https://sputnikportal.rs/20260808/naucnici-upozoravaju-topljenje-leda-na-antarktiku-oslobadja-zivu-u-okean-1202134070.html
Научници упозоравају: Топљење леда на Антарктику ослобађа живу у океан
Научници упозоравају: Топљење леда на Антарктику ослобађа живу у океан
Sputnik Србија
Током последњих 200 година на Антарктик су доспеле огромне количине живе, иако се тај континент дуго сматрао једним од ретких преосталих нетакнутих подручја на... 08.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-08T22:18+0200
2026-08-08T22:18+0200
2026-08-08T22:18+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/08/1202134203_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_cf07ff2860255ea1063f075a9c2f71ea.png
Током последњих 200 година на Антарктик су доспеле огромне количине живе, иако се тај континент дуго сматрао једним од ретких преосталих нетакнутих подручја на Земљи.Жива се у животну средину ослобађа природним путем, кроз вулканску активност и трошење стена, али су људске активности, попут рударства и сагоревања фосилних горива, драстично повећале њену концентрацију у природи, пише “Сајенс алерт”.Антарктик је до сада функционисао као огромно природно складиште које је заробљавало живу у својим леденим слојевима. Проблем је у томе што тешка индустрија, која испушта живу у животну средину, истовремено емитује и гасове са ефектом стаклене баште. Они доприносе глобалном загревању и топљењу антарктичког леда, па се део живе акумулиране у прошлости сада враћа у океан.Алармантни подациТим научника предвођен Ченгженом Џоуом са Универзитета у Пекингу објавио је у часопису “Proceedings of the National Academy of Sciences” студију која детаљно описује тренутну ситуацију.Анализом узорака седимента са Антарктичког полуострва, региона који се најбрже топи, истраживачи су открили забрињавајуће трендове. Стопа акумулације живе на том подручју порасла је за 160 одсто од почетка индустријализације средином 19. века.Жива са удаљених подручја до Антарктика углавном стиже атмосферским путем. Из ваздуха је апсорбује морска вода, из које се поново може ослободити у атмосферу, у процесу познатом као „атмосферско-океански циклус“.Међутим, нова истраживања показују да део убрзаног нагомилавања живе потиче и из унутрашњости самог континента. Топљење леда и ерозија покрећу процес који су научници назвали „циклус атмосфера–глечер–копно–океан“, а он поново активира живу која је деценијама била заробљена у леду.„Комбиновање ова два циклуса повећало је ослобађање живе са копна услед топљења леда за 550 одсто, док је размена између ваздуха и мора повећана за 350 одсто“, наводе Џоу и његов тим у студији.„Климатско загревање на тај начин претвара огромно историјско складиште живе на Антарктику у активан секундарни извор загађења, што повећава ризик од контаминације поларних подручја живом“, закључују научници, преноси портал “Индекс”.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Током последњих 200 година на Антарктик су доспеле огромне количине живе, иако се тај континент дуго сматрао једним од ретких преосталих нетакнутих подручја на Земљи.
Жива се у животну средину ослобађа природним путем, кроз вулканску активност и трошење стена, али су људске активности, попут рударства и сагоревања фосилних горива, драстично повећале њену концентрацију у природи,
пише “Сајенс алерт”.
Антарктик је до сада функционисао као огромно природно складиште које је заробљавало живу у својим леденим слојевима. Проблем је у томе што тешка индустрија, која испушта живу у животну средину, истовремено емитује и гасове са ефектом стаклене баште. Они доприносе глобалном загревању и топљењу антарктичког леда, па се део живе акумулиране у прошлости сада враћа у океан.
Тим научника предвођен Ченгженом Џоуом са Универзитета у Пекингу
објавио је у часопису “
Proceedings of the National Academy of Sciences” студију која детаљно описује тренутну ситуацију.
Анализом узорака седимента са Антарктичког полуострва, региона који се најбрже топи, истраживачи су открили забрињавајуће трендове. Стопа акумулације живе на том подручју порасла је за 160 одсто од почетка индустријализације средином 19. века.
Жива са удаљених подручја до Антарктика углавном стиже атмосферским путем. Из ваздуха је апсорбује морска вода, из које се поново може ослободити у атмосферу, у процесу познатом као „атмосферско-океански циклус“.
Међутим, нова истраживања показују да део убрзаног нагомилавања живе потиче и из унутрашњости самог континента. Топљење леда и ерозија покрећу процес који су научници назвали „циклус атмосфера–глечер–копно–океан“, а он поново активира живу која је деценијама била заробљена у леду.
„Комбиновање ова два циклуса повећало је ослобађање живе са копна услед топљења леда за 550 одсто, док је размена између ваздуха и мора повећана за 350 одсто“, наводе Џоу и његов тим у студији.
„Климатско загревање на тај начин претвара огромно историјско складиште живе на Антарктику у активан секундарни извор загађења, што повећава ризик од контаминације поларних подручја живом“, закључују научници, преноси портал “Индекс”.
