https://sputnikportal.rs/20260813/otkriveno-na-sta-moze-da-utice-neandertalski-gen--1202301813.html
Откривено на шта може да утиче неандерталски ген
Откривено на шта може да утиче неандерталски ген
Sputnik Србија
Две генетске промене у геномима неандерталаца допринеле су карактеристичној снажној грађи изумрлог хоминина — а то опстаје и код модерних људи. Ове варијанте... 13.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-13T23:00+0200
2026-08-13T23:00+0200
2026-08-13T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
изуми и открића
неандерталци
днк
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0d/1202301475_0:211:2889:1836_1920x0_80_0_0_db0f9c2c81e5474970893cacb94f7dd1.jpg
Неандерталци, који су живели широм Европе и западне Азије од пре око 300.000 година до пре око 40.000 година, укрштали су се са врстом хомо сапијенс пре него што су изумрли. Раније студије су показале да су модерни људи са прецима изван Африке наследили отприлике 1–4% ДНК од неандерталаца.Фосилни докази показују да су неандерталци имали шире груди, дебље кости и веће мишиће него већина модерних људи. Најновија студија открива уверљив молекуларни пут који је допринео робустним особинама неандерталаца, каже Бастијен Ламас, генетичар са Универзитета Аделејд у Аустралији.Одјеци древног геномаДобро очувани остаци неандерталаца су изузетно ретки и досад су научници дошли до само отприлике пет генетских узорака довољног квалитета за реконструкцију потпуног или скоро комплетног генома. Већина узорака ДНК неандерталаца је фрагментирана и обезбеђује само делимичне секвенце.Истраживачи су се фокусирали на рецептор хормона раста, који помаже у регулацији раста костију и мишића. Употребљена су три неандерталска генома високе покривености и два средње покривености ради идентификације две промене аминокиселина специфичне за рецептор хормона раста код ових хоминина.Открили су да је варијанта рецептора ушла у модерне популације путем укрштања пре око 47.000 година. Данас је има око 20% популације у Јужној Азији и 15% у Источној Азији. Насупрот томе, ове генетске разлике су присутне код само отприлике 0,5% Европљана, а одсутне су код људи из подсахарске Африке.Да би тестирали да ли су ове древне промене измениле функцију рецептора, истраживачи су модификовали мишје ћелије да производе или неандерталску или модерну људску верзију рецептора. Ћелије које носе неандерталски рецептор мултиплицирале су се око 39% више током пет дана него ћелије које носе варијанту доминантну код модерних људи.Такође су проучени скупови популационих података из пет биобанака и анализирани су здравствени и генетски подаци о више од 1,1 милиона одраслих. У просеку, људи са варијантом која потиче од неандерталаца били су око 0,3 центиметра виши од оних који је нису имали.Особе које носе ову варијанту такође имају 0,25 килограма више мишићне масе, каже Филип Канис из Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Лајпцигу.Спајање древне геномике, експерименталне ћелијске биологије и данашњих одлика је најзанимљивији аспект студије. То представља врло детаљан пример како ДНК наслеђена од неандерталаца може утицати на дефинисан молекуларни пут и допринети значајним варијацијама код данашњих људи, каже Ламас.Древна варијанта је такође повезана са неколико краниофацијалних својстава. Модерни људи са овом генском варијантом чешће су имали краћи задњи део доње вилице, као и веће шансе за неправилан загрижај и краће корене зуба.Исправљање клишеаЏон Хокс, антрополог са Универзитета Висконсин–Медисон, сматра да је распрострањеност неандерталске варијанте у популацијама Јужне и Источне Азије фасцинантна. „Неандерталци су најбоље познати по европским фосилним налазима. Међутим, европске групе не манифестују овај конкретни алел ни приближно често као азијске популације“.Људи би такође могли бити изненађени што неандерталски ген чини своје носиоце мало вишим. Стереотип је да су неандерталци били популација ниског раста. Међутим, то је било само у односу на ране модерне људе који су дошли после њих у Европу. Широм већег дела Евроазије данас, просечна висина живих људи је нижа од просека познатог за европске неандерталце.Међутим, Хуго Зеберг, еволуциони генетичар из Института Каролинска у Стокхолму, каже да је ова варијанта само један од многих генетских утицаја на раст и облик тела. Сама по себи не може објаснити неандерталски телесни тип и сигурно не одређује целокупан изглед особе.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, изуми и открића, неандерталци, днк
наука и технологија, изуми и открића, неандерталци, днк
Откривено на шта може да утиче неандерталски ген
Две генетске промене у геномима неандерталаца допринеле су карактеристичној снажној грађи изумрлог хоминина — а то опстаје и код модерних људи. Ове варијанте чине своје поседнике вишим и мишићавијим.
