https://sputnikportal.rs/20260806/bosanski-hrvatski-ili-kosovski-srbi-regionalizmi-u-sluzbi-razbijanja-srpskog-identiteta-1202049516.html
Босански, хрватски или косовски Срби: Регионализми у служби разбијања српског идентитета
Босански, хрватски или косовски Срби: Регионализми у служби разбијања српског идентитета
Sputnik Србија
Инсистирање на изразима попут „босански Срби“, „косовски Срби“ или „црногорски Срби“ није лингвистичко, већ политичко питање. Таква врста терминологије може да... 06.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-06T19:31+0200
2026-08-06T19:31+0200
2026-08-06T19:31+0200
србија
србија
србија – политика
вучић
милорад додик
срби
срби у хрватској
срби са ким
срби у црној гори
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/0f/1190173397_0:141:3138:1906_1920x0_80_0_0_d498dfae15fb77692ebe1036b6678657.jpg
Иако многи желе да их тако представе, изрази „босански Срби“, „косовски Срби“, „црногорски Срби“ или „хрватски Срби“ ипак нису само географске одреднице. Они су део ширег политичког наратива, јер избор речи није нимало безначајан и није случајно што ово питање све чешће изазива полемике у јавности.На то је указао и српски председник Александар Вучић, током недавне посете манастиру Рвањ у Мартин броду, када је поручио да „не постоје босански, хрватски или косовски Срби, већ само Срби који живе у различитим државама“, док је Милорад Додик више пута указивао на то питање, противећи се да се Срби из Републике Српске називају „босанским Србима. И политички представници Срба са Косова и Метохије упозоравали су да оваква терминологија може да допринесе фрагментацији српског народа.Од нормалног регионализма до пропаганде која слаби српски народПрема речима социолога и професора на Филозофском факултету у Београду, др Владимира Вулетића, проблем се не састоји у томе што међу Србима постоје регионалне разлике, које, како каже, постоје у свакој нацији, па и међу Србима у Србији.Корени још из СФРЈКорене овакве терминологије, сматра наш саговорник, треба тражити још у времену социјалистичке Југославије. Регионалне поделе су тада толико ушле у свакодневни говор да се чак није ни говорило о Србима, већ само о Босанцима, Црногорцима, и тако даље. Када је реч о Хрватској, ситуација је била специфичнија због злочина које је над Србима починила НДХ. И регионализми за означавање припадника српског народа који не живе на територији тадашње Србије остале су по инерцији.Данас се оне, међутим, користе како би се ослабило национално јединство Срхба. У времену распада Југославије и проблемом са српским националним питањем који је тај распад отворио, јер, Срби су живели у пет од шест тадашњих југословенских република.Још од почетка грађанских ратова у бившој Југославији могли смо да чујемо изразе попут „босански Срби“ или „хрватски Срби“ и „косовски Срби“. Овакав начин одређивања припадника српског народа у јавну сферу унели су страни новинари, дописници са ратишта. Они који су их користили тврде да је реч о практичним географским ознакама које означавају место живота или политичко-правни контекст одређене заједнице.Међутим, касније политичке прилике показале су да је таква терминологија далеко од неутралне, јер се управо уз српско име и најчешће везују географске одреднице чиме се постепено ствара утисак да је реч о засебним идентитетским целинама.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260804/obelezavanje-dana-secanja-na-stradale-i-prognane-srbe-u-hrvatskoj-zlocinackoj-akciji-oluja-video-1202011868.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
србија, србија – политика, вучић, милорад додик, срби, срби у хрватској, срби са ким, срби у црној гори
србија, србија – политика, вучић, милорад додик, срби, срби у хрватској, срби са ким, срби у црној гори
Босански, хрватски или косовски Срби: Регионализми у служби разбијања српског идентитета
Инсистирање на изразима попут „босански Срби“, „косовски Срби“ или „црногорски Срби“ није лингвистичко, већ политичко питање. Таква врста терминологије може да допринесе наглашавању разлика унутар једног народа и слабљењу осећаја заједничког идентитета.
Иако многи желе да их тако представе, изрази „босански Срби“, „косовски Срби“, „црногорски Срби“ или „хрватски Срби“ ипак нису само географске одреднице. Они су део ширег политичког наратива, јер избор речи није нимало безначајан и није случајно што ово питање све чешће изазива полемике у јавности.
На то је указао и српски председник Александар Вучић, током недавне посете манастиру Рвањ у Мартин броду, када је поручио да „не постоје босански, хрватски или косовски Срби, већ само Срби који живе у различитим државама“, док је Милорад Додик више пута указивао на то питање, противећи се да се Срби из Републике Српске називају „босанским Србима. И политички представници Срба са Косова и Метохије упозоравали су да оваква терминологија може да допринесе фрагментацији српског народа.
Од нормалног регионализма до пропаганде која слаби српски народ
Према речима социолога и професора на Филозофском факултету у Београду, др Владимира Вулетића, проблем се не састоји у томе што међу Србима постоје регионалне разлике, које, како каже, постоје у свакој нацији, па и међу Србима у Србији.
„Постоје регионалне разлике у дијалекту, у ономе што називамо традиционалним обичајима, везаним за различите догађаје као што су свадбе. Дакле, то није ништа што је необично. Инсистирати на томе да се говори о ’босанским Србима, о ’Србима у Црној Гори’ понекад може да има значај да се истакне нека специфичност, али када се то користи свакодневно да се генерално говори о Србима као народу, онда то добија ту врсту политички усмереног, а могли бисмо рећи и пропагандног смисла“, наводи он.
Корене овакве терминологије, сматра наш саговорник, треба тражити још у времену социјалистичке Југославије. Регионалне поделе су тада толико ушле у свакодневни говор да се чак није ни говорило о Србима, већ само о Босанцима, Црногорцима, и тако даље. Када је реч о Хрватској, ситуација је била специфичнија због злочина које је над Србима починила НДХ. И регионализми за означавање припадника српског народа који не живе на територији тадашње Србије остале су по инерцији.
Данас се оне, међутим, користе како би се ослабило национално јединство Срхба. У времену распада Југославије и проблемом са српским националним питањем који је тај распад отворио, јер, Срби су живели у пет од шест тадашњих југословенских република.
„Оног тренутка када је Југославија почела да се распарчава, било је важно да се на неки начин ослаби интегративни српски елемент. И управо је из тог разлога било важно ослабити српски корпус, а један од начина је био тај, да се Срби деле по регионалном кључу. Други био је и да се Српска православна црква, као један од најснажнијих стубова српског идентитета покуша на тај начин поделити“, истиче Вулетић.
Још од почетка грађанских ратова у бившој Југославији могли смо да чујемо изразе попут „босански Срби“ или „хрватски Срби“ и „косовски Срби“. Овакав начин одређивања припадника српског народа у јавну сферу унели су страни новинари, дописници са ратишта. Они који су их користили тврде да је реч о практичним географским ознакама које означавају место живота или политичко-правни контекст одређене заједнице.
Међутим, касније политичке прилике показале су да је таква терминологија далеко од неутралне, јер се управо уз српско име и најчешће везују географске одреднице чиме се постепено ствара утисак да је реч о засебним идентитетским целинама.
