Опстали смо и опстајемо! Снажна порука епископа Кирила великом броју верника у Пребиловцима /видео/
10:45 06.08.2026 (Освежено: 14:10 06.08.2026)
© Sputnik / Сенка Милош
Пратите нас
У Пребиловцима је обележен Дан светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 85 година од једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом у Другом светском рату.
Обележавање је почело светом литургијом коју је служио митрополит дабробосански Хризостом, заједно са епископима захумско-херцеговачким Димитријем, буеносајреским и јужноцентралноамеричким Кирилом и епископом диоклијским Пајсијем.
У обраћању народу након литургије, епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило рекао је да се нисмо окупили да бисмо пребројавали жртве и да бисмо се утврђивали у освети и мржњи према некоме, већ да бисмо спознали истину.
„Јер народ који не мари за своју историју, за своју истину, нарочито за свештену историју и истину, тај народ врло лако бива плен развоја цивилизације и, будући неукорењен у историји свога народа, он ишчезава“, поручио је он.
Наш народ, истакао је, предвођен својом црквом, зна своју историју, своје свете и зна своје свете мученике.
„Ако упоредимо народ са дрветом, онда би ти свети, ти мученици, били корен тог дрвета из којег народ црпи силу, енергију и сећање. А исто тако, тај корен не да народу да га помере ветрови, разни историјски смућени ветрови који су, ми знамо, на Балкану често дували у нашој историји. Али опет, опстали смо и опстајемо на овим просторима исповедајући чисту православну веру и чувајући свој национални идентитет, свој језик, историју и културу“, рекао је он.
Како наводи, Пребиловци нису само историјско место, они су и свето место.
„Овде су се саставила небеса са земљом, на што нас подсећа овај крст са овом куполом која има отвор према небесима и чије дно иде све до, знате, јаме у којој су свети остаци наших пребиловачких мученика“, рекао је еписком Кирило.
Служби је, поред бројних верника из свих делова Републике Српске, присуствовао министар без портфеља у Влади Србије задужен за међународне економске сарадње и друштвени положај цркве, Ненад Поповић.
Служби је, поред бројних верника из свих делова Републике Српске, присуствовао министар без портфеља у Влади Србије задужен за међународне економске сарадње и друштвени положај цркве, Ненад Поповић.
Митрополит Димитрије захвалио се на доласку митрополиту Хризостому, владикама Кирилу и Пајсију и свом верном народу, а посебно госту из Србије, министру Поповићу:
"Хвала свима који сте дошли. Нека вас Бог благослови. Овде је и наш министар из Владе Србије, Ненад Поповић. Он нам помаже да градимо овај конак и ево шта је до сада урадио. Сад је до нас и до мајстора да га заврше. Наравно, тај конак је рађен и љубављу, и привозимо свих вас који сте овде", рекао је.
Масакр у Пребиловцима усташе су починиле између 6. и 11. августа 1941, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина Срба је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу места. Само у Пребиловцима убијено је 830 Срба, док из 57 породица нико није преживио погром.
На простору Херцеговине било је око 110 стратишта, од којих су већина биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других. Злочин у Пребиловцима и другим местима је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.
Откопававње 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године. Кости више од 4000 Срба у августу 1991. године сахрањене су у Спомен костурницу у Пребиловцима.
У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.
На простору Херцеговине било је око 110 стратишта, од којих су већина биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других. Злочин у Пребиловцима и другим местима је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.
Откопававње 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године. Кости више од 4000 Срба у августу 1991. године сахрањене су у Спомен костурницу у Пребиловцима.
У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.
