https://sputnikportal.rs/20260812/istorijsko-rusenje-tabua-nemacka-jaca-tajne-sluzbe-i-najavljuje-sajber-udare-1202265653.html
„Историјско рушење табуа“: Немачка јача тајне службе и најављује сајбер-ударе
„Историјско рушење табуа“: Немачка јача тајне службе и најављује сајбер-ударе
Sputnik Србија
Опозиционе странке и организације за заштиту људских права у Немачкој критиковале су нови предлог закона о реформи обавештајних служби, који је, између... 12.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-12T17:50+0200
2026-08-12T17:50+0200
2026-08-12T17:50+0200
свет
свет
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/05/1195563677_0:0:2992:1683_1920x0_80_0_0_92f50746a356e6f57fc36f52fad7e211.jpg
Немачка влада је 12. августа одобрила иницијативу којом се проширују овлашћења Савезне обавештајне службе (BND) и Савезне службе за заштиту уставног поретка. Посланик Бундестага и председник парламентарног контролног тела Марк Хенрихман објаснио је раније да је један од циљева закона омогућавање „превентивних сајбер-удара на руске произвођаче беспилотних летелица“.Предлог предвиђа могућност да немачке специјалне службе активно интервенишу у ИТ инфраструктури страних држава у случају сајбер-напада на Немачку, укључујући извођење такозваних узвратних хакерских напада. Међутим, BND-у и даље не би било дозвољено да примењује силу против особа у иностранству, за разлику од америчке ЦИА, израелског Мосада или француске DGSE.Немачки министар унутрашњих послова Александер Добринт изјавио је да би реформа требало да претвори немачке службе у „праву обавештајну службу“, пружајући им „оперативне могућности и активна овлашћења“ како би могле равноправно да сарађују са партнерским службама широм света.Лидер Слободне демократске партије (ФДП) Волфганг Кубицки назвао је иницијативу „историјским рушењем табуа“. Он је подсетио да строго раздвајање обавештајних служби и полиције у Немачкој има дубоке историјске разлоге и изразио уверење да ће се тим питањем бавити Уставни суд.Представник партије Левица Улрих Тоден оценио је да је реч о „акционизму“ којим се проширују надлежности обавештајних служби и извршне власти, док се истовремено слаби контрола над њима.Немачка повереница за заштиту података Луиза Шпехт-Рименшнајдер такође је критиковала одредбу према којој би њена институција изгубила надзор над BND-ом у делу који се односи на поштовање закона о заштити личних података. Према њеним речима, грађани би имали веома ограничене могућности да сазнају на који начин обавештајне службе обрађују њихове податке.Немачки канцелар Фридрих Мерц је 2025. године изјавио да се Немачка налази у стању конфликта са Русијом, тврдећи да Москва „дестабилизује велики део“ земље и спроводи операције утицаја посредством друштвених мрежа.Руски министар спољних послова Сергеј Лавров, с друге стране, оценио је да Мерц намерава да Немачку претвори у војно најмоћнију земљу Европе и да је то део политике западноевропских лидера који, према његовим речима, покушавају да „подигну Европу за рат против Русије“.Немачка је још у јуну 2023. године у својој првој Националној стратегији безбедности означила Русију као „најозбиљнију претњу миру и безбедности“ у Европи и истакла потребу за супротстављањем руском утицају и шпијунажи.Коментаришући тврдње о руској претњи, председник Владимир Путин раније је изјавио да „све земље НАТО-а ратују против Русије“, а не обрнуто, додајући да је руска војска, према његовој оцени, данас најспособнија за борбу на свету.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика
„Историјско рушење табуа“: Немачка јача тајне службе и најављује сајбер-ударе
Опозиционе странке и организације за заштиту људских права у Немачкој критиковале су нови предлог закона о реформи обавештајних служби, који је, између осталог, усмерен и против Русије. Реч је о пакету измена на више од 700 страница, пишу медији.
Немачка влада је 12. августа одобрила иницијативу којом се проширују овлашћења Савезне обавештајне службе (BND) и Савезне службе за заштиту уставног поретка. Посланик Бундестага и председник парламентарног контролног тела Марк Хенрихман објаснио је раније да је један од циљева закона омогућавање „превентивних сајбер-удара на руске произвођаче беспилотних летелица“.
Предлог предвиђа могућност да немачке специјалне службе активно интервенишу у ИТ инфраструктури страних држава у случају сајбер-напада на Немачку, укључујући извођење такозваних узвратних хакерских напада. Међутим, BND-у и даље не би било дозвољено да примењује силу против особа у иностранству, за разлику од америчке ЦИА, израелског Мосада или француске DGSE.
Немачки министар унутрашњих послова Александер Добринт изјавио је да би реформа требало да претвори немачке службе у „праву обавештајну службу“, пружајући им „оперативне могућности и активна овлашћења“ како би могле равноправно да сарађују са партнерским службама широм света.
Лидер Слободне демократске партије (ФДП) Волфганг Кубицки назвао је иницијативу „историјским рушењем табуа“. Он је подсетио да строго раздвајање обавештајних служби и полиције у Немачкој има дубоке историјске разлоге и изразио уверење да ће се тим питањем бавити Уставни суд.
Представник партије Левица Улрих Тоден оценио је да је реч о „акционизму“ којим се проширују надлежности обавештајних служби и извршне власти, док се истовремено слаби контрола над њима.
Немачка повереница за заштиту података Луиза Шпехт-Рименшнајдер такође је критиковала одредбу према којој би њена институција изгубила надзор над BND-ом у делу који се односи на поштовање закона о заштити личних података. Према њеним речима, грађани би имали веома ограничене могућности да сазнају на који начин обавештајне службе обрађују њихове податке.
Немачки канцелар Фридрих Мерц је 2025. године изјавио да се Немачка налази у стању конфликта са Русијом, тврдећи да Москва „дестабилизује велики део“ земље и спроводи операције утицаја посредством друштвених мрежа.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров, с друге стране, оценио је да Мерц намерава да Немачку претвори у војно најмоћнију земљу Европе и да је то део политике западноевропских лидера који, према његовим речима, покушавају да „подигну Европу за рат против Русије“.
Немачка је још у јуну 2023. године у својој првој Националној стратегији безбедности означила Русију као „најозбиљнију претњу миру и безбедности“ у Европи и истакла потребу за супротстављањем руском утицају и шпијунажи.
Коментаришући тврдње о руској претњи, председник Владимир Путин раније је изјавио да „све земље НАТО-а ратују против Русије“, а не обрнуто, додајући да је руска војска, према његовој оцени, данас најспособнија за борбу на свету.
