Хоће ли коначно доћи крај Канцеларији високог представника у БиХ
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом Бранкица Ристић / Канцеларија високог предтсвника у БиХ пред затварањем или не
Пратите нас
Тешко да ће се велике силе усагласити око затварања Канцеларије високог представника у БиХ, посебно не државе Европске уније попут Немачке која фактички одржавају свој политички утицај у БиХ преко те канцеларије, сматра професор Милош Шолаја.
Директор Другог европског департмана Министарства спољних послова Русије Јуриј Пилипсон изјавио је да су у Москви уверени да Канцеларију високог представника треба затворити јер се дискредитовала као инструмент западног неоколонијалног старатељства над сувереном државом.
Тешко до сагласности
Пилипсон је истакао да најновији покушаји западних земаља да закулисним маневрима и мимо Савета безбедности УН продуже мандат Канцеларије високог представника у БиХ немају упориште и наносе штету послератном процесу стабилизације и уређења Босне и Херцеговине.
Професор Милош Шолаја на питање да ли могу велике силе да се усагласе око затварања Канцеларије високог представника у БиХ одговара једноставно - не.
„Шансе да се они усагласе око тога су никакве! Иако то није најважније питање у међународним односима, тренутно, али у оквиру општих процеса свако има одређене интересе с којих процењује рад те канцеларије. Сигурно да једна страна неће попусти, да је друга учинила уступак и тако даље. Тешко да ће сад то ићи, али и у Америци се већ види да је та канцеларија заиста анахронизам, да то више нема никакву сврху нити било какву корист. Та канцеларија је основана на иницијативу Европске уније 1995. јер је ЕУ то желела да представи као своје присуство и свој утицају у БиХ као једном од бројних кризних подручја. Тако да тешко да се може говорити да ће ту бити постигнута нека сагласност,“ сматра Шолаја.
Канцеларија не постоји по Дејтону
Оно што он верује да може да се деси јесте да значај те канцеларије и значај самог високог представника буде умањен.
„ При том треба имати у виду да канцеларија формално не постоји, нити је икад постојала. Постоји једино титула и високи представник што стоји у анексу 10 Дејтонског споразума. Канцеларија као неки његов технички апарат је накладно додата у чисто практичним дневним стварима. Јер у Дејтонском споразуму пише да високи представник може да формира свој неки тим који му помаже у реализацији његовог мандата датог Анексом 10. Али канцеларија као институционализовани, односно као формализовани институционални механизам не постоји. Мада се он тако наметнуо кроз општу праксу и реторички и уопште у јавном мњењу, зато је зову канцеларија, али иначе Дејтонски споразум то не познаје, само високог представника као фунцију,“ објашњава Шолаја.
Према његовим речима, иако су на сличној линији по овом питању и Вашингтон и Москва разлика је у њиховом односу са ЕУ која је не жели да остане без ове канцеларије из својих разлога.
Однос Америке и ЕУ одлучујући
„Прво, то је на неки начин подела утицаја у БиХ између САД и Немачке. Немачка која је тад била најутицајнија и водећа земља ЕУ. А друго је што је то на неки начин била равнотежа између америчке водеће улоге када је у питању одбрамбени и безбедности сектор, а с друге стране Немачка је предводила цивилну имплементацију Дејтона кроз ЕУ. Тако да Европска унија која сада у односима са Америком има заиста једну, да тако кажем, минус фазу, дакле њен утицај у међународним односима је све слабији и слабији, поготово од како са Америком нису на истој линији, без обзира што се тај брак вероватно неће никад распасти. Али никад се не зна шта ће ту бити. Тако да у тој смислу се заиста може гледати да ће Европска унија настојати да како- тако одржи ту канцеларију која ће можда остати на техничком нивоу да има смањене извршне моћи и надлежност. Али то је сада тешко рећи, јер нико нема адекватан концепт према Босни и Херцеговини,“ каже Шолаја .
Како истиче, нема никакве дилеме да је канцеларија високог представника инструмент западног неоколонијалног старатељства над БиХ како је то дефинисао руски званичник, додајући да је то била од самог почетка.
Подсетимо, амбасадор Немачке у БиХ Алфред Гранас недавно је изјавио да се високи представник може именовати само консензусом у Управном одбору Савета за спровођење мира (ПИК).
