https://sputnikportal.rs/20260809/sainovic-moskva-cuva-ljudstvo-i-gradi-vojsku-za-rat-21-veka-video-1202094397.html
Шаиновић: Москва чува људство и гради војску за рат 21. века /видео/
Шаиновић: Москва чува људство и гради војску за рат 21. века /видео/
Sputnik Србија
Ратови се више не добијају само бројним стањем војске и количином наоружања већ способношћу да се држава прилагоди реалности на бојишту. Управо зато Русија... 09.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-09T22:26+0200
2026-08-09T22:26+0200
2026-08-09T22:26+0200
русија
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
никола шаиновић
украјина
специјална војна операција у украјини – вести
од четвртка до четвртка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/02/1199868901_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_c0da68ae14f6e5629d35ecb806259822.jpg
Рат у Украјини показао је да се начин вођења оружаних сукоба мења брже него икада раније. Због тога многи војни аналитичари сматрају да више није довољно само технички модернизовати војску, већ да су потребне и дубоке организационе промене. У том контексту, наш саговорник тумачи одлуку Русије да реорганизује део својих оружаних снага и посебан значај да јединицама које користе беспилотне летелице.„Рат се толико променио да очигледно није довољно само техничко прилагођавање, него је потребно структурно прилагођавање. Формирање новог рода војске који је потпуно изменио ратовање можемо да упоредимо са Првим светским ратом када се појавио митраљез који је направио хаос на фронту и променио начин ратовања. После њега појавили су се цепелини и авиони, па је рат отишао у сасвим другом правцу. Сада се исто то догађа са дроновима”, рекао је Шаиновић.Промене и у логистици и у командовањуПрема његовом мишљењу, промене се не односе само на борбена дејства, већ и на логистику и командовање, јер више не постоје велике концентрације војне силе. У Другом светском рату на истом, украјинском, простору постојао је милионски фронт, а данас то више није могуће.„Више није питање да ли има тенкова, јер њихово концентрисано појављивање сада спада под дронове. Због сталног надзора из ваздуха, велике оклопне колоне постале су знатно рањивије него раније. Сада се изводе акције које воде јединице ранга вода, по тридесетак људи, које се разуђено појављују на терену. То тражи потпуно другачије командовање. Раније је била довољна једна стратешка наредба и стрелица на карти. Сада очигледно тако више не може”, нагласио је Никола Шаиновић.Русији је важније да сачува војника од брзог напредовањаСаговорник емисије „Од четвртка до четвртка” сматра да руска стратегија настоји да ограничи број ангажованих војника. Објашњава да је СВО почела са око 200.000 војника на фронту, а да их је сада око 700.000.„И то је мало за толики фронт. Није проблем да их буде више, него што више војника значи и више жртава. Управо због тога рат траје дуго и све се више ослања на далекометна средства. Проблем је што, када говоримо о руској војсци, ми је и даље посматрамо кроз Црвену армију. Кажемо да је протутњала Европом, али заборављамо да је 1944. године имала око 11 милиона војника у борби. Не заборавимо да је Жуков победио у Курској бици, али да је изгубио приближно два пута више војника од Немаца. То су цене брзих победа“, децидан је он.Према његовој оцени, управо зато је очување људства један од основних елемената руске стратегије. Званична Москва, додаје Шаиновић, покушава да сачува што више живе силе. Не регрутује и не шаље у рат војнике који служе редовни војни рок, они су у касарнама. На фронту су добровољци и војници по уговору и за сада се рат води управо са тим категоријама али наш саговорник наглашава да не треба да изузмемо ни то да такав приступ има и унутрашње-политичку димензију.Велике силе стално парирају једна другојШаиновић посебно наглашава да нове технологије захтевају и нове организационе моделе, јер употребу дронова мора неко детаљно да зна.„Не можете само да поделите дронове јединицама као играчке. Потребни су људи који умеју да их користе и да их укључе у ширу стратегију. Зато је морало да дође до реструктурирања.“На питање да ли ће сличне промене уследити и у западним војскама, одговара да је то готово извесно. Велике силе, додаје Шаиновић, стално парирају једна другој и прилагођавају се - ако је једна страна направила искорак, друга интензивно ради да тај заостатак надокнади. Он истиче да свака велика сила поседује области у којима има предност.„Русија има наслеђену предност из совјетског периода у ракетној техници. Америка има предност у комуникацијама и сателитским системима, док Кина огромним капиталом и научним потенцијалом покушава да веома брзо сустигне обе стране“, рекао је он.Зашто Зеленски све чешће говори о крају рата?Коментаришући све учесталије изјаве Владимира Зеленског о могућем завршетку рата и предлозима за мировне преговоре, наш саговорник оцењује да иза такве реторике стоји више различитих циљева од којих је можда најважнији покушај да се изазове нестабилност у Русији. Шаиновић каже да постоји и други слој комуникације Зеленског према европским савезницима - да Русија представља опасност за целу Европу и да је он брани у Украјини. То је, закључује он, начин да се европска јавност убеди да треба да издвоја још више новца за наоружавање и за реструктурирање сопствених држава.Погледајте и:
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, никола шаиновић, украјина, специјална војна операција у украјини – вести, од четвртка до четвртка
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, никола шаиновић, украјина, специјална војна операција у украјини – вести, од четвртка до четвртка
Шаиновић: Москва чува људство и гради војску за рат 21. века /видео/
Ратови се више не добијају само бројним стањем војске и количином наоружања већ способношћу да се држава прилагоди реалности на бојишту. Управо зато Русија спроводи реорганизацију својих оружаних снага, стављајући беспилотне летелице и нове моделе командовања у средиште војне доктрине, каже некадашњи високи државни функционер Никола Шаиновић.
