https://sputnikportal.rs/20260805/turska-pred-resenjem-visedecenijskog-sukoba-moguca-amnestija-za-hiljade-kurdskih-boraca-1202044357.html
Турска пред решењем вишедеценијског сукоба: Могућа амнестија за хиљаде курдских бораца
Турска пред решењем вишедеценијског сукоба: Могућа амнестија за хиљаде курдских бораца
Sputnik Србија
Турска владајућа коалиција поднела је данас парламенту предлог закона чији је циљ постизање мира са Радничком партијом Курдистана (ПКК), између осталог кроз... 05.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-05T17:01+0200
2026-08-05T17:01+0200
2026-08-05T17:01+0200
свет
свет – политика
турска
курди
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/05/1202044766_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_9b99deca35c9d72e8d719f13be964bcd.jpg
Циљ закона је да се омогући повратак у Турску потенцијално више хиљада бивших припадника ПКК и цивила из скровишта у северном Ираку, преноси Ројтерс.Детаљи предлога законаПредлог има подршку већине посланика и очекује се да ће бити усвојен у парламенту касније ове седмице, иако истраживања јавног мњења показују извесну скепсу грађана да ће довести до трајног мира.Према предлогу закона, Савет за националну безбедност Турске проверавао би да ли је група спровела разоружавање, док би одбор који би чинили потпредседник владе, поједини министри и директор обавештајне службе МИТ надгледао предају оружја и разоружавање припадника ПКК. Тај одбор би о току процеса извештавао парламентарну комисију.Према тексту закона у који је Ројтерс имао увид, затворске казне за особе осуђене због чланства у ПКК или помагања тој организацији биле би суспендоване. Такође би била обезбеђена правна заштита за припаднике ПКК који нису учествовали у убиствима и који се врате у Турску у року од шест месеци након усвајања закона.Званичници ПКК осуђени за тешка кривична дела, укључујући руковођење терористичком организацијом и казне доживотног затвора са отежавајућим условима изречене пре 2005. године, не би имали право на правну заштиту нити обуставу казни. То значи да би лидер ПКК Абдулах Оџалан, који се налази у затвору од 1999. године и служи казну доживотног затвора са отежавајућим условима, остао иза решетака.Политичка подршка и историјски контекстОџалан је прошле године позвао ПКК да положи оружје и распусти се, а организација је то прихватила.Предлог закона о „националној солидарности и друштвеној интеграцији“ подржали су владајућа Партија правде и развоја (АКП) председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, њен савезник Партија националистичког покрета (МХП) и прокурдска ДЕМ партија. Већина других странака, укључујући опозицију, такође је изразила подршку.„Данас правимо први корак. Надам се да ћемо наставити до краја на позитиван начин“, рекао је копредседник ДЕМ партије Тунџер Бакирхан.ПКК се налази на листама терористичких организација у Турској, Сједињеним Америчким Државама и Европској унији. Организација је 1984. године покренула оружану побуну, првобитно захтевајући независну курдску државу на југоистоку Турске, али је касније своје захтеве усмерила на аутономију и политичка права Курда. У побуни је од 1984. године погинуло више од 40.000 људи, сукоби су се прелили и преко граница, у Ирак и Сирију.Погледајте и:
турска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – политика, турска, курди
свет – политика, турска, курди
Турска пред решењем вишедеценијског сукоба: Могућа амнестија за хиљаде курдских бораца
Турска владајућа коалиција поднела је данас парламенту предлог закона чији је циљ постизање мира са Радничком партијом Курдистана (ПКК), између осталог кроз заштиту многих бивших припадника те организације од кривичног гоњења и обуставу затворских казни за поједине осуђенике.
Циљ закона је да се омогући повратак у Турску потенцијално више хиљада бивших припадника ПКК и цивила из скровишта у северном Ираку, преноси Ројтерс.
Предлог има подршку већине посланика и очекује се да ће бити усвојен у парламенту касније ове седмице, иако истраживања јавног мњења показују извесну скепсу грађана да ће довести до трајног мира.
Према предлогу закона, Савет за националну безбедност Турске проверавао би да ли је група спровела разоружавање, док би одбор који би чинили потпредседник владе, поједини министри и директор обавештајне службе МИТ надгледао предају оружја и разоружавање припадника ПКК. Тај одбор би о току процеса извештавао парламентарну комисију.
Према тексту закона у који је Ројтерс имао увид, затворске казне за особе осуђене због чланства у ПКК или помагања тој организацији биле би суспендоване. Такође би била обезбеђена правна заштита за припаднике ПКК који нису учествовали у убиствима и који се врате у Турску у року од шест месеци након усвајања закона.
Званичници ПКК осуђени за тешка кривична дела, укључујући руковођење терористичком организацијом и казне доживотног затвора са отежавајућим условима изречене пре 2005. године, не би имали право на правну заштиту нити обуставу казни. То значи да би лидер ПКК Абдулах Оџалан, који се налази у затвору од 1999. године и служи казну доживотног затвора са отежавајућим условима, остао иза решетака.
Политичка подршка и историјски контекст
Оџалан је прошле године позвао ПКК да положи оружје и распусти се, а организација је то прихватила.
Предлог закона о „националној солидарности и друштвеној интеграцији“ подржали су владајућа Партија правде и развоја (АКП) председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, њен савезник Партија националистичког покрета (МХП) и прокурдска ДЕМ партија. Већина других странака, укључујући опозицију, такође је изразила подршку.
„Данас правимо први корак. Надам се да ћемо наставити до краја на позитиван начин“, рекао је копредседник ДЕМ партије Тунџер Бакирхан.
ПКК се налази на листама терористичких организација у Турској, Сједињеним Америчким Државама и Европској унији. Организација је 1984. године покренула оружану побуну, првобитно захтевајући независну курдску државу на југоистоку Турске, али је касније своје захтеве усмерила на аутономију и политичка права Курда. У побуни је од 1984. године погинуло више од 40.000 људи, сукоби су се прелили и преко граница, у Ирак и Сирију.
