Руски научници направили АИ модел за препознавање депресије
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Руски научници направили су графички модел који омогућава истовремену анализу неурофизиолошких и генетичких података што би могло да допринесе прецизнијој класификацији депресије.
„Реч је о новој методи обраде података која користи систем заснован на графовима – врсти неуронске мреже. Процес функционише на следећи начин: уносимо такозвани скуп за обуку, у којем су означени здрави испитаници и они који пате од депресије, те учитавамо њихове генотипове и ЕЕГ податке. Систем учи да прави разлику између те две групе. Затим креирамо скуп за тестирање који садржи само генотипове и ЕЕГ податке, а неуронска мрежа мора самостално да утврди ко је болестан, а ко здрав”, рекао је научник и један од твораца модела Александар Савостјанов.
Истраживачи су прикупили обимну базу података која обухвата становништво готово целог Сибира — од Алтајског краја до Бурјатије. У истраживању је учествовало више од 3.000 људи. Код појединих испитаника анализирани су узорци крви и брис слузокоже образа, обављена су ЕЕГ снимања и психолошка тестирања како би се процениле особине личности и степен испољености симптома депресије. Након издвајања ДНК из узорака, научници су анализирали 164 генетичка локуса и за сваког испитаника одредили одступања у односу на референтни геном.
Приступ заснован на графовима показао је знатно већу прецизност од раније коришћених система неуронских мрежа. Ако је претходно успешност препознавања депресије била око 86 одсто, нови модел је достигао више од 96 одсто тачности. Истовремено, број лажно негативних резултата био је мањи него код претходно испитиваних модела. То има велики значај за скрининг психичких поремећаја, јер је у овом случају далеко опасније превидети депресију код особе која је има него поставити погрешну дијагнозу.
„Генетска предиспозиција може се утврдити још у тренутку рођења, али проблем је у томе што би, ако се користи само генотип, тачност предвиђања била веома ниска. На развој депресије снажно утичу животне околности“, истакао је Савостјанов.
Према његовим речима, ЕЕГ, с друге стране, добро процењује тренутно стање испитаника у тренутку прегледа, али се тај показатељ веома брзо мења и не одражава дугорочне особине човека. На њега могу утицати глад и физичко стање, објаснио је научник.
„У пракси смо имали случај када је ЕЕГ показао абнормално стање мозга код испитаника. Испоставило се да је то било последица чињенице да је особа дошла на снимање ЕЕГ непосредно након вађења зуба. Комбинованом анализом генетичких, неурофизиолошких и бихевиоралних података поузданост дијагностике се значајно повећава“, закључио је творац модела.
Пројекат је представљен у часопису „Наука у Сибиру“, званичном гласилу Сибирског одељења Руске академије наука.
Погледајте и:
