Русија има одговор на све – Кијеву ни НАТО не помаже
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Пратите нас
Русија је имала одговор на све из кијевског арсенала. Она је прилагођавала своју стратегију на основу искустава из локалних ратова на Кавказу. Русија се прилагођавала и на почетку СВО, сходно ситуацији на терену. Када је требало, повећавала је притисак људи, притискала је терен, повећавала употребу ракетних снага са беспилотним летелицама.
Овако војни аналитичар и уредник РТ Балкан Андреј Млакар коментарише тврдњу бившег главнокомандујућег Оружаних снага Украјине и садашњег амбасадора Украјине у Великој Британији Валерија Залужног.
Залужни је рекао да је Украјина употребила малтене све врсте оружја које је имала, да су јој ресурси исцрпљени, а да је Руска Федерација пронашла противмере за све то. Он сматра да НАТО и даље функционише по доктрини из времена Другог светског рата, те да ће Алијанса морати да пређе на нове стандарде и војну доктрину.
Прилагоди се или нестани
Млакар каже да су први пут управо у СВО уведене беспилотне летелице као дронови извиђачи, након чега су постали дронови камиказе, након чега је кренула масовна употреба. Русија се прилагођавала уз постојећа средства, чиме се повећавао и њен степен заштите и спремности.
У односу на постојеће јединице, смањен је број фронталних јединица, више се оријентисало на мање чворишта и ударне тимове. То су биле брзе и окретне јединице, ту се могао употребити мотоцикл, лака теренска возила. Све је то омогућило много већи маневар, брзо продирање, напуштање и извршавање препадних дејстава. Истовремено се у позадини стварала одбрана оптерећена дроновима, пре свега извиђачким, ПВО системима и прилагођавањем артиљерије која је омогућавала и заустављала масовне тенковске и оклопне продоре Украјинаца. Русија је дошла тада до поседа великог комада информационог система које је заробила код уништених америчких тенкова. Тамо су се налазили јасни докази о томе како је украјинска тактика примењивана, каже Млакар за Спутњик.
Све ово је руској војсци омогућило знатну предност у смислу сагледавања комплетне ситуације и техничких решења, објашњава наш саговорник. Могла је да сагледа где је најболније и најлакше елиминисати противника, што се и показало на терену.
Тактика употребе украјинских снага састојала се од тога да су Американци дали веома скупу технику Украјинцима који нису знали да је чувају, а оно што је било највредније – информациони системи, доспели су у руске руке и омогућили Русији да олакша примену технологије, савремене технике, примену суштине у информацији и брзини продора, обради информација и деловања на одређеним тачкама уз употребу извиђачких система, што је омогућило дигитализацију и мапирање терена.
Ово је омогућило лакше продоре, каже Млакар, што се и видело кроз плиму руске победе која је кренула од Доњецке области и која врши сада значајан притисак на украјинску војску у Харковској области.
Украјинска војска је фактички потпуно изгубила, а Залужни је рекао и да је комплетна залиха западне технике потрошена. Узалуд је бачена огромна количина технике, а да ти људи нису били ни оспособљени ни употребљени. Најспособније јединице је Кијев потрошио у Донбасу 2022/23. године и треба одати признање руским херојским падобранцима и специјалним јединицама који су скоро до априла месеца задржавали 140.000 украјинских војника у зони Кијева. Тиме се значајно купило време за операције и деловање.
Нова или стара тактика?
Коментаришући део изјаве Залужног где говори о томе како НАТО и даље функционише по доктрини из времена Другог светског рата, те да ће Алијанса морати да пређе на нове стандарде и војну доктрину, наш саговорник сумња у компетентност украјинског бившег генерала и садашњег амбасадора.
Рекао бих на првом месту да генерал Залужни лупета. То је суштина у кратким цртама, иако је чудно за некога ко је завршио совјетске војне школе – требало би бар неке ствари да зна. Пре свега, овде се не ради ни о каквој НАТО доктрини, већ о оживљавању идеја Збигњева Бжежинског из књиге „Велика шаховска табла“, које је из политичке коме поново активирала администрација Џоа Бајдена. Основна идеја била је да се Украјина по сваку цену увуче у НАТО и Европску унију, јер се сматрало да је то једини начин да се Русији трајно онемогући статус велике силе.
Следећа фаза тог концепта, наставља Млакар, била је „паљење евроазијског Балкана“, односно стварање хиљада кризних жаришта на која Русија не би могла да одговори, како би се временом распала или постала потпуно другачија држава, интегрисана у евроатлантске структуре. Дакле, истиче наш саговорник, не ради се ни о каквој о доктрини из Другог светског рата.
НАТО је од 1949. године, када је основан, више пута мењао своју војну доктрину. Последњих деценија претворио се у експедициону алијансу чије су војске биле припремане за експедиционе мисије, а не за ратове високог интензитета. Тек када се НАТО директно укључио у украјински сукоб, ушао је у рат високог интензитета за који, ни доктринарно, ни стратешки, ни тактички, није био припремље.
Све што је важило за Ирак, Авганистан или простор бивше Југославије показало се неупотребљивим. Током 2022. и 2023. године практично смо гледали репризу Првог светског рата – рововске борбе и масовну употребу артиљерије, каже Млакар. Потом је уследила украјинска офанзива у Запорошкој области, уз масовну употребу тенкова, борбених возила и пешадије, која је доживела потпуни неуспех. Залужни је дошао до својих закључака тако што је Русија употребила систем утврђених упоришта и више линија одбране које су ломиле сваки покушај продора.
Након тога, НАТО доктрина се урушила сама од себе. Залужни је то посматрао са стране па је изводио своје закључке, међутим, оперативно-маневарске групе нису производ Другог светског рата, већ НАТО доктрине с краја седамдесетих и почетка осамдесетих година прошлог века. Нисмо видели масовне тенковске јурише какве су користили 2022. године око Херсона, затим нисмо имали ни масовне преласке река, тако да говорити о било каквој употреби некакве НАТО доктрине из Другог рата сасвим је бесмислено.
Овде нема ниједног утемељења, већ је све доктрина примене америчке доктрине одбране простора Европе од армије бившег Варшавског пакта, односно Совјетског Савеза, с краја седамдесетих и почетка осамдесетих година, закључује Млакар.
Погледајте и:
