https://sputnikportal.rs/20260808/1202124975.html
Руски трагови у Београду
Руски трагови у Београду
Sputnik Србија
Шта је све о себи и свом стварању написао велики Сава Шумановић као увод у каталог чувене изложбе из 1939. године, када је 410 својих радова изложио у згради... 08.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-08T10:00+0200
2026-08-08T10:00+0200
2026-08-08T10:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/08/1202124817_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_8987e3f47539b8f38dac50b471714d9c.jpg
Руски трагови у Београду
Sputnik Србија
Шта је све о себи и свом стварању написао велики Сава Шумановић као увод у каталог чувене изложбе из 1939. године, када је 410 својих радова изложио у згради Универзитета у Београду, у каквом су односу били ведри тон и весели колорит са његовим душевним стањем и зашто су му сремски пејзажи били ближи срцу од париских – читамо у књизи „Сава Шумановић: Аутобиографија“, о којој разговарамо са Лидијом Николић из издавачке куће „Квазар“, која је објавила књигу.
Да ли је хит филм „Одисеја“ Кристофера Нолана мотивисан жељом да се на велико платно пренесе славни еп или пак да се на мотивима Хомерове приче исприча савремена прича о човеку, о ужасима рата и исцељењу које доноси повратак домовини, породици и себи самом, зашто је славни редитељ изабрао да његова прича, за разлику од старог епа, буде мрачна и хладна – питамо Божидара Радојчина из Хеленске фондације за књигу и културу.
Какве приче о Београду откривају руски трагови сачувани у његовим улицама, храмовима и споменицима и има ли међу њима оних за које ни стручњаци до сада нису знали? О изложби „Руско културно наслеђе у Београду“, која се до 28. августа може погледати у Библиотеци града Београда и значају очувања ове баштине разговарамо с Мирољубом Милинчићем, председником Центра Руског географског друштва у Београду.
Шта за њега значи награда „Александар Лифка“ Фестивала европског филма Палић и зашто је прича о новом филму „Чувар иконе Светог Ђорђа“, у којем игра главну улогу, а потписује се и као сценариста, важна и домаћој и светској публици – питамо глумца, редитеља и сценаристу Радоша Бајића.
Зашто је управо „бела фаза“ врхунац стваралаштва истакнутог српског сликара Марка Челебоновића и може ли тишина једне слике да говори снажније од боја? Поводом изложбе у Галерији УЛУС разговарамо с колекционаром и аутором поставке Дејаном Дамњановићем о уметнику чија дела и данас позивају на ново читање српске модерне.
Шта је све о себи и свом стварању написао велики Сава Шумановић као увод у каталог чувене изложбе из 1939. године, када је 410 својих радова изложио у згради Универзитета у Београду, у каквом су односу били ведри тон и весели колорит са његовим душевним стањем и зашто су му сремски пејзажи били ближи срцу од париских – читамо у књизи „Сава Шумановић: Аутобиографија“, о којој разговарамо са Лидијом Николић из издавачке куће „Квазар“, која је објавила књигу.Да ли је хит филм „Одисеја“ Кристофера Нолана мотивисан жељом да се на велико платно пренесе славни еп или пак да се на мотивима Хомерове приче исприча савремена прича о човеку, о ужасима рата и исцељењу које доноси повратак домовини, породици и себи самом, зашто је славни редитељ изабрао да његова прича, за разлику од старог епа, буде мрачна и хладна – питамо Божидара Радојчина из Хеленске фондације за књигу и културу. Какве приче о Београду откривају руски трагови сачувани у његовим улицама, храмовима и споменицима и има ли међу њима оних за које ни стручњаци до сада нису знали? О изложби „Руско културно наслеђе у Београду“, која се до 28. августа може погледати у Библиотеци града Београда и значају очувања ове баштине разговарамо с Мирољубом Милинчићем, председником Центра Руског географског друштва у Београду. Шта за њега значи награда „Александар Лифка“ Фестивала европског филма Палић и зашто је прича о новом филму „Чувар иконе Светог Ђорђа“, у којем игра главну улогу, а потписује се и као сценариста, важна и домаћој и светској публици – питамо глумца, редитеља и сценаристу Радоша Бајића.Зашто је управо „бела фаза“ врхунац стваралаштва истакнутог српског сликара Марка Челебоновића и може ли тишина једне слике да говори снажније од боја? Поводом изложбе у Галерији УЛУС разговарамо с колекционаром и аутором поставке Дејаном Дамњановићем о уметнику чија дела и данас позивају на ново читање српске модерне.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Шта је све о себи и свом стварању написао велики Сава Шумановић као увод у каталог чувене изложбе из 1939. године, када је 410 својих радова изложио у згради Универзитета у Београду, у каквом су односу били ведри тон и весели колорит са његовим душевним стањем и зашто су му сремски пејзажи били ближи срцу од париских – читамо у књизи „Сава Шумановић: Аутобиографија“, о којој разговарамо са Лидијом Николић из издавачке куће „Квазар“, која је објавила књигу.
Да ли је хит филм „Одисеја“ Кристофера Нолана мотивисан жељом да се на велико платно пренесе славни еп или пак да се на мотивима Хомерове приче исприча савремена прича о човеку, о ужасима рата и исцељењу које доноси повратак домовини, породици и себи самом, зашто је славни редитељ изабрао да његова прича, за разлику од старог епа, буде мрачна и хладна – питамо Божидара Радојчина из Хеленске фондације за књигу и културу.
Какве приче о Београду откривају руски трагови сачувани у његовим улицама, храмовима и споменицима и има ли међу њима оних за које ни стручњаци до сада нису знали? О изложби „Руско културно наслеђе у Београду“, која се до 28. августа може погледати у Библиотеци града Београда и значају очувања ове баштине разговарамо с Мирољубом Милинчићем, председником Центра Руског географског друштва у Београду.
Шта за њега значи награда „Александар Лифка“ Фестивала европског филма Палић и зашто је прича о новом филму „Чувар иконе Светог Ђорђа“, у којем игра главну улогу, а потписује се и као сценариста, важна и домаћој и светској публици – питамо глумца, редитеља и сценаристу Радоша Бајића.
Зашто је управо „бела фаза“ врхунац стваралаштва истакнутог српског сликара Марка Челебоновића и може ли тишина једне слике да говори снажније од боја? Поводом изложбе у Галерији УЛУС разговарамо с колекционаром и аутором поставке Дејаном Дамњановићем о уметнику чија дела и данас позивају на ново читање српске модерне.
