Последњи поздрав Франку Барезију: Милан испратио свог вечног капитена, Савићевића дочекали овацијама

© AP Photo / Antonio Calanni
Пратите нас
Постоје фудбалери који освајају трофеје. Постоје и они који постану симбол једног клуба. Франко Барези био је много више од тога – био је Милан.
Легендарни капитен „росонера“, који је преминуо прошле недеље у 66. години после периода нарушеног здравља, испраћен је на вечни починак у базилици Светог Амброзија у Милану, где су му последњу почаст одали некадашњи саиграчи, фудбалске легенде и хиљаде навијача.
Сцена која је обишла свет била је тренутак када су ковчег носили његови најближи саборци – Марко ван Бастен, Роберто Донадони, Деметрио Албертини, Масимо Амброзини и Алесандро Костакурта. За многе навијаче Милана, то није био само последњи поздрав великом фудбалеру, већ симболично испраћање генерације која је исписала најславније странице историје клуба.
Marco Van Basten, Roberto Donadoni, Demetrio Albertini, Massimo Ambrosini y Alessandro Costacurta cargando el féretro de Franco Baresi en su último adiós.
— Milan Argentina 🇦🇷 (@MilanArg__) August 4, 2026
Un gran acto de amor y respeto para el que fue su Capitano durante tantos años. ❤️🖤 pic.twitter.com/yDFTgLugAn
Међу присутнима су били и Паоло Малдини, Кларенс Седорф, Роберто Бађо, Дејан Савићевић и бројне друге легенде италијанског и светског фудбала.
Посебне емоције изазвао је долазак прослављеног црногорског аса Дејана Савићевића, кога су окупљени навијачи Милана дочекали громогласним аплаузом, показавши да га и после више од три деценије сматрају једним од својих највећих љубимаца.
Pogledajte navijace Milana kada su vidjeli Deja Savicevica na sahrani Franka Barezija.
— Svi na glavu 2/10 (@Negosto1) August 4, 2026
pic.twitter.com/g7tt94SqXd
Актуелни тим Милана није могао у пуном саставу да присуствује сахрани, пошто се налази на предсезонској турнеји у Аустралији. Ипак, церемонији су присуствовали поједини првотимци који нису отпутовали на турнеју, међу њима и амерички репрезентативац Кристијан Пулишић.
Клуб је најавио да ће пре пријатељске утакмице против Интера одати посебну почаст свом некадашњем капитену.
Барези је био оличење верности каква се данас ретко виђа. У Милан је стигао као четрнаестогодишњак, дебитовао је за први тим са 18 година, а капитенску траку преузео већ са 22. Иако је клуб током његове каријере два пута испадао у Серију Б, никада није помишљао на одлазак. Одбијао је бројне понуде, остао уз Милан у најтежим тренуцима и два пута га враћао у елиту, пре него што је предводио генерацију која је поново покорила Европу.
Током 20 сезона у дресу Милана одиграо је 719 утакмица и постигао 33 гола, освојивши чак 18 трофеја – шест титула првака Италије, три Купа европских шампиона, четири Суперкупа Италије, три УЕФА Суперкупа и два Интерконтинентална купа. За репрезентацију Италије наступио је 81 пут, био је светски шампион 1982. године, а као капитен „азура“ предводио је национални тим до финала Светског првенства 1994.
По завршетку каријере Милан је повукао из употребе његов дрес са бројем шест, а 2020. године именовао га је за почасног председника клуба.
Навијачи Милана су током опроштаја више пута запевали песму чији су стихови носили једноставну, али снажну поруку – да ће за њих заувек постојати само један капитен.
Јер неки играчи постану легенде. Франко Барези постао је сам Милан.