Неандерталци, који су живели широм Европе и западне Азије од пре око 300.000 година до пре око 40.000 година, укрштали су се са врстом хомо сапијенс пре него што су изумрли. Раније студије су показале да су модерни људи са прецима изван Африке наследили отприлике 1–4% ДНК од неандерталаца.
Фосилни докази показују да су неандерталци имали шире груди, дебље кости и веће мишиће него већина модерних људи. Најновија студија открива уверљив молекуларни пут који је допринео робустним особинама неандерталаца, каже Бастијен Ламас, генетичар са Универзитета Аделејд у Аустралији.
Добро очувани остаци неандерталаца су изузетно ретки и досад су научници дошли до само отприлике пет генетских узорака довољног квалитета за реконструкцију потпуног или скоро комплетног генома. Већина узорака ДНК неандерталаца је фрагментирана и обезбеђује само делимичне секвенце.
Истраживачи су се фокусирали на рецептор хормона раста, који помаже у регулацији раста костију и мишића. Употребљена су три неандерталска генома високе покривености и два средње покривености ради идентификације две промене аминокиселина специфичне за рецептор хормона раста код ових хоминина.
Открили су да је варијанта рецептора ушла у модерне популације путем укрштања пре око 47.000 година. Данас је има око 20% популације у Јужној Азији и 15% у Источној Азији. Насупрот томе, ове генетске разлике су присутне код само отприлике 0,5% Европљана, а одсутне су код људи из подсахарске Африке.
Да би тестирали да ли су ове древне промене измениле функцију рецептора, истраживачи су модификовали мишје ћелије да производе или неандерталску или модерну људску верзију рецептора. Ћелије које носе неандерталски рецептор мултиплицирале су се око 39% више током пет дана него ћелије које носе варијанту доминантну код модерних људи.
Такође су проучени скупови популационих података из пет биобанака и анализирани су здравствени и генетски подаци о више од 1,1 милиона одраслих. У просеку, људи са варијантом која потиче од неандерталаца били су око 0,3 центиметра виши од оних који је нису имали.
Особе које носе ову варијанту такође имају 0,25 килограма више мишићне масе, каже Филип Канис из Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Лајпцигу.
Спајање древне геномике, експерименталне ћелијске биологије и данашњих одлика је најзанимљивији аспект студије. То представља врло детаљан пример како ДНК наслеђена од неандерталаца може утицати на дефинисан молекуларни пут и допринети значајним варијацијама код данашњих људи, каже Ламас.
Древна варијанта је такође повезана са неколико краниофацијалних својстава. Модерни људи са овом генском варијантом чешће су имали краћи задњи део доње вилице, као и веће шансе за неправилан загрижај и краће корене зуба.
Џон Хокс, антрополог са Универзитета Висконсин–Медисон, сматра да је распрострањеност неандерталске варијанте у популацијама Јужне и Источне Азије фасцинантна.
„Неандерталци су најбоље познати по европским фосилним налазима. Међутим, европске групе не манифестују овај конкретни алел ни приближно често као азијске популације“.
Људи би такође могли бити изненађени што неандерталски ген чини своје носиоце мало вишим. Стереотип је да су неандерталци били популација ниског раста. Међутим, то је било само у односу на ране модерне људе који су дошли после њих у Европу. Широм већег дела Евроазије данас, просечна висина живих људи је нижа од просека познатог за европске неандерталце.
Међутим, Хуго Зеберг, еволуциони генетичар из Института Каролинска у Стокхолму, каже да је ова варијанта само један од многих генетских утицаја на раст и облик тела. Сама по себи не може објаснити неандерталски телесни тип и сигурно не одређује целокупан изглед особе.
