Aна Маљевић: Душа без истраживања остаје жедна и гладна /видео/
© Фотографија направљена вештачком интелигенцијом
Пратите нас
Није уметник само оно што показује кад је на сцени, док игра представу, глуми, него и кад је сам са собом – то је и тренутак који нас одређује и изграђује, каже Ана Маљевић, глумица и иконописац у подкасту „Живот иза кулиса“ и открива како јој је осликавање икона променило живот и окренуло је интроспекцији.
Гошћа говори о процесу рада на улогама, о подршци коју добија од сестре Бојане Маљевић, стваралаштву глумаца и плесача у „Позоришту на Теразијама“, али и о страховима и трагању за духовним балансом. Она објашњава да јој је било потребно да се посвети неким својим другим талентима и да је одлучила да то буде сликарство и иконописање.
“Рад на иконама ми доноси неку врсту светлости која ме дира, током стварања у молитви тражимо неке излазе, утврђујемо свој пут. Такође, кад добијем неку улогу ја уживам у том раду, преиспитивању и инспирацији коју ми пружа. Нисам од оних глумица које лако „ускачу“ у неке улоге, а сваки одлазак на пробу ми доноси узбуђење. Мислим да сам донекле и привилегована што немам превише посла у глуми и могу да се посветим иконама, а самим тим имам и два заната“, каже глумица.
Глумица, која је једном приликом рекла да је „икона молитва у боји“, истиче да је тешко откривати ствари, пошто нас свакодневица вуче на нека друга поља, али да без тога живот и нема неког смисла, јер душа онда остане жедна и гладна. Човек, уверена је Маљевићева, може да остане здрав једино ако живи у неком балансу и чува своју душу.
„Пронаћи снагу иза неких лоших мисли је суштина живота. Отац ми је увек говорио да ако се не суочиш са тим нећеш победити. Увек ме је учио да се суочавам са својим слабостима, манама, неуспесима, поразима, а тај процес увек дуго траје и некада немамо ни прилику да се то деси. Зато сматрам да је молитва кључ, да сазнам и да се суочим и видим у чему грешим. То је за мене светлост“, открива наша гошћа.
Маљевићева напомиње и да је дељење искустава међу људима јако важно, јер се онда чују различите ситуације и човек тако обогаћује себе.
Говорећи о свом сликарском стваралаштву, она каже да некада прођу и две године да не направи изложбу, али сматра да је излазак уметника у свет са својим делима јако важан и неопходно је дарове поделити.
Глумица нам је открила да жели да својим сликама искорачи у арт зону у којој ће спојити покрет и плес и представити их на сликама, а сматра да је потребно оставити свој печат на платну. Ана Маљевић закључује да је неопходно градити свој мир и свет јер је то једина права заштита и да сваки човек треба само да размишља о добрим делима и да се труди да буде окружен добрим људима.
