људи. Истраживачи са Стокхолмског универзитета још нису сигурни зашто постоји ова несразмера између мужјака и женки.
„Иако је примамљиво претпоставити да би ловци циљали женке јер су биле мање од одраслих мужјака, стварност је можда била сложенија“, кажу аутори студије.
Вунасти мамути су путовали у полно подељеним крдима, тако да је једна могућност да су се попут модерних слонова женке кретале предвидљивије него мужјаци. Такође се може спекулисати да би било лакше циљати крдо са младим јединкама, кад женке не би биле склоне бежању, пошто су путовале са младим јединкама оба пола.
Друга могућност јесте да су издвојени мужјаци чешће страдали у природним замкама, као што су вртаче или клизишта, што објашњава зашто има више њихових костију у природним ситуацијама.
Штавише, истраживачи су такође открили мамутски XX/X0 мозаицизам, генетско стање познато као Тарнеров синдром код људи, где јединка има неке ћелије са једном копијом X хромозома, а две у другима. Ово је први пут да је то стање документовано код неке изумрле врсте.
Све у свему, ови налази дају нов поглед на начин како су се древни људи односили према вунастим мамутима и експлоатисали их. Такође обезбеђују јаке генетске доказе да су многе гомиле мамутских костију настале путем људске активности.
Међутим, иако су налази занимљиви, могу указивати и на нешто мрачније - нови низ доказа да су људи допринели изумирању мамута, кажу научници. Нажалост, вероватно нису схватали да доприносе уништењу сопствених ресурса.
