Предложени споразум између Ирана и Омана, којим би Техеран добио контролу над бродовима који улазе у Персијски залив кроз Ормуски мореуз тешко је спровести због америчких санкција и ограничења која произлазе из осигуравајућих уговора, преносе медији, позивајући се на изовре из бродарске и осигуравајуће индустрије.
До америчко-израелских ваздушних напада крајем фебруара, који су довели до рата у Ирану, Ормуски мореуз био је главна поморска рута за око петину светских испорука нафте и друге важне робе, а пловидба кроз мореуз била је слободна за све бродове и без наплате такси.
Контрола над мореузом остала је једно од кључних спорних питања у преговорима о окончању сукоба.
Према последњем предлогу, Иран би имао право да по потреби интервенише у вези са свим бродовима који улазе у Персијски залив, док би бродови који из њега излазе користили пловни пут између Ирана и Омана.
Дозволе за испловљавање издавао би Оман, након обавештавања иранских власти, рекао је ове седмице високи ирански званичник.
Водећа светска удружења бродарске индустрије упозорила су у отвореном писму да је могућност трговачких бродова да међународним пловним путевима плове "безбедно, предвидиво и без непотребних препрека" од суштинског значаја за стабилност ланаца снабдевања, економије и енергетску безбедност.
У писму упућеном Међународној поморској организацији наводи се да би увођење обавезних накнада за пролазак кроз мореуз практично представљало путарину под другим називом и могло да угрози међународни правни оквир који регулише пловидбу кроз међународне мореузе.
Према наводима иранског званичника, Техеран тражи накнаду од пет до седам одсто вредности терета за бродове који користе мореуз, док Оман разматра накнаду од око три одсто. Сједињене Америчке Државе противе се било каквој наплати.