Рат у Украјини показао је да се начин вођења оружаних сукоба мења брже него икада раније. Због тога многи војни аналитичари сматрају да више није довољно само технички модернизовати војску, већ да су потребне и дубоке организационе промене. У том контексту, наш саговорник тумачи одлуку Русије да реорганизује део својих оружаних снага и посебан значај да јединицама које користе беспилотне летелице.
„Рат се толико променио да очигледно није довољно само техничко прилагођавање, него је потребно структурно прилагођавање. Формирање новог рода војске који је потпуно изменио ратовање можемо да упоредимо са Првим светским ратом када се појавио митраљез који је направио хаос на фронту и променио начин ратовања. После њега појавили су се цепелини и авиони, па је рат отишао у сасвим другом правцу. Сада се исто то догађа са дроновима”, рекао је Шаиновић.
Промене и у логистици и у командовању
Према његовом мишљењу, промене се не односе само на борбена дејства, већ и на логистику и командовање, јер више не постоје велике концентрације војне силе. У Другом светском рату на истом, украјинском, простору постојао је милионски фронт, а данас то више није могуће.
„Више није питање да ли има тенкова, јер њихово концентрисано појављивање сада спада под
дронове. Због сталног надзора из ваздуха, велике оклопне колоне постале су знатно рањивије него раније. Сада се изводе акције које воде јединице ранга вода, по тридесетак људи, које се разуђено појављују на терену. То тражи потпуно другачије командовање. Раније је била довољна једна стратешка наредба и стрелица на карти. Сада очигледно тако више не може”, нагласио је Никола Шаиновић.
Русији је важније да сачува војника од брзог напредовања
Саговорник емисије
„Од четвртка до четвртка” сматра да
руска стратегија настоји да ограничи број ангажованих војника. Објашњава да је СВО почела са око 200.000 војника на фронту, а да их је сада око 700.000.
„И то је мало за толики фронт. Није проблем да их буде више, него што више војника значи и више жртава. Управо због тога рат траје дуго и све се више ослања на далекометна средства. Проблем је што, када говоримо о руској војсци, ми је и даље посматрамо кроз Црвену армију. Кажемо да је протутњала Европом, али заборављамо да је 1944. године имала око 11 милиона војника у борби. Не заборавимо да је Жуков победио у Курској бици, али да је изгубио приближно два пута више војника од Немаца. То су цене брзих победа“, децидан је он.
Према његовој оцени, управо зато је очување људства један од основних елемената руске стратегије. Званична Москва, додаје Шаиновић, покушава да сачува што више живе силе. Не регрутује и не шаље у рат војнике који служе редовни војни рок, они су у касарнама. На фронту су добровољци и војници по уговору и за сада се рат води управо са тим категоријама али наш саговорник наглашава да не треба да изузмемо ни то да такав приступ има и унутрашње-политичку димензију.
„Мислим да је то један од важних елемената Путиновог одговора на покушај да се Русија дестабилизује изнутра. Рат се може изгубити у Москви, не мора нужно на фронту. Царска Русија изгубила је Први светски рат због револуције, док ни Наполеон ни Хитлер нису успели зато што је Москва остала политички стабилна,“ рекао је он.
Велике силе стално парирају једна другој
Шаиновић посебно наглашава да нове технологије захтевају и нове организационе моделе, јер употребу дронова мора неко детаљно да зна.
„Не можете само да поделите
дронове јединицама као играчке. Потребни су људи који умеју да их користе и да их укључе у ширу стратегију. Зато је морало да дође до реструктурирања.“
На питање да ли ће сличне промене уследити и у западним војскама, одговара да је то готово извесно. Велике силе, додаје Шаиновић, стално парирају једна другој и прилагођавају се - ако је једна страна направила искорак, друга интензивно ради да тај заостатак надокнади. Он истиче да свака велика сила поседује области у којима има предност.
„Русија има наслеђену предност из совјетског периода у ракетној техници. Америка има предност у комуникацијама и сателитским системима, док Кина огромним капиталом и научним потенцијалом покушава да веома брзо сустигне обе стране“, рекао је он.
Зашто Зеленски све чешће говори о крају рата?
Коментаришући све учесталије изјаве
Владимира Зеленског о могућем завршетку рата и предлозима за мировне преговоре, наш саговорник оцењује да иза такве реторике стоји више различитих циљева од којих је можда најважнији покушај да се изазове нестабилност у Русији.
„Порука је да је мир толико близу, само да Путин неће да га прихвати. Колико год ми гледали фронт, информациони и политички рат увек траје паралелно. Поруке Зеленског намењене су и западној јавности, која све више осећа последице рата. Западна Европа, а посебно Немачка, упала је у велике економске тешкоће због рата и губитка руских енергената. Истовремено, издвајају се огромна средства за производњу наоружања које се троши на фронту. Зато порука да је крај рата близу служи и да охрабри европске грађане – да поверују како ће се велика улагања ускоро завршити,“ нагласио је он.
Шаиновић каже да постоји и други слој комуникације Зеленског према европским савезницима - да Русија представља опасност за целу Европу и да је он брани у Украјини. То је, закључује он, начин да се европска јавност убеди да треба да издвоја још више новца за наоружавање и за реструктурирање сопствених држава.
