Специјалац за кризна жаришта стиже у Сарајево: Ко је нови амерички амбасадор у БиХ
© AP Photo / Amel Emric
Пратите нас
Америчке дипломате су углавном из естаблишмента који припада такозваној дубокој држави Америке и зато Доналд Трамп за амбасадорска места бира људе којима он лично верује да ће спроводити његову политику и отуд именовање пензионисаног генерала Роналда Џонсона на место амбасадора у БиХ иако нема дипломатско искуство, каже новинар Небојша Малић.
За амбасадора у Босни и Херцеговини, уместо Мајкла Марафија који је ту фунцију напустио прошле године у фебруару, амерички председник Доналд Трамп именовао је пензионисаног генерала Роналда Џонсона, маринца и ветерана Ирачког рата.
Трампов човек од поверења
Џонсон нема дипломатско искуство али је зато експерт за кризне војне случајеве што многима оставља простор за разне спекулације - зашто је Трамп одабрао баш њега и именовао га за амбасадора у Сарајеву.
Небојша Малић, новинар и одличан познавалац америчке политике, за Спутњик каже да када говоримо о америчкој дипломатији увек морамо да имамо на уму да они имају, у ствари, јако мало правих дипломата.
„Њихова дипломатска школа претендује да буде нестраначка и професионална, а то уопште није случај, јер већина тих дипломата су острашћене демократе које су деценијама биле или су још увек део те дубоке државе, тог естаблишмента. Трамп не верује тим кадровима уопште. С обзиром колико је људи из тог миљеа радило на томе да га саботира у првом мандату и било умешано у заврзламе са председничким изборима 2020. године Трамп им не верује,“ објашњава он.
Малић напомиње да амерички председници у принципу за амбасадоре бирају људе од поверења.
„Бирају људе блиске себи, награђују донаторе и спонзоре амасадорским местима, док би редовне дипломатске операције требало да координишу дипломате који немају моћ одлучивања, него су школоване за протокол. И сад, ситуација специфично у Сарајеву је да је генерал Џонсон по свему што ја знам човек од поверења Трампа. Исто као и амбасадор који треба да буде постављен у Србији. Значи, то су људи којима Трамп имплицитно и експлицитно верује и жели да буду његови представници у тим амбасадама, у тим градовима, а не представници америчке дубоке државе,“ истиче Малић.
Војна каријера плус
Према његовим речима, на војничку каријеру Џонсона не треба гледати као на нешто лоше, напротив.
„То само можда значи да је човек способан да изађе на крај са кризним ситуацијама у смислу да не губи главу кад ствари постану нередовне. Пензионисани генерали, знате, њих има свакаквих: од оних који су неспособни за војни посао и који се баве политиком како би добили што већи чин, и отишли у пензију, па радили у одборима… А имате људе који су били способни као официри, па се боре да нађу неки смисао у цивилном животу јер им је ту тешко. Мислим да, опет кажем, имам информације из Америке, доста проверене, да је Џонсон човек од Трамповог поверења. Значи, то је неко коме Трамп и његова породица верују да ће он заступати, не њихове интересе приватне, него политику Трампа, а не политику старог Стејт департмента,“ каже Малић.
Једину јавну везу са БиХ Џонсон је имао у октобру 2025. године, када је у „Вашингтон репортеру“ предложио да САД инвестирају у производњу муниције у Босни и Херцеговини како би се попуниле залихе потрошене у Украјини и на Блиском истоку, за шта наш саговорник каже да не мора да значи да је његова интересна зона наменска индустрија.
Може да буде али не мора да значи
„Нема нешто много војне индустрије у БиХ која би могла да се оживи у било какве конкретне сврхе. Било је спекулација да ће Американци тамо да граде неке фабрике где ће се производити муниција али у сваком случају то не би била муниција употребљива за америчке системе и не може да се производи без сировина које долазе са стране. Дакле, те неке приче да он долази због војне индустрије су на ниву онога „може да буде али не мора да значи,“ наводи Малић.
Генерал Џонсон има репутацију америчког патриоте, искусног ратника против тероризма и познаваоца прилика на Блиском истоку. Пореклом је из Масачусетса. Као припадник Корпуса морнаричке пешадије САД (маринци) служио је од 1980. до 2010. године, када је пензионисан у чину бригадног генерала. Учествовао је у мировним мисијама УН у Либану и на Синају, у првом Заливском рату 1991. и инвазији на Ирак 2003. године. Посебно се истакао као командант 24. експедиционе јединице маринаца, када је, између осталог, руководио евакуацијом америчких држављана из Бејрута 2006. године.
Након пензионисања основао је консултантску кућу „Марес дифенс“ и саветовао стране клијенте о односима са Сједињеним Државама.
