https://sputnikportal.rs/20260808/naucnici-otkrili-kako-trauma-iz-detinjstva-menja-mozak-1202133582.html
Научници открили како траума из детињства мења мозак
Научници открили како траума из детињства мења мозак
Sputnik Србија
Искуства из детињства обликују нас у одраслом добу и могу имати дугорочне последице по здравље. Према проценама, више од половине људи доживело је бар једно... 08.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-08T21:30+0200
2026-08-08T21:30+0200
2026-08-08T21:30+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/0f/1184747947_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_b671a7b081d5d7c44ed5af2abb2937ef.jpg
Иако је та веза позната, за развој ефикасних терапија кључно је разумевање биолошких механизама који стоје иза ње, пише портал “Сајенс алерт”.Нова студија, објављена у часопису “Neuron”, пружа детаљнији увид у те процесе. Амерички истраживачи проучавали су вентрално тегментално подручје мозга код мишева, које има важну улогу у регулацији допамина, а самим тим и у реакцијама на награду, мотивацију и стрес.Открили су да стрес у раном узрасту доводи до својеврсног „одмотавања“ спиралне структуре ДНК унутар неурона у том делу мозга. Због тога гени постају доступнији за активирање.Последица је да ти неурони и њихови гени, који се сада налазе у „отворенијем“ стању, снажније реагују на нове стресне догађаје касније током живота. То може довести до поремећаја у регулацији допамина и појаве проблема попут анксиозности.„Открили смо нови биолошки процес који повезује тешка искуства у раном детињству са дугорочном подложношћу менталним болестима“, објаснила је анестезиолог Меган Крид са Универзитета Вашингтон у Сент Луису.„Ово откриће открива физички траг који траума током развоја оставља унутар можданих ћелија. Научницима то даје конкретну биолошку мету за развој нових третмана и интервенција.“Механизам промена на ћелијском нивоуИстраживачи су утврдили да стрес код мишева повећава ниво ензима SETD7. Виши ниво ензима, према резултатима експеримента, био је повезан са мањом отпорношћу на стрес и израженијим анксиозним понашањем у одраслом добу. Насупрот томе, блокирање ензима SETD7 учинило је мишеве изложене стресу отпорнијим.„Тренутно не постоје третмани за промене које стрес у раном детињству изазива у мозгу, делимично зато што нисмо имали јасну слику о томе које молекуларне механизме треба циљати“, указала је Кетрин Џенсен Пења са Института за неуронауку Универзитета Принстон.Ови налази тек треба да буду потврђени истраживањима на људима. Међутим, због биолошких сличности мишева и људи, као и постојећих доказа о последицама тешких искустава у детињству, научници сматрају да би се, како преноси попртал "Индекс", сличан механизам могао одвијати и код људи.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Научници открили како траума из детињства мења мозак
Искуства из детињства обликују нас у одраслом добу и могу имати дугорочне последице по здравље. Према проценама, више од половине људи доживело је бар једно неповољно искуство у детињству које је касније довело до психичких или физичких проблема.
Иако је та веза позната, за развој ефикасних терапија кључно је разумевање биолошких механизама који стоје иза ње,
пише портал “Сајенс алерт”.
Нова студија,
објављена у часопису “
Neuron”, пружа детаљнији увид у те процесе. Амерички истраживачи проучавали су вентрално тегментално подручје мозга код мишева, које има важну улогу у регулацији допамина, а самим тим и у реакцијама на награду, мотивацију и стрес.
Открили су да стрес у раном узрасту доводи до својеврсног „одмотавања“ спиралне структуре ДНК унутар неурона у том делу мозга. Због тога гени постају доступнији за активирање.
Последица је да ти неурони и њихови гени, који се сада налазе у „отворенијем“ стању, снажније реагују на нове стресне догађаје касније током живота. То може довести до поремећаја у регулацији допамина и појаве проблема попут анксиозности.
„Открили смо нови биолошки процес који повезује тешка искуства у раном детињству са дугорочном подложношћу менталним болестима“, објаснила је анестезиолог Меган Крид са Универзитета Вашингтон у Сент Луису.
„Ово откриће открива физички траг који траума током развоја оставља унутар можданих ћелија. Научницима то даје конкретну биолошку мету за развој нових третмана и интервенција.“
Механизам промена на ћелијском нивоу
Истраживачи су утврдили да стрес код мишева повећава ниво ензима SETD7. Виши ниво ензима, према резултатима експеримента, био је повезан са мањом отпорношћу на стрес и израженијим анксиозним понашањем у одраслом добу. Насупрот томе, блокирање ензима SETD7 учинило је мишеве изложене стресу отпорнијим.
„Тренутно не постоје третмани за промене које стрес у раном детињству изазива у мозгу, делимично зато што нисмо имали јасну слику о томе које молекуларне механизме треба циљати“, указала је Кетрин Џенсен Пења са Института за неуронауку Универзитета Принстон.
Ови налази тек треба да буду потврђени истраживањима на људима. Међутим, због биолошких сличности мишева и људи, као и постојећих доказа о последицама тешких искустава у детињству, научници сматрају да би се, како преноси попртал "Индекс", сличан механизам могао одвијати и код људи.
