Пребиловци као опомена: Злочин који се не сме заборавити
© Фото : Принт скирн /Јутјуб
Пратите нас
Усташе су у Другом светском рату у Пребиловцима починиле такав злочин над Србима да су из овог места тек после 25 година од тог страшног догађаја прва деца стасала за војску. Али ми смо народ склон амнезијама и зато нам се и данас понављају трагедије, каже протојереј Дарко Ђого, поводом обележавања 85 година од злочина над Србима у овом месту.
Страдања српског становништва у овом херцеговачком селу код Чапљине биће обележено парастосом, литургијом и пригодним програмом.
Заборав је најгора опција за будућност
Протојереј Ђого каже за Спутњик да је тужно да многи људи данас не знају детаље овог злочина.
„Нажалост много је оних који не знају, на пример, да у самим Пребиловцима у то доба није било ниједне мушке главе, нико није рачунао да је могуће да неко систематски уништи комплетно цивилно становништво. Злочинке државе највише циљају мушко, војно способно становништво, али то није спречило усташе да направе такав злочин да су из овог места тек након 25 година од злочина прва деца стасала за војску. Дакле, за један дан, када је започео злочин школа која је до тада била школа послужила је заправо као нека врста мучилишта где су и деца и жене мучени, жене силоване и практично је потпуно уништено цивилно становништво,“ подсећа Ђого.
Наш саговорник каже да му је жао што Срби не негују довољно културу сећања, односно сећање на жртве.
Судбина сваке херцеговачке породице
„Страдање је било судбина готово сваке херцеговске породице у Другом светском рату. У нашем крају нема нико ко није имао неку сличну животну причу и ко не би могао да каже нешто о томе. Међутим, као да смо ми на народ, који је на неки начин склон амнезији – и када се погледа и Први светски рат када је реч о логорима, и Други светски рат, где још нису до краја ни истражене наше трауме, наше суочавање с оним што смо доживели... Професор Јован Мирић издао је заиста занимљиву и велику књигу о томе. Кад погледате шта се десило у ратовима '90-тих, колико смо страдали, а онда упарите са сценом неке летње лакомислености где заправо стотине хиљада људи, несвесни историје, садашњости и будућности не виде никакву потребу да се било чега сећају. Да макар када туристички пролазе кроз те крајеве застану и својој деци објасне историју. Када видите то заиста се некад човек запита шта заиста нама треба да се деси да бисмо једном за свагда, или бар једном научили ту историјску лекцију да нам се страдања не понављају него да покушамо да на неки начин учимо из историје,“ наводи саговорник Спутњика.
Протојереј Ђого напомиње да се код нас на жалост историја поновила, не први пут као трагедија а други пут као фарса, већ се нама историја готово увек понавља као трагедија.
„Тужно је видети како људи трче сви на море, почесто баш у те мученике, некада српске крајеве, и потпуности се врате без икаквог сазнања о својој историји, о историји свог народа, то је заиста забрињавајуће. Јер, тај наш заборав је гарант да ће нам се нешто тако у будућности поновити, ако не уложимо свестан труд да освестимо историјске и животне лекције које смо толико пута поновили,“ истиче Ђого.
Обележавање у Пребиловцима организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.
Историјске чињенице говоре за себе
Према историјским изворима, усташке снаге су између 6. и 11. августа 1941. године извеле масовни злочин над српским становништвом Пребиловаца. Већина жртава бачена је у јаму Голубинку, док су други убијени на лицу места.
Према сведочењу Маре Булут, једине особе која је преживела злочин у школи у Пребиловцима, убијани су и жене и деца, уз изузетну суровост. Према подацима које наводе организатори обележавања, у Пребиловцима је убијено око 830 Срба, док из 57 породица нико није преживео.
На подручју Херцеговине евидентирано је око 110 стратишта, од којих су многа биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других. После рата, злочин је дуго био недовољно истраживан у јавности. Јаме у које су бацане жртве забетониране су 1961. године, а ексхумације су почеле 1990. Посмртни остаци више од 4.000 Срба сахрањени су 4. августа 1991. године у спомен-костурници у Пребиловцима.
У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.
Председник Странке независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик поручио је да су Пребиловци херцеговачко село које обавезује, опомиње и позива да никад не заборавимо, да сећање није освета, већ дуг према прецима који нису имали прилику да остаре и која нас учи да заборав отвара врата понављању злочина.